(УЗНЕМИРУЈУЋЕ) Србе РАЗАПИЊАЛИ на крст и секли део по део: 26 година од масакра на Глођанском брду
На Глођанском брду, код Зворника, пре 26 година побијено је 126 цивила и бораца Војске Републике Српске, које су 1992. убили припадници тзв. Армије БиХ.
Шестог новембра 1992. године на Глођанском брду на свиреп начин убијено је 126 Срба. То је била кулминација терора над Србима који је трајао целе те крваве године.
Међу настрадалима је био и Саво Казановић.
- Изгубила сам овдје брата 6. новембра. Главе није имао, мучен је, паћен је... Нико до данас није одговарао за ове злочине – истиче сестра погинулог борца Радинка Ивановић.
Доказано да је Насер Орић УБИЈАО СРБЕ: Стравична мучења описана ДО ДЕТАЉА
И поред бројних доказа о злочину на Глођанском брду још нико није кажњен.
Војници Војске РС свирепо су побијени и на најбруталнији начин измасакрирани, везани жицом, разапињани на крсту, убијани маљем, вешани, одсецани су им делови тела.
Тим стручњака судске медицине који је предводио познати патолог Зоран Станковић са ВМА, приликом ексхумације и идентификације покојника утврдио је да су безмало све žrtve prethodno мучене и убијене на веома свиреп начин. О масакру су сведочила измасакрирана тела и тела без главе, или појединих удова, ексери и гвоздене шипке у лобањама и грудима, ланци на зглобовима ногу и руку, лобање разбијене тупим предметима, одсечене мошнице, спаљени делови тела. Само три откопане жртве убијене су из ватреног оружја.
Насер Орић је пред антисрпским Хашким трибуналом ослобођен и није проглашен кривим по командној одговорности за овај злочин.
Узнемирујући видео-снимак са Глођанског брда можете погледати ОВДЕ.
У свим правосудним предметима до сада, домаћим или Хашког трибунала, зворничка општина се помиње као место где су најстрашније злостављани и убијани муслимани. Посебно се издвајају дом културе у Челопеку, пољопривредно добро Економија...
Забио му нож испод врата, а онда пуцао! Насер Орић МУЧКИ УБИО српског судију, човек ЈАУКАО ОД БОЛОВА
Ни у једном од њих, међутим, нису забележена страдања српског становништва.
За ове "подвиге" Насер Орић је са још деветорицом од великог броја својих саучесника, Указом председника Председништва БиХ Алије Изетбеговића, награђен "златним љиљаном" - највећим одликовањем за војне заслуге Републике БиХ. Према казивањима малобројних преживелих, одговорни за злочине су Насер Орић, Шабан Редић, Мухамед Чикарић и Сенад Салкић. Непосредни извршиоци били су, између осталих, Веиз Бијелић, његов син Зоран Бијелић, Мухамед Реџић, Абдурахман (Мустафе) Реџић, Алија (Мустафе) Реџић, Аљо Реџић, Мухамед Ризић, Мухидин Ризлић, и још двадесет муслиманских бојовника регрутованих из околних села.
Сва српска имовина у засеоцима Каменице опљачкана је и до темеља уништена.
У јулу 1992. године на овом простору десио и познати монструозни злочин Орићевих кољача.
Дечак Слободан Стојановић (11) није себи могао да опрости што је издао онога ко не би њега никада издао.
ХАГ ПОНОВО ЛОВИ СРБЕ! Шешељ оплео по Брамерцу: "МАЈМУНЕ, НОС ЋУ ДА ТИ ПОЛОМИМ"
ОВИМ УБИСТВОМ ПОКАЗАЛИ СУ ДА МРЗЕ СВЕ СРПСКО: Слободану (11) су распорили стомак у облику крста!
А сутрадан, пре доручка, дечак се изненада затрчао према напуштеној кући. По своју куцу. Отац и мајка су узалуд трчали за њим, нису успели да га сустигну и зауставе...
Утрчао је право у руке онима који су и по Доњој Каменици убијали и уништавали све српско.
"Био је анђео божји, како су могли?": Исповест кума малог Слободана којег је убила Албанка КИДА ДУШУ
Албанка Елфета Весели, из истог села, познавала је Слободана. Имала је тог дана пуне 32 године, али и морбидну потребу да и ритуалним иживљавањем над 11-годишњим комшијом утоли мржњу. Тако је желела да се докаже пред локалним "Алаховим ратницима".
Слободана је зверски мучила пред свима. Свукла је са њега одећу и обућу и узела нож...
Када су годину дана касније из земље извадили Слободаново беживотно тело призор је био ужасан. Стомак му је био расечен у облику квадрата, видели су се унутрашњи органи... Имао је безброј расекотина по глави... Ноге су му биле скроз поломљене.
Жена-монструм тек на крају је пуцала из непосредне близине право у слепоочницу голобрадог дечака. Метак је прошао леву чеону кост и изашао кроз десну.
Његова мајка Деса убрзо је умрла од туге.
- Није Деса могла више да издржи. Препукло је мајчино, а и моје срце. Не знам како сам још у животу. Моја Деса је отишла у великим мукама, болу и патњи за нашим Слободаном, који је убијен на најсвирепији начин. Ни лечење у Београду, ни све пажње лекара нису јој могле помоћи. Ја се радујем одласку са овог света. Ваљда ћу тамо негде бити са мојим Слободаном и његовом пресвиснулом мајком – причао је отац малог дечака Илија Стојановић.
Илија је преминуо 2015. године.
Пратите нас на нашем профилу на Инстаграму.
