ЗАПРОСИО ЈЕ У РУШЕВИНАМА У ПЕТРИЊИ: Верили се на месту где је недавно умало страдао (ФОТО)
Било је тешко наћи прстен због новонастеле ситуације
Имао сам намеру да запросим Ану још прошле године, и то је требало да буде божанствено и прекрасно, баш како је заслужила. Бирао сам место и чекао прави тренутак, а онда се догодила 2020. година са свим својим недаћама и короном, па је та идеја пала у воду, прича Деан Јаданић из Петриње (32).
НОВА СТРАВИЧНА ОТКРИЋА О ЗЕМЉОТРЕСУ У ХРВАТСКОЈ: На дубини од 10 км блокови се померили око два метра
ХРВАТСКА ТРАЖИ ОДГОВОРНЕ ЗА ПОСЛЕРАТНУ ОБНОВЕ БАНИЈЕ: "Нема ту опроста и бежања од одговорности"
СТАНОВНИЦИ ФОЧЕ ОСЕТИЛИ ПОДРХТАВАЊЕ ТЛА: Познато да ли има штете на објектима
Он је своју девојку Ану Крзнаревић (26) запросио у рушевинама, на месту где је умало изгубио живот, испред Дома здравља у Петрињи. Упознали су се пре четири године у продавници, где је она радила, и то баш на њен рођендан. Почели су да излазе неколико месеци потом, а од тада су нераздвојни. Деан ради као медицински техничар у петрињском Дому здравља већ тринаест година, а након последњег потреса 29. децембра тамо је једва извукао живу главу. Сада обоје волонтирају како би помогли страдалима у земљотресу, па се због посла ретко и виђају.
- Година нам је донела још једну велику недаћу. Потрес који нас је све дотукао. Једва сам извукао живу главу када се све око нас урушавало. Једноставно, не знамо шта нам живот доноси и шта нам доноси сутра. Можемо лако настрадати - прича Деан.
- Тако сам у четвртак увече у разговору са својим најбољим пријатељем Марком, одлучио да сутрадан запросим Ану, јер сам схватио да нема смисла чекати прави тренутак. Сваки тренутак је прави - каже.
Наставак вакцинације здравствених радника, данас на реду и опште болнице
Како се одлука да запроси Ану догодила готово преко ноћи, Деан је брзо морао да пронађе златара. А пронаћи златара у Петрињи у свом овом хаосу, чинило му се као немогућа мисија, па је контактирао колегу који има златару у Сиску. Он му је, након што је чуо његове намере, одмах отворио своја врата. Прстен је набавио у петак ујутро, а већ увече он је био на Аниној руци.
- Знате како ми девојке то предосећамо, али ја овог пута нисам имала појма што се догађа. Само ми је увече рекао да морамо да одемо до Дома здравља да покупимо неке ствари. Тамо су нас чекали пријатељи, а Деан се правио као да нешто тражи по поду. Иако нисам знала шта тражи, тражила сам и ја с њим. Онда је само у једном тренутку скинуо кацигу, клекнуо, извадио прстен и то је било то. Наравно да сам рекла да - прича Ана док јој осмех не силази с лица.
Запросио ју је на остацима рушевина испред Дома здравља, на месту где је скоро изгубио живот. Ана је признала да никад неће моћи довољно да му се захвали што је, и у овим тешким тренуцима, успео да јој улепша хаотичну и тужну свакодневицу.
- Нисам хтео више да чекам, јер као што сам већ рекао, нема правог тренутка. Скоро сам изгубио живот у потресу и схватио сам да на неке ствари не можемо да утичемо, поготово не на овакве природне катастрофе. И више ништа не желим да чекам, поготово не прилике, већ желим сам да их градим, Између осталог, као и овај наш град - рекао је Деан.