Како је Хаг ослободио злочинца одговорног за смрт више од 3.000 цивила
Још 2008. године, апелационо веће Хашког трибунала правоснажно је ослободило ратног команданта Војске БиХ у Сребреници Насера Орића за злочине над Србима у том граду 1992.-1993. године.
Наиме, првостепену пресуду која му је изречена 2006. а којом је проглашен кривим што није спречио злочине над Србима, Хаг је преиначио на ослобађајућу. Када је судија Волфганг Шомбург читао ослобађајућу пресуду, рекао је да су у Сребреници над Србима несумњиво почињени тешки злочини, али да је ипак одлучено да се Орић пусти на слободу.
Прочитајте и:
Такође, Орић је и у октобру ове године ослобођен у Сарајеву кривице за злочине над Србима, односно за оптужбе да је учествовао у убиствима три српска заробљеника у местима Залазје, Лолићи и Куњерац.
Како је ослобођен злочинац одговоран за смрт више од 3.000 цивила
Три хиљаде седамдесет шест људи је убијено у рату с територије општине Братунац. За њихову смрт нико није одговарао и није се извинио. Кемал Мехмедовић, војник близак Насеру Орићу, донео је у Сребреницу дванаест српских глава, а Насер који је био командант ослобођен је свих оптужница.
Ђурић о коментарима на Младићеву пресуду: Реаговања албанских политичара као племенски покличи
Да правда за српске жртве није достижна већ је показано, а да се у сећању нашег народа никада неће заборавити то што је овај злочинац урадио, подсећамо вас на крвави Божић 1993. када је због Орића на највећи хришћански празник цело српско село завијено у црно.
Крвави Божић 1993.
Настављајући етничко чишћење и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја упале су на православни Божић 1993. године у Кравицу, где су убиле 49, раниле 80 српских цивила и војника, а седам их је нестало (од којих пет није пронађено ни након 23 године).
Међу онима који се још воде као нестали на Божић у Кравици су и две жене.
Тога дана када је требало да Срби обележе најрадоснији празник – рођење Исуса Христа, цело село је завијено у црно. Село је опљачкано и запаљено је 688 српских кућа на ширем подручју Кравице, око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката. Око 1.000 становника остало је без домова у једном дану и кроз сметове се пробило према Дрини избегавши сигурну смрт. Без једног или оба родитеља остало је 101 дете.
Ово су могући сценарији за Младићеву доживотну робију, ако Хаг потврди пресуду
Од почетка рата па све до половине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог места, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину, а заробљене су мучили, масакрирали, одсецали им главе и показивали их у Сребреници, пише Срна.
Од педесетак Срба који су почетком рата остали у Сребреници, преживела је само једна сенилна старица, док је друга старица Иванка Мирковић у јулу 1995. године нађена заклана на кућном прагу.
Јединице Насера Орића одмах на почетку рата протерале су и поубијале српско становништво из Сребренице и оближњих села Дуго Поље, Пећишта, Ковачице, Гостиљ, Гниона, Осредак, Виогор, Студенац и још неких.
Затим су уследили упади у нешто удаљенија сребреничка и братуначка села Ратковићи, Карно, Крњићи, Брежани, Магашићи, Загони, Залазје, Сасе, Биљача, Факовићи, Бјеловац, Сикирић, Подравање, па све до упада и масакра у Кравици 7. јануара 1993. године и Скеланима 16. јануара исте године, када је у та два места убијено 114 Срба од којих више од половине цивила.
Након проглашавања Сребренице заштићеном зоном Уједињених нација требало је да се обави демилитаризација муслиманских снага. Уместо тога настављени су упади из те енклаве у српска села и, изузимајући три села уз Дрину, уништена су сва остала српска села на подручју сребреничке и велики број села у братуначкој општини (више од 100 села), а јединице Насера Орића убиле су око 3.000 Срба од којих више од половине цивила.
Настављајући етничко чишћење и уништавање свега што је српско, започето у априлу 1992. године, муслиманске снаге из Сребренице под командом Насера Орића, уз помоћ јединица са братуначког, власеничког и зворничког подручја упале су на православни Божић 1993. године у Кравицу, где су убиле 49, раниле 80 српских цивила и војника, а седам их је нестало (од којих пет није пронађено ни након 23 године).
Међу онима који се још воде као нестали на Божић у Кравици су и две жене.
Тога дана када је требало да Срби обележе најрадоснији празник – рођење Исуса Христа, цело село је завијено у црно. Село је опљачкано и запаљено је 688 српских кућа на ширем подручју Кравице, око 2.000 помоћних и 27 друштвених објеката. Око 1.000 становника остало је без домова у једном дану и кроз сметове се пробило према Дрини избегавши сигурну смрт. Без једног или оба родитеља остало је 101 дете.
Од почетка рата па све до половине 1995. године муслиманске снаге из Сребренице стално су упадале у српска села око овог места, Братунца, Милића, Скелана и Зворника, убијајући све што стигну, пљачкајући и палећи српску имовину, а заробљене су мучили, масакрирали, одсецали им главе и показивали их у Сребреници, пише Срна.
Од педесетак Срба који су почетком рата остали у Сребреници, преживела је само једна сенилна старица, док је друга старица Иванка Мирковић у јулу 1995. године нађена заклана на кућном прагу.
Јединице Насера Орића одмах на почетку рата протерале су и поубијале српско становништво из Сребренице и оближњих села Дуго Поље, Пећишта, Ковачице, Гостиљ, Гниона, Осредак, Виогор, Студенац и још неких.
Затим су уследили упади у нешто удаљенија сребреничка и братуначка села Ратковићи, Карно, Крњићи, Брежани, Магашићи, Загони, Залазје, Сасе, Биљача, Факовићи, Бјеловац, Сикирић, Подравање, па све до упада и масакра у Кравици 7. јануара 1993. године и Скеланима 16. јануара исте године, када је у та два места убијено 114 Срба од којих више од половине цивила.
Након проглашавања Сребренице заштићеном зоном Уједињених нација требало је да се обави демилитаризација муслиманских снага. Уместо тога настављени су упади из те енклаве у српска села и, изузимајући три села уз Дрину, уништена су сва остала српска села на подручју сребреничке и велики број села у братуначкој општини (више од 100 села), а јединице Насера Орића убиле су око 3.000 Срба од којих више од половине цивила.
Убијали жене, децу и старце, а сад шетају слободни
Напади и масакри најчешће су извођени на велике православне празнике, као што су Божић, Петровдан или Ђурђевдан.
Зликовци нису остављали живе ни болесне и непокретне, жене, децу и старце, а заробљени су умирали након бруталних мучења и тортура. Живог никог нигде нису остављали. Тако је било и у Кравици.
Заробљеном Анђелку Миладиновићу из Јежестице, пред мајком Савком, одсекли су главу, завезали је за возило и одвезли у Сребреницу, о чему постоје фотографије, а Славку су након злостављања такође заклали са још неколико цивила. О томе је сведочио Кравичанин Драгомир Миладиновић чији су синови Ратко и Ђорђе погинули тога дана.
Два дана након масакра пронађено је и сахрањено седам масакрираних тела, а тек после два и по месеца сахрањено је још 42 пронађених унакажених тела. Тела већине страдалника из тог напада проналажена су, смрзнута, по околним шумама и јаругама и извлачена током целе зиме.
Осим Драгомирових синова Ратка и Ђорђа, на Божић су, бранећи нејач, погинули још браћа Војислав и Радојко Богићевић, Крстивоје и Иван Ђукановић, Анђелко и Драган Млађеновић, Видосав и Миладин Ђокић, те Вујадин и Миладин Долијановић.
У нападу сребреничких муслиманских снага на Кравицу учествовао је, према сведочењу преживелих мештана, велики број Бошњака, који су се после рата вратили на подручје те општине. Иста судбина тог крвавог Божића задесила је и мештане Шиљаковца и Јежестице, такође у општини Братунац.
Јежестица сравњена са земљом
Село Шиљаковци је окупирано и уништено. Многи људи, браниоци и чланови њихових породица, су изгинули. Њихова имовина, покућство, стока, резерве хране, алати и пољопривредна оруђа опљачкани, а куће и остала непокретна имовина спаљени и разорени. Тела знатног броја покојника дуго су била недоступна породицама и скоро цео зимски период остала несахрањена.
Тог Божића страдао је велики број мештана Јежестице. Реч је пре свега о цивилнима српске националности и њиховим најближим који су покушавали да одбране село. Јежестица је спаљена, скоро сравњена са земљом, опљачкана и опустошена.
