Изненадна смрт Владимира Путина довешће до огромних последица: Како ће Русија изгледати без њега? (ВИДЕО)

Путин је дуго времена био доминантна фигура у руској политици. Његова смрт би отворила простор за потенцијалну борбу за власт међу елитама унутар Русије. Ко би га заменио на челу земље? Можда би то био један од његових најближих сарадника, али могло би доћи и до сукоба међу различитим фракцијама унутар Кремља, што би могло изазвати политичку нестабилност.

У случају Путинове смрти, вероватно би било потребно организовати брз избор новог лидера, било путем законских процедура или изванредног политичког процеса. То би могло бити турбулентно, јер би била потребна равнотежа између очувања Путинове наследства (националистичке политике, ауторитарне власти) и могуће реформе или промена које би неко ново лице могло донети.

Смрт Путина могла би имати значајан утицај на руску политику према Украјини. Поставља се питање да ли би нови лидер одлучио да настави војну агресију према Украјини или би покушао да смањи напетости. Рат у Украјини би могао постати кључна тачка у којем би нови лидер могао или ескалирати сукоб или кренути ка дипломатском решењу, у зависности од његових политичких циљева.

Путин је кључни актер у односима Русије са Западом и НАТО-ом. Његова смрт би могла отворити простор за нови приступ односима с НАТО-ом и Западом. Неки политички аналитичари сматрају да би евентуални прелазак на власт новог лидера могао донети могућност за смањење напетости и евентуалне преговоре са Западом.

Русија поседује значајну нуклеарну моћ под Путиновим лидерством. Смрт Путина би могла изазвати забринутост у погледу контроле нуклеарног арсенала и стабилности нуклеарних командних структура. На светској сцени би се поставило питање колико би нова власт 
Русија је већ суочена са снажним санкцијама које су резултат рата у Украјини и политике Путинове администрације. Смрт Путина могла би изазвати одређени период неизвесности на финансијским тржиштима, као и на рубовима руског економског система. Зависно од тога ко би дошао на власт, могло би доћи до промене у политици санкција и економске реформе које би могле ублажити последице санкција.

Русија је већ била суочена са економским падом и инфлацијом због међународних санкција и унутрашњих проблема. Смрт Путина би могла додатно дестабилизовати економију, док би нови лидер био суочен са изазовом поновног оживљавања економске ситуације.

Иако је Путиново председавање обележено ауторитарним режимом, смрт лидера могла би изазвати протесте и жељу за променама међу опозицијом и грађанима Русије. Неки би се могли надати да би нова власт могла донети промене које ће ублажити репресију и омогућити веће слободе, док би други, посебно они повезани с Путиновим режимом, могли сматрати да би његово наслеђе требало да се очува.

У случају промене власти, могла би настати неизвесност која би довела до протеста или политичке нестабилности. У исто време, ако би нови лидер био виђен као стабилизатор, могло би доћи до периода смањења друштвених тензија.

Смрт Путиновог лидерства могла би имати значајан утицај на међународне односе. Русија би могла кренути у нову фазу политике, што би могло утицати на односе са суседима, НАТО-ом, Сједињеним Државама и ЕУ. Зависно од наследника, могли бисмо видети преокрет у геополитичким савезништвима и приступима међународној политици.

Државе које су у непосредној близини Русије, попут Украјине, Пољске, балтичких земаља, али и бивших совјетских република, биле би посебно осетљиве на потенцијалне промене у Русији. Смрт би могла довести до повећане несигурности у тим регионима, али би такође могла отворити врата за побољшање односа са Русијом, ако би нови лидер био спреман на дипломатски приступ.

Могла би изазвати и борбу за наследство међу руском политичком елитом. Због Путинове централизоване моћи, избор новог лидера могао би бити резултат политичких борби унутар Кремља, а то би могло изазвати додатну нестабилност. Неки аналитичари верују да би измена власти могла довести до веће политичке слободе, док други упозоравају да би то могло довести до још јачег ауторитарног режима.

Међу потенцијалним наследницима Путина спомињу се различита имена, укључујући кључне фигуре из његове администрације, али и друге особе из војних, обавештајних или политичких кругова. У овој ситуацији, кључну улогу би имали и различити политички фактори унутар Русије, па би било тешко предвидети ко би преузео власт и какву би политику водио.

Какво је заправо Путиново здравље?
Што се тиче Путиновог здравља, како је писао Гуардиан, западне обавештајне службе верују да се особност Владимира Путина драматично променила током последњих пет година, а Путин показује све већу и очиту параноју о свом здрављу.

Како је Гуардиан писао, обавештајни извори не наводе конкретан узрок тој параноји, а могућа објашњења су рак, Паркинсонова болест, деменција или употреба стероида за лечење неког другог стања.

Велики доказ да је Путин био забринут за своје здравље је период коронавируса - рекао је извор из обавештајних служби, наводећи његово инсистирање на седењу подаље од страних челника, попут француског председника Емануела Мацрона или својих кључних особа, попут министра одбране.

Кремљ има дугу традицију скривања здравствених стања
Бивши шеф МИ6 сир Richard Деарлове верује да је објашњење за Путиново чудно понашање могућност да има Паркинсонову болест. Кремљ је то још пре оповргнуо. - Чуо сам од неуролога да су губитак суздржаности и психоза врло чести симптоми Паркинсонове болести - рекао је за ГБ News овај некадашњи британски обавештајац.

У новембру 2020. бивши историчар на Московском државном институту за међународне односе Валериј Соловеј рекао је да Путин болује и од рака и од Паркинсонове болести. Кремљ је и те наводе демантовао док је Соловеј касније приведен на сведочење у Москви.

Такође, The Телеграпх је сугерисао како је током недавних телевизијских наступа Путин деловао осетно отеченији у лицу и врату те како је томе тако јер можда иде на одређене третмане са стероидима.

Све ово само су нагађања, истина се очито неће сазнати. Кремљ има дугу традицију скривања здравствених стања својих челника попут Леонида Брежњева, Јурија Андропова, Константина Черненка, Бориса Јељцина...

Технички, његов наследник се зна
Шта, кад би се Путину заиста нешто догодило? Што ако због болести или смрти не буде у стању обављати своју дужност председника Руске Федерације? Технички, он има свог наследника. То је премијер Русије Михаил Мишустин.

Службено, у случају Путинове смрти или неког другог разлога због којега трајно не би могао обављати дужност, Михаил Мишустин би преузео контролу над државом у раздобљу од 90 дана или до одржавања избора.

Мишустин је на месту премијера заменио Дмитрија Медведева, чија је влада дала оставку пре нешто више од две године. Неочекиване промене тумачиле су се као Путиново припремање терена за раздобље након 2024. када му истиче мандат и он се није имао право поново кандидовати за председника. Међутим, прошле године је донео закон према коме може остати на власти до 2036.

• 1. Дмитриј Медведев
  Тренутна позиција: Дмитриј Медведев је бивши председник Русије (2008–2012) и бивши премијер (2012–2020). Тренутно је заменик председника Савета безбедности Русије.
  Зашто је могуће? Медведев је био врло близак Путинов сарадник и сматра се Путиновим "првим замеником" у политичкој сфери. Иако је током свог председништва био виђен као "подређени" Путин, његова позиција у Савету безбедности и улога у тренутним политичким круговима даје му извесне шансе да постане нови лидер. Медведев се истицао као више прозападно оријентисан током свог председништва, али се последњих година приближио Путиновој чвршћој спољној политици, што га чини прихватљивим за многе унутар естаблишмента.

• 2. Сергеј Шојгу
  Тренутна позиција: Сергеј Шојгу је тренутни министар одбране Русије и један од најмоћнијих људи у земљи.
  Зашто је могуће? Шојгу је један од најистакнутијих чланова Путинове администрације и ужива висок ниво поверења унутар војног естаблишмента. Током Путинове владавине, Шојгу је постао кључна фигура у остваривању руске војне моћи, укључујући војну интервенцију у Украјини. Због своје везе са војском и високог политичког утицаја, многи аналитичари сматрају да би могао бити кандидат за наследника, посебно ако би војска имала кључну улогу у осигуравању стабилности земље.

  Шојгу - човек који је на челу војске, али и идеологије
  Снимак на којој му Путин наређује да се руске нуклеарне снаге подигну на висок ступањ приправности, оправдавајући то агресивним изјавама НАТО-а и економским санкцијама против Москве, обишла је свет.- Заповиједам министру обране и начелнику главног челника да снаге за одвраћање руске војске ставе у борбену приправност - рекао је Путин на састанку с војним челницима који је преносила и телевизија.

  - Разумем - одговорио је министар одбране Сергеј Шојгу, а новинар Финанциал Тимеса тада је приметио како ово није први пут да Сергеј Шојгу изгледа као да му је врло нелагодно док прима наредбе од Путина.Шојгу се већ дужи низ година спомиње као могући Путинов савезник, особа која је с Путином и у пријатељским односима. Како је пренио BBC, експерт за сигурност Андреј Солдатов верује како је Шојгу и даље најутицајнији глас који Путин чује.

  Шојгу није само на челу војске него делимично и на челу идеологије. У Русији је идеологија обично повезана са историјом, а Шојгу је онај који има контролу над наративом - објаснио је Андреј Солдатов.

• 3. Александар Бортников
  Тренутна позиција: Александар Бортников је шеф руске Федералне службе безбедности (ФСБ), која је наследница КГБ-а.
  Зашто је могуће? Бортников је још један кључни играч у Путиновом кругу, а његова улога у обавештајном апарату чини га врло моћним и утицајним. Као дугогодишњи Путинов сарадник, Бортников би могао бити виђен као неко ко је способан да преузме власт и осигура континуитет власти. Његова повезаност са обавештајним сектором и сигурносним апаратима чини га потенцијално прикладним кандидатом за вођење ауторитарног режима.
• 4. Игор Сечин
  Тренутна позиција: Игор Сечин је дугогодишњи Путинов пријатељ и тренутни директор руске нафтне компаније Роснефт.
  Зашто је могуће? Сечин је један од најмоћнијих људи у Русији, познат по свом великом утицају у енергетском сектору, који је кључан за економију земље. Познато је да је близак Путиновој администрацији, а његова политичка моћ и контрола над енергетско-индустријским комплексом чине га озбиљним кандидатом. Међутим, Сечин је познат по свом ауторитарном стилу, што би могло изазвати додатну несигурност у земљи ако би постао лидер.
• 5. Валентина Матвијенко
  Тренутна позиција: Валентина Матвијенко је председница Савета Федерације (горњи дом руске скупштине), а бивша је гувернерка Санкт Петербурга.
  Зашто је могуће? Матвијенко је једна од најистакнутијих жена у руској политици и дугогодишњи савезник Путина. Њена политичка искуства и висок положај у законодавном процесу дају јој ауторитет, а њена позиција у Савету Федерације је значајна за политичке процесе. Иако је вероватно мање радикална од неких других кандидата, Матвијенко би могла бити виђена као кандидат за вођење земље према стабилности у транзицији.