ПЛАШЕ ГА СЕ ЧУВАРИ, ЗАТВОРЕНИЦИ И ПОРОДИЦА: Шта ће бити када Горан, серијски убица после 16 година изађе на слободу?

Горан Котаран, серијски убица из Дубице у Босни и Херцеговини, 2006. осуђен је на 16 година робије, аказну издржава у КПЗ Фоча, права је опасност за све у својој околини.

Плаше га се сви редом, од осталих осуђеника, преко чувара, до обичних људи који дођу у посету!

- Он је осуђеник на кога стражари посебно мотре. Сам је у ћелији, а због безбедности осталих затвореника и околне ћелије су празне. Готово пола ходника је изоловано због њега. “Монструм из Дубице”, како га зову, ретко кад контактира с осталим затвореницима, а стражари који га чувају максимално су опрезни и спремни на све. Имају наредбу да, уколико било шта покуша, пуцају у њега! Затвореници причају да су убиства за која је осуђен само део онога што је учинио. Поред поменутог надимка, неки затвореници га зову и Ханибал Лектор – рекао је извор из затвора у Фочи.

Горанов отац Душан Котаран познат је својевремно као један од дубичких шефова подземља за чије се име незванично везује чак и трговина белим робљем. Сумња се да је због тога и убијен у децембру 1999. у кафани у Дубици, а убиству је присуствовао и син Горан.

Након очеве смрти, он је отишао у Шведску, с непуних 17 година, код мајке. Тамо је починио два убиства, али је после психијатријских прегледа депортован у БиХ с дијагнозом ментално болесне особе.

– Очекивао сам да ће ме по повратку у БиХ неко спровести на лечење у психијатријску болницу, али уместо тога полицајац ме одвезао кући и нико се више није појављивао – изјавио је својевремено Котаран.

Пошто није хоспитализован, о његовом стању и понашању је сведочила његова бака Стана. Она је навела да је након повратка њен унук ширио страх по целом месту.

– Није хтео у болницу, па сам га морала служити, чак и онда када сам оперисала жуч. Често је мењао расположење и бојала сам га се. Људима из комшилука забранио је да долазе, на мене је викао, а разбио ми је телевизор и телефон. Није презао ни од чега – изјавила је бака Стана након хапшења унука.

ТУГА У СПЛИТУ: Две бебе умрле исти дан у болници

То се и потврдило у јуну 2006, када је Горан заједно са своја два полубрата по мајци, Мирославом Глигићем (30) и Бориславом Дабићем (24), ухапшен због сумње да је задавио Предрага Врбана (31), званог Педи Лопов, и Сеада Канурића (49), званог Стево Муцави, те да је њихова тела сакрио у свом кокошињцу. Ову тројку је у Козарској Дубици тада хапсила чета од сто полицајаца.

После хапшења Котарана и његове полубраће, полиција Републике Српске је претресла Котаранову кућу, у којој су пронађена два пушкомитраљеза, две аутоматске пушке, две зоље, три бомбе, више пиштоља, хладно оружје, уређаји за ноћно осматрање, алат којим су закопана тела Канурића и Врбана, његових жртава, као и 490 таблета екстазија и шприцеви за интравенско коришћење наркотика.

Када је изречена пресуда, Котаран је изразио само једну жељу – да се подвргне новом психијатријском вештачењу и то с психијатром с којим би могао да комуницира.

– Ја сам болесна особа и ако ми у наредних 16 година у затвору омогуће лечење, на слободу ћу изаћи нормалан – рекао је Которан.

Приликом изрицања пресуде судија је прочитао да је “јасно и недовосмислено утврђено да оптуженом не треба много да би извршио убиство”.

Которан је, међутим, за себе на суђењу рекао да је био нормална особа све док му пред његовим очима нису убили оца.

- Од тог тренутка ја више нисам исти – рекао је он и додао да “живи за тренутак када ће се срести с убицом оца”. Док тај тренутак не доживи, провешће још девет година у затвору у Фочи.

Иначе, ова установа важи за највећу и најбезбеднију тог типа у Босни и Херцеговини, а био је чувен и у време старе Југославије, као један од “најтежих” затвора на Балкану.