Битка за висораван Хрбљину, због ветрењача: Општина Гламоч отима српску земљу
Душан Ждеро подсећа да су само у последње две деценије Хрбљину захватила два велика пожара.
Двадесет и осам година након јуначких битака које су у лето 1995. године за њу водиле српска и хрватска војска и деценију и по после пожара у којем је ватра прогутала више десетина кућа и штала, висораван Хрбљина, безводна и каменита крашка висија у западној Босни, између Купрешког и Гламочког поља, на граници Републике Српске и Федерације БиХ, поприште је
новог сукоба.
Овај пут борба се води између Срба. Између Општине Гламоч, која је ради изградње ветропаркова покренула поступак потпуне или делимичне експропријације 135 парцела на Хрбљини и више од стотину Срба из Купреса и Гламоча, власника тог земљишта или њихових
наследника, који на то не пристају.
ЦЕО РЕГИОН СЕ ОКРЕНУО ПРОТИВ СРБИЈЕ! Абазовић дошао у Приштину на ноге Куртију да потпише споразум, па дао срамну изјаву
ЈЕЗИВА ПОЈАВА НАКОН ЗЕМЉОТРЕСА У ХРВАТСКОЈ! Алармантно стање: Опасност се шири!
"ОВО ЈЕ ДЕО НЕКИХ ПОЛИТИЧКИХ ИГАРА" Божовићу одређен притвор, огласио се и тужилац
-Ту земљу нам нису отимали ни Турци, ни Тито, ни Туђман, чак ни хрватска власт у време злогласне НДХ. У последњем рату за њу смо буквално гинули, од новембра 1994. до септембра 1995. године горе смо водили свакодневне битке. Хрвати су нас војнички надвладали, и по Дејтонском споразуму Хрбљина је припала њима али нису довели у питање наше власништвонад нашом земљом, као што то сад чине Небојша Радивојша и његови сарадници – каже Душан Ждеро.
Он подсећа да су само у последње две деценије Хрбљину захватила два велика пожара.
- Изгореле су нам куће, штале, већини и значајне површине под шумом. Свуда у свету где се догоде велике елементарне непогоде, власт настоји да помогне оштећеном становништву. Макар симболично. Ми нисмо очекивали да нам општина Гламоч помаже, јер смо свесни да је у питању сиромашна општина али нисмо заслужили ни да нам отима нашу земљу.
Сада власници изгорелилих кућа и имања, чини се не без основа, сумњају чак и у то да су пожари намерно изазвани. Да је неко већ тада бацио око на Хрбљину као идеалну и јефтину локацију за изградњу ветропаркова и закључио да је јефтиније пре покретања целе приче подметнути неколико пожара, него касније плаћати накнаду за одузете куће и штале.
Све је почело 25. јула 2018. године када је, на иницијативу начелника Небојше Радивојше, Општинско веће Гламоч донело решење којим је утврђен јавни интерес за изградњу ветропарка на катастарским општинама Хрбљина и Прибеља, те да се у ту сврху може извршити потпуна експропријација некретнина за истоимени ветропарк, приступних путева, платоа, ветротурбина и трафостаница.
Поступајући по захтеву начелника општине од 13. децембра 2018. године, Служба за стамбено- комуналне послове, обнову и развој, геодетске, имовинско-правне послове и катастар општине Гламоч је 26. јуна 2019. донела решење о усвајању истог. По том решењу власницима, Србима из Купреса и Прибеља, има се одузети 135 парцела, површине 229.612 метара, односно скоро 23 хектара.
Општина је недавно јавно позвала власнике на потписивање уговора али се њих врло мало одазвало позиву. Углавном зато што за јавни позив нису ни чули. Јер већина њих живи далеко од родног краја. А писани позив нису добили. Уместо на разговор и договор са људима,
својим комшијама, Радивојша и његови сарадници су ствар преломили преко колена, као да нису у питању нечије куће, кућишта и очевина.
По кратком поступку, Општина Гламоч је власницима одредила правне заступнике. Углавном су то адвокати из Бањалуке. Који су извршили задатак за који су их општина и концесинар из Бањалуке унајмили и платили – потписали су да се слажу са експропријацијом земљишта и са понуђеном ценом. У име људи које формално заступају а које никад у животу нису чули, ни видели, а камоли се са њима консултовали. Што им адвокатска професија а и елементарни морал изричито налажу.
Захваљујући тој хајдучији у режији власти, јер глава ове криминалне хоботнице је у Бањалуци и Сарајеву, у структурама Републике Српске и Федерације БиХ, у чему значајну улогу има политичка коалиција СНСД-ХДЗ, у општини Гламоч увелико је у току серијска израда
појединачних решења о експропријацији земљишта. Како за мали број оних који су добровољно пристали и на трајно одузимање земље и на понуђену накнаду, и за оне који не пристају ни на једно, ни на друго, тако и за оне, а њих је највише, расуте по белом свету који
још увек немају појма да им се земљиште одузима.
При доношењу одлуке о покретању поступка експропријације локална самоуправа се руководила чињеницом да би изградња ветропарка обезбедила стални прилив значајних средстава у буџет ове сиромашне крајишке општине, која је по Дејтонском споразуму припала Кантону 10, Федерације БиХ а у којој Срби чине више од 90 одсто становништва.
-Подржавамо изградњу ветропарка. То би оживело Хрбљину. Изградили би се путеви, стигла би струја. Међутим, не пристајемо на начин на који Општина Гламоч жели да то постигне. При чему се понаша као да ми власници и не постојимо. Спремни смо на разговор и договор, који ће бити у заједничком интересу: и нас, и Општине, и инвеститора. Али, ако договора не буде, сви ћемо бити на губитку, јер нас чекају године суђења. Ми ћемо своја права бранити не само пред правосуђем БиХ, већ и пред Европским судом за људска права у Стразбуру – каже Душан Ждеро.
Власници земљишта упозоравају да јавни интерес, на који се начелник Гламоча Небојша Радивојша и општинско веће позивају, не постоји. Њима се, тврде, очевина отима искључиво ради приватног интереса групе људи из Бањалуке, Сарајева и Гламоча, који стоје иза овог пројекта (овом темом ћемо се детаљније бавити у следећим текстовима).
-Све је јасно. Неколико људи је договорило да на нашој очевини прави ветропарк, да нас обештете са по неколико стотина евра а сваки од њих ће профитирати по неколико десетина или стотина хиљада евра. Овде јавни интерес не постоји а ја ћу своја права од ове отимачине
бранити пред правосудним органима – каже Владо (Јове) Марић, један од власника земљишта.
Власници земљишта сепозивају на Закон о експропријацији Федерације БиХ, чије последње измене су усвојене 2016. године, члан шести, став први: „Експропријација се може вршити за потребе Федерације БиХ, кантона, града, општине, јавних предузећа, њихових зависних друштава у њиховом 100 % власништву и јавних установа“.
-Овде имамо случај да се наше земљиште изузима за рачун приватног инвеститора. Наиме, Општина Гламоч је наше земљиште дала под концесију лицу из Бањалуке на 30 година. А онда је тај земиште које са нама отима изнајмио другом инвеститору. Дакле, имате читав ланац паразита: Општину, концесионара и инвеститора. У питању је пројекат од 100 милиона евра. Сви ти паразити и посредници ће на овом послу са нашом очевином зарадити огромне паре а нама за ар отете очевине дају 30 марака. Као да смо ми неспособни да сами изнајмимо своју земљу па нам требају Општина Гламоч и инвеститор као посредници.
Сви власници са којима смо разговарали понављају да су сагласни да, уз пристојну накнаду, своје парцеле уступе на коришћење у следећих 30 или 50 година. Колико год треба. Чак и по цени мањој од оне која је плаћена за ветропаркове у Ливну и Томиславграду. Или за ветропарк Словињ, који се такође гради на територији општине Гламоч, а где је власницима исплаћена цена која је три пута већа од цене коју су начелник Радивојша и друштво одредили за земљиште на Хрбљини.
-Али не пристајемо да нам се имања трајно одузимају. И да се притом парцеле цепају и касапе. Они хоће да узму само земљиште на којем ће изградити ветрењаче и путеве до тих ветрењача. Ретко где узимају целу парцелу. Већина парцела и већина имања ће буквално бити катастарски искасапљено и испресецано и на по пет-шест одвојених делова. Практично, зарад одузимања 23 хектара, биће искасапљено скоро 500 хектара земљишта у нашем власништву – истиче Ждеро.
У једном сличном случају на планини Љубуши, у општини Томиславград, који је познат као предмет Ковче против Камен дента, спор око земљишта ради изградње ветропарка завршио на суду и суд је пресудио да трајно одузимање земљишта није по закону БиХ, јер није постојао оправдан јавни интерес, већ интерес приватног инвеститора, па је спор решен изнајмљивањем земљишта на неколико деценија. Инвеститор за земљиште које користи плаћа годишњу закупнину.
И у суседној општини Ливно, на локацији Ивовик, ветропарк је изграђен без трајног одузимања земљишта. У Еминовом Селу, општина Томиславград, инвеститор ветропарка је са власницима земљишта склопио уговор о изнајмљивању земљишта на 40 година, под изузетно повољним условима.
Један власник земишта које корумпирана власт и криминална хоботница покушавају да отму већ је поднео тужбу суду а још њих неколико најављују да ће то ускоро учинити. Душан Ждеро понавља да се решење проблема може сажети у неколико реченица.
-Подржавамо изградњу ветропарка, подржавамо развој општине Гламоч, јер ће то омогућити да што више људи остане да живи овдје, јер ће то допринети да још један етнички српски простор не остане без Срба, али не пристајемо да нам се очевина трајно одузима и касапи на
ситне и међусобно неповезане парцеле. За тим апсолутно нема потребе. Свако од нас је спреман да земљиште које му је потребно сутра изнајми инвеститору. По тумачењу Општине Гламоч, турбине и ветар могу да производе струју само ако је ветрењача изграђена на трајно одузетом земљишту, а не на изнајмљеном земљишту. То је глупост, прича за малу децу.
