Мартина рекла брату ово па мистериозно нестала без трага: Мајка тврди да јој се након 15 година УКАЗАЛА У СНУ, на многа питања и даље нема одговора
Вуковарка Мартина Хорват прославила је 9. марта 2010. године свој 28. рођендан. Четири дана касније, из свог стана на загребачком Ланишту, без трага је нестала и од тада је нико више није видео. Њена слика и дан данас стоји на страници Нестали.хр, а нестанак је први пријавио Мартинин брат Борис с којим је била јако везана. Последњи пут су се чули пре њеног повратка из Париза.
"Не брини бураз ништа, ускоро се видимо", последње су Мартинине речи које му је упутила. И више се никада нису чули. Звао ју је, слао поруке, међутим телефони су били искључени. Јавио јој се и на Фејсбуку, али није било одговора. Пријавио је нестанак полицији, али и покренуо сопствену потрагу путем друштвених мрежа. Информације су стизале са свих страна, а очајна породица прихватила је и помоћ врачаре, све како би пронашли своју Мартину.
Мартинин брат, осим за њом, више од три деценијетрага и за посмртним остацима свог оца Пала, вуковарског бранитеља. Његов живот је тражење истине, а живот ни њега ни Мартину заиста није мазио. Мартина је имала 9 година када јој је нестао отац. Заједно с остатком породице завршили су у изгнанству. Неко време провели су Крижевцима и на крају дошли у Загреб.
Породицу Хорват живот није мазио
Дан данас Борис и његова мајка Ана Шарвари немају мира. Постављају питања на која нема одговора. У данима након нестанка, у медијима је као бомба одјекнула вест о нестанку лепе манекенке, ПР агенткиње Мартине. Полиција је испитала више од 200 људи, међутим ни једну информацију није потврђивала. "Не би отишла без речи", уверена је тад била Мартинина мајка Ана.
Мартинин чаробно заразни осмех и топле очи никога нису остављале равнодушним. Али, била је много више од лепог лица. Мајка, која живи окружена фотографијама своје ћерке, како би стално била уз њу, испричала је Андрији Јарку да је Мартина била дивно, весело дете. Увек ведра и насмејана. Борис каже да су се знали споречкати, јер су обоје били темпераментни, али све је то било кратког века. Волела је да се шминка, била је јако креативна, шила је. Студирала је управно право и модни дизајн у Вараждину. Сви њени пријатељи истичу да је "Мартина вољела живот".
Породица Хорват никад није одустала од трагања за њом. Дани и недеље након нестанка отворили су многа питања која су и даље неодговорена. Борис је стигавши, након Мартининог нестанка, у стан у којем је живела с дечком нашао неред. Све је било разбацано, а Андрији Јарку открио је да је некако чудно мирисало. Није било тепиха, фотеље, лаптопа ни кофера. Али, у купатилу је била њена четкица за зубе и шминка. Иако све сумње упућују на то да је брутално убијена, тело младе Вуковарчанке никада није пронађено.
И након скоро 15 година од њеног нестанка, мајка Ана сања своју Мартину. Мартина трчи према њој, загрли је и каже: "Мама, ја сам на тајном месту".
Петнаест година од нестанка Мартине Хорват, њена породица никад није одустала од потраге.
Србија Данас/Данас.хр