"Зграбила сам рањено дете..." Радница школе у Загребу описала детаље хорора: Кренуо је према нама са ножем у руци, било је ужасно
Ужас, ужас... Још сам под таблетама за смирење. Не знам где ми је глава, а где реп. Плачем, нисам могла да спавам. Свакакве ми мисли пролазе кроз главу - кроз сузе прича радница Основне школе у Пречком која је тог кобног петка била у школи.
- То је био дан као и обично. Радиле смо свој посао, био је последњи дан школе. Увек недостаје особља, па смо се одмах бациле на посао да све завршимо до краја радног дана. Али онда је све кренуло. Због мањка људи, не можемо имати стално некога на порти, а то је један од разлога зашто се врата школе не закључавају - прича даље саговорница.
- Чуо се врисак, нисам знала шта се дешава. Ово је школа, овде деца трче, вичу... А онда, кад сам видела ситуацију, била сам ван себе. Почела сам да вичем деци да изађу из школе. Ходала сам горе-доле, нисам ни сама знала куда идем. Само сам викала да изађу напоље. Деца су долазила са свих страна, била су преплашена, а ја нисам знала шта да радим. Једино ми је било у глави да изведем што више деце из школе, да буду на сигурном - описује даље ситуацију саговорница
У једном тренутку видела је нападача који је кренуо за њом.
- Био је сав у црном. То ме подстакло да изведем децу напоље. Знала сам да ће се вратити. У целом том метежу видела сам и учитељице како изводе децу напоље. А онда ми је пао мрак на очи. До мене је дошло дете које је било рањено. Ноге су ми се одсекле. Нисам знала како уопште функционишем - изговорила је саговорница и заплакала.
- Зграбила сам то дете и што више друге деце и извела сам их напоље. Али док сам их зграбила, видела сам њега. Имао је нож у руци и кренуо је према нама. Био је неколико метара од нас. Нисам окретала главу, само ми је било важно да изађемо, да побегнемо. Успели смо. Не знам да ли је кренуо на неко друго место или шта, али успели смо да изађемо - рекла је саговорница.
Полиција је, како каже, брзо стигла и потом ухватила нападача.
- Кад смо сазнали да више није ту, односно да нема више опасности, вратили смо се у школу. Било је ужасно. И сад ме прође језа. То је био хаос. Хитна помоћ је исто стигла, одвели су их у болнице. Учитељица која је помагала рањеној колегиници била је такође у шоку - рекла је.
Убрзо су стигли и родитељи, а у школи су остали само радници.
- Спремачице су остале да затворе прозоре. Полиција је дуго радила увиђај. Људи су се тресли од страха. Скоро цело особље завршило је у болницама. Да ствар буде гора, сутрадан су добили поруке да морају доћи у школу јер имају састанак кризног штаба. Замислите, раднице које су прошле кроз целу ту ситуацију, које су буквално спашавале живу главу, морају бити на том истом месту. То су жене које су у шоку, које не могу да функционишу, а сада би требало нормално да дођу на састанак - у шоку каже саговорница.
Уз то, каже даље, првобитно их је обавестила управа да ће морати дежурати у школи.
- Након шока који су доживели, спасавајући децу и суочавајући се са призорима ужаса, од њих се тражило дежурство у школи, упркос стању у којем се налазе запослени. Све колегинице плачу, емоционално су исцрпљене и нису спремне за повратак на посао, а посебно не за дежурство. Када су питале хоће ли за време дежурства бити присутна и полиција, добиле су одговор да неће, него би морале бити саме. Када је једна колегиница тражила додатно појашњење, тада је секретарица рекла да су их погрешно разумели. А врло добро су знали шта говоре - тврди саговорница.
О детаљима састанка новинарске екипе из Хрватске покушали су да добију одговор од школе, али нису га добили.
Србија Данас/24сата.хр