Iznenadna smrt Vladimira Putina dovešće do ogromnih posledica: Kako će Rusija izgledati bez njega? (VIDEO)

Putin je dugo vremena bio dominantna figura u ruskoj politici. Njegova smrt bi otvorila prostor za potencijalnu borbu za vlast među elitama unutar Rusije. Ko bi ga zamenio na čelu zemlje? Možda bi to bio jedan od njegovih najbližih saradnika, ali moglo bi doći i do sukoba među različitim frakcijama unutar Kremlja, što bi moglo izazvati političku nestabilnost.

U slučaju Putinove smrti, verovatno bi bilo potrebno organizovati brz izbor novog lidera, bilo putem zakonskih procedura ili izvanrednog političkog procesa. To bi moglo biti turbulentno, jer bi bila potrebna ravnoteža između očuvanja Putinove nasledstva (nacionalističke politike, autoritarne vlasti) i moguće reforme ili promena koje bi neko novo lice moglo doneti.

Smrt Putina mogla bi imati značajan uticaj na rusku politiku prema Ukrajini. Postavlja se pitanje da li bi novi lider odlučio da nastavi vojnu agresiju prema Ukrajini ili bi pokušao da smanji napetosti. Rat u Ukrajini bi mogao postati ključna tačka u kojem bi novi lider mogao ili eskalirati sukob ili krenuti ka diplomatskom rešenju, u zavisnosti od njegovih političkih ciljeva.

Putin je ključni akter u odnosima Rusije sa Zapadom i NATO-om. Njegova smrt bi mogla otvoriti prostor za novi pristup odnosima s NATO-om i Zapadom. Neki politički analitičari smatraju da bi eventualni prelazak na vlast novog lidera mogao doneti mogućnost za smanjenje napetosti i eventualne pregovore sa Zapadom.

Rusija poseduje značajnu nuklearnu moć pod Putinovim liderstvom. Smrt Putina bi mogla izazvati zabrinutost u pogledu kontrole nuklearnog arsenala i stabilnosti nuklearnih komandnih struktura. Na svetskoj sceni bi se postavilo pitanje koliko bi nova vlast 
Rusija je već suočena sa snažnim sankcijama koje su rezultat rata u Ukrajini i politike Putinove administracije. Smrt Putina mogla bi izazvati određeni period neizvesnosti na finansijskim tržištima, kao i na rubovima ruskog ekonomskog sistema. Zavisno od toga ko bi došao na vlast, moglo bi doći do promene u politici sankcija i ekonomske reforme koje bi mogle ublažiti posledice sankcija.

Rusija je već bila suočena sa ekonomskim padom i inflacijom zbog međunarodnih sankcija i unutrašnjih problema. Smrt Putina bi mogla dodatno destabilizovati ekonomiju, dok bi novi lider bio suočen sa izazovom ponovnog oživljavanja ekonomske situacije.

Iako je Putinovo predsedavanje obeleženo autoritarnim režimom, smrt lidera mogla bi izazvati proteste i želju za promenama među opozicijom i građanima Rusije. Neki bi se mogli nadati da bi nova vlast mogla doneti promene koje će ublažiti represiju i omogućiti veće slobode, dok bi drugi, posebno oni povezani s Putinovim režimom, mogli smatrati da bi njegovo nasleđe trebalo da se očuva.

U slučaju promene vlasti, mogla bi nastati neizvesnost koja bi dovela do protesta ili političke nestabilnosti. U isto vreme, ako bi novi lider bio viđen kao stabilizator, moglo bi doći do perioda smanjenja društvenih tenzija.

Smrt Putinovog liderstva mogla bi imati značajan uticaj na međunarodne odnose. Rusija bi mogla krenuti u novu fazu politike, što bi moglo uticati na odnose sa susedima, NATO-om, Sjedinjenim Državama i EU. Zavisno od naslednika, mogli bismo videti preokret u geopolitičkim savezništvima i pristupima međunarodnoj politici.

Države koje su u neposrednoj blizini Rusije, poput Ukrajine, Poljske, baltičkih zemalja, ali i bivših sovjetskih republika, bile bi posebno osetljive na potencijalne promene u Rusiji. Smrt bi mogla dovesti do povećane nesigurnosti u tim regionima, ali bi takođe mogla otvoriti vrata za poboljšanje odnosa sa Rusijom, ako bi novi lider bio spreman na diplomatski pristup.

Mogla bi izazvati i borbu za nasledstvo među ruskom političkom elitom. Zbog Putinove centralizovane moći, izbor novog lidera mogao bi biti rezultat političkih borbi unutar Kremlja, a to bi moglo izazvati dodatnu nestabilnost. Neki analitičari veruju da bi izmena vlasti mogla dovesti do veće političke slobode, dok drugi upozoravaju da bi to moglo dovesti do još jačeg autoritarnog režima.

Među potencijalnim naslednicima Putina spominju se različita imena, uključujući ključne figure iz njegove administracije, ali i druge osobe iz vojnih, obaveštajnih ili političkih krugova. U ovoj situaciji, ključnu ulogu bi imali i različiti politički faktori unutar Rusije, pa bi bilo teško predvideti ko bi preuzeo vlast i kakvu bi politiku vodio.

Kakvo je zapravo Putinovo zdravlje?
Što se tiče Putinovog zdravlja, kako je pisao Guardian, zapadne obaveštajne službe veruju da se osobnost Vladimira Putina dramatično promenila tokom poslednjih pet godina, a Putin pokazuje sve veću i očitu paranoju o svom zdravlju.

Kako je Guardian pisao, obaveštajni izvori ne navode konkretan uzrok toj paranoji, a moguća objašnjenja su rak, Parkinsonova bolest, demencija ili upotreba steroida za lečenje nekog drugog stanja.

Veliki dokaz da je Putin bio zabrinut za svoje zdravlje je period koronavirusa - rekao je izvor iz obaveštajnih službi, navodeći njegovo insistiranje na sedenju podalje od stranih čelnika, poput francuskog predsednika Emanuela Macrona ili svojih ključnih osoba, poput ministra odbrane.

Kremlj ima dugu tradiciju skrivanja zdravstvenih stanja
Bivši šef MI6 sir Richard Dearlove veruje da je objašnjenje za Putinovo čudno ponašanje mogućnost da ima Parkinsonovu bolest. Kremlj je to još pre opovrgnuo. - Čuo sam od neurologa da su gubitak suzdržanosti i psihoza vrlo česti simptomi Parkinsonove bolesti - rekao je za GB News ovaj nekadašnji britanski obaveštajac.

U novembru 2020. bivši istoričar na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose Valerij Solovej rekao je da Putin boluje i od raka i od Parkinsonove bolesti. Kremlj je i te navode demantovao dok je Solovej kasnije priveden na svedočenje u Moskvi.

Takođe, The Telegraph je sugerisao kako je tokom nedavnih televizijskih nastupa Putin delovao osetno otečeniji u licu i vratu te kako je tome tako jer možda ide na određene tretmane sa steroidima.

Sve ovo samo su nagađanja, istina se očito neće saznati. Kremlj ima dugu tradiciju skrivanja zdravstvenih stanja svojih čelnika poput Leonida Brežnjeva, Jurija Andropova, Konstantina Černenka, Borisa Jeljcina...

Tehnički, njegov naslednik se zna
Šta, kad bi se Putinu zaista nešto dogodilo? Što ako zbog bolesti ili smrti ne bude u stanju obavljati svoju dužnost predsednika Ruske Federacije? Tehnički, on ima svog naslednika. To je premijer Rusije Mihail Mišustin.

Službeno, u slučaju Putinove smrti ili nekog drugog razloga zbog kojega trajno ne bi mogao obavljati dužnost, Mihail Mišustin bi preuzeo kontrolu nad državom u razdoblju od 90 dana ili do održavanja izbora.

Mišustin je na mestu premijera zamenio Dmitrija Medvedeva, čija je vlada dala ostavku pre nešto više od dve godine. Neočekivane promene tumačile su se kao Putinovo pripremanje terena za razdoblje nakon 2024. kada mu ističe mandat i on se nije imao pravo ponovo kandidovati za predsednika. Međutim, prošle godine je doneo zakon prema kome može ostati na vlasti do 2036.

• 1. Dmitrij Medvedev
  Trenutna pozicija: Dmitrij Medvedev je bivši predsednik Rusije (2008–2012) i bivši premijer (2012–2020). Trenutno je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije.
  Zašto je moguće? Medvedev je bio vrlo blizak Putinov saradnik i smatra se Putinovim "prvim zamenikom" u političkoj sferi. Iako je tokom svog predsedništva bio viđen kao "podređeni" Putin, njegova pozicija u Savetu bezbednosti i uloga u trenutnim političkim krugovima daje mu izvesne šanse da postane novi lider. Medvedev se isticao kao više prozapadno orijentisan tokom svog predsedništva, ali se poslednjih godina približio Putinovoj čvršćoj spoljnoj politici, što ga čini prihvatljivim za mnoge unutar establišmenta.

• 2. Sergej Šojgu
  Trenutna pozicija: Sergej Šojgu je trenutni ministar odbrane Rusije i jedan od najmoćnijih ljudi u zemlji.
  Zašto je moguće? Šojgu je jedan od najistaknutijih članova Putinove administracije i uživa visok nivo poverenja unutar vojnog establišmenta. Tokom Putinove vladavine, Šojgu je postao ključna figura u ostvarivanju ruske vojne moći, uključujući vojnu intervenciju u Ukrajini. Zbog svoje veze sa vojskom i visokog političkog uticaja, mnogi analitičari smatraju da bi mogao biti kandidat za naslednika, posebno ako bi vojska imala ključnu ulogu u osiguravanju stabilnosti zemlje.

  Šojgu - čovek koji je na čelu vojske, ali i ideologije
  Snimak na kojoj mu Putin naređuje da se ruske nuklearne snage podignu na visok stupanj pripravnosti, opravdavajući to agresivnim izjavama NATO-a i ekonomskim sankcijama protiv Moskve, obišla je svet.- Zapovijedam ministru obrane i načelniku glavnog čelnika da snage za odvraćanje ruske vojske stave u borbenu pripravnost - rekao je Putin na sastanku s vojnim čelnicima koji je prenosila i televizija.

  - Razumem - odgovorio je ministar odbrane Sergej Šojgu, a novinar Financial Timesa tada je primetio kako ovo nije prvi put da Sergej Šojgu izgleda kao da mu je vrlo nelagodno dok prima naredbe od Putina.Šojgu se već duži niz godina spominje kao mogući Putinov saveznik, osoba koja je s Putinom i u prijateljskim odnosima. Kako je prenio BBC, ekspert za sigurnost Andrej Soldatov veruje kako je Šojgu i dalje najuticajniji glas koji Putin čuje.

  Šojgu nije samo na čelu vojske nego delimično i na čelu ideologije. U Rusiji je ideologija obično povezana sa istorijom, a Šojgu je onaj koji ima kontrolu nad narativom - objasnio je Andrej Soldatov.

• 3. Aleksandar Bortnikov
  Trenutna pozicija: Aleksandar Bortnikov je šef ruske Federalne službe bezbednosti (FSB), koja je naslednica KGB-a.
  Zašto je moguće? Bortnikov je još jedan ključni igrač u Putinovom krugu, a njegova uloga u obaveštajnom aparatu čini ga vrlo moćnim i uticajnim. Kao dugogodišnji Putinov saradnik, Bortnikov bi mogao biti viđen kao neko ko je sposoban da preuzme vlast i osigura kontinuitet vlasti. Njegova povezanost sa obaveštajnim sektorom i sigurnosnim aparatima čini ga potencijalno prikladnim kandidatom za vođenje autoritarnog režima.
• 4. Igor Sečin
  Trenutna pozicija: Igor Sečin je dugogodišnji Putinov prijatelj i trenutni direktor ruske naftne kompanije Rosneft.
  Zašto je moguće? Sečin je jedan od najmoćnijih ljudi u Rusiji, poznat po svom velikom uticaju u energetskom sektoru, koji je ključan za ekonomiju zemlje. Poznato je da je blizak Putinovoj administraciji, a njegova politička moć i kontrola nad energetsko-industrijskim kompleksom čine ga ozbiljnim kandidatom. Međutim, Sečin je poznat po svom autoritarnom stilu, što bi moglo izazvati dodatnu nesigurnost u zemlji ako bi postao lider.
• 5. Valentina Matvijenko
  Trenutna pozicija: Valentina Matvijenko je predsednica Saveta Federacije (gornji dom ruske skupštine), a bivša je guvernerka Sankt Peterburga.
  Zašto je moguće? Matvijenko je jedna od najistaknutijih žena u ruskoj politici i dugogodišnji saveznik Putina. Njena politička iskustva i visok položaj u zakonodavnom procesu daju joj autoritet, a njena pozicija u Savetu Federacije je značajna za političke procese. Iako je verovatno manje radikalna od nekih drugih kandidata, Matvijenko bi mogla biti viđena kao kandidat za vođenje zemlje prema stabilnosti u tranziciji.