"НАЈТЕЖЕ ЈЕ ШТО СЕ НИ СА КИМ ОД ЊИХ НИСАМ ОПРОСТИЛА" Сњежана је због короне сахранила мајку, брата, мужа и свекрву
Каже да се нису плашили короне, али су се придржавали правила и чували се.
- Све сам изгубила. Од њих четворо нико није остао жив. Супруг, мама, брат, свекрва. Сви су умрли од короне. Нико од њих није имао хроничне болести, а умрли су један за другим - каже Сњежана Матић (48).
СА ЦЕТИЊА СОКО КУКА, ВЕЛИКА ЈЕ ОВО БРУКА: "Кривокапићу сметају закони да би боље радио"
НАЦРТАНЕ ИМ МЕТЕ НА ЧЕЛИМА: Четворо министра Владе Црне Горе под полицијском заштитом, а ту није крај
БИВШИ ДИРЕКТОР ПОЛИЦИЈЕ ПРЕДВОДИ "КОМИТЕ"? Абазовић потврдио везу Вељовића са Миловим плаћеним насилницима
У три дана сахранила је супруга Роберта (53), брата Мирка (63), маму Розу (92) и свекрву Барбару (80). Након породичног дружења најпре су дан за даном чланови њене породице одлазили у болницу, а након недељу дана је уследио још већи шок када су из болнице дан за даном пристизале катастрофалне вести. Нико од њих није преживео.
Сњежана ни сама не зна како је преживела протеклих месец дана услед ове трагедије каква је снашла њену породицу. Говори да је све почело пре пет недеља када је у суботу посетила своју родну кућу, мајку и браћу у Фурјанима код Слуња. У то време је готово цело село било заражено.
- Да сам знала да је брат имао корону, нормално да не бих ишла код њега. Како дуго нисам била код својих, а ситуација с короном је у нашој жупанији тада била јако добра, одлучили смо да их посетимо. Нико није имао никакве симптоме, једино је брат кашљао. Дан раније је орао и сматрао је да се прехладио. Говорио је да ће скувати чај и да ће све проћи. Ни на крај памети никоме није било да се ради о корони, да би већ за два дана завршио у карловачкој болници на респиратору. Идућег дана, у уторак ни супругу није било добро, добио је температуру, кости су га болеле, осећао се слабо. Није веровао у корону, сматрао је да има грип, као и мој брат. Пио је лекове за снижавање температуре, али ништа није помагало. Тешко је дисао. Тест је показао да је позитиван. Следећег дана сам назвала докторку и она је послала кола Хитне и одвезли су га у болницу. Тада сам га, нити не слутећи, задњи пут видела. Више се није вратио - јецајући је изустила Сњежана додајући да су се у међувремену разболеле и мама Роза и свекрва Барбара.
Оне нису никуда излазиле из својих кућа. Њена мајка се након потврђене заразе лечила код куће, користила је лекове и било јој је све боље, али након неколико дана ситуација се преокренула. Како су супружници Матић и иначе сваког дана боравили код свекрве Барбаре у Логоришту и у то време су након повратка из Слуња одлазили код ње, па се и она разболела. Говорила је да се осећа лоше, зноји. Сњежана јој је кувала чајеве, давала таблете за снижавање температуре након чега јој је било боље, али убрзо након тога ју је назвала и рекла да не може да дише.
- Позвала сам јој Хитну, одвезли су је у суботу у болницу и ставили је на респиратор. Тамо је већ пет дана био и Мирко, на респиратору и у индукованој коми из које се више није пробудио. Роберт је тада тамо био трећи дан, примао је кисеоник. С њим сам се сваки дан чула телефоном. Веровала сам да ће се излечити. Имао је само 53 године, био је јак, здрав. Иако је био је ратни војни инвалид, у рату је стао на мину и остао без ноге, па се користио протезом, био је здрав и без икаквих хроничних болести. Било му је боље, у суботу смо се чули и казао да му пошаљем наочаре, грицкалице, а идућег дана су ме у 13 сати звали из болнице да је преминуо. Била сам у шоку. Лекари, медицинско особље је било коректно и у реду, дуго су га оживљавали, али нису успели да га спасу. Сматрају да се услед температуре створио угрушак и да је од тога умро - утучено говори Сњежана, додајући да јој ништа није јасно јер се једино она међу свима њима налази у ризичној групи јер има повишени притисак и шећер, а она није није добила корону иако је била у контакту са зараженим супругом, спавали су у истом кревету.
Докторка јој је казала да нема правила.
- И свекрви сам послала ствари, није успела ни да их отвори, враћене су са свим стварима. Пар дана након што ми је умро супруг сестрична ми је јавила да ми је умрла мама, исто вече су ме у 19 сати звали из болнице да је умро брат. Идућег дана ујутро су ми јавили да је умрла и свекрва. Десет дана се чекала сахрана јер сам ја била у изолацији, 23. марта смо сахранили Роберта овде у Логоришту, идућег дана брата и маму у Лађевцу у Слуњу и трећи дан свекрву овде у Логоришту - додаје Сњежана.
Каже да се нису плашили короне, али су се придржавали правила и чували се. Каже да је више њен супруг обављао ствари и одлазио у продавницу јер је она у ризичној групи, а сада су они сви умрли, а она корону није добила.
- Од њих четворо да нико није остао жив? Не знам. Разумем за баке, оне су старе, иако ниједна није била болесна. Свекрва је имала мало повишени притисак, а мама је чак имала нижи притисак и била је жилава, витална. Мирко је био релативно здрав, активно је живео, радио на пољопривреди, бавио се ловом, све је радио и у кући. Роберт је био здрав, никаквих болести није имао. Зашто су сви умрли, не знам - питања су која ће још дуго времена мучити Сњежану додајући да многи и даље сматрају да је корона лаж, као и да ни сама није веровала у то, док се то њој није догодило.
- Сада верујем и вакцинисаћу се без обзира које цепиво било јер морам наставити да живим ради деце, имам петоро унучади. Ова цела ситуација ми је и даје нестварна. Још увек мислим да ће Роберт ући сваки час кроз врата. Били смо као два близанца, свугде смо ишли заједно, били смо јако везани. Живели смо окружени шалом и весељем. Био је посебан. Имли смо планове, жеље, а сада више ничега нема. Све сам изгубила. Најтеже је што се ни са ким од њих нисам успела опростити - јецајући закључује Сњежана.
Предала захтјев за супругову пензију. Одбијена је
И као да ова жена није прошла довољно шокова, уследио је нови када је након супругове смрти предала захтев за право на супругову пензију и добила одговор да на њу нема право јер још нема напуњених 50 година.
- Ноге су ми се одсекле када ми је то човек јавио. Не знам шта ће бити са мном. Супруг је од 2000. године у ратној војној инвалидској пензији. Страдао је 1992. године као припадник војне полиције. Стао је на мину док је чувао војарну у Логоришту. Остао је без десне ноге, али није отишао у пензију до 2000. године, па је изгубио и доста права и свега, а ја нисам радила нигде. Не знам шта ћу сада, само ме режије коштају 1600 куна - додаје Сњежана.