ОПАСНОСТ
Након рушења Садама, Асада и пораза ИСИС-а, Турска шаље претеће поруке: Да ли је нова држава на Блиском истоку неизбежна?
Велико је питање могу ли се сиријски Курди претјерано радовати паду бруталног диктатора Башара ал-Асада, јер догађаји на терену показују да исламисти који су захваљујући помоћи из Турске сада завладали Сиријом немају мирољубиве намере према Курдима, а то би могло довести до новог рата.
Истина, командант курдских снага у Сирији поздравио је у недељу свргавање ауторитарног режима Башара ал Асада.
У Сирији живимо у историјским тренуцима док смо сведоци пада ауторитарног режима у Дамаску", објавио је Мазлум Абди, који је на челу Сиријских демократских снага (СДФ), које контролишу делове североисточног аутономног региона познатог као Сиријски Курдистан на Телеграму.
Претећа порука из Турске
Из Анкаре је одмах стигла претећа порука да Турска жели да помогне "гарантовању безбедности" у Сирији после пада Асада, али и да ће радити на томе да спречи давање аутономије Курдима. У складу са поменутом претњом, турски дронови у нападу на територију под контролом Курда у понедељак убили су 11 цивила, укључујући шесторо деце, а дан раније, турске трупе обучене заузеле су град Манбиџ и протерале браниоце СДФ.
Почетком децембра, протурски борци су такође заузели стратешки град Тал Рифаат од курдских снага, упоредо са великом офанзивом побуњеника против Асадовог режима.
Око 25 до 30 милиона Курда тренутно живи у ономе што они називају Велики Курдистан, региону који се протеже преко југоисточне Турске, северозападног Ирана, северног Ирака и североисточне Сирије. Око 1,7 милиона њих живи у сиријском Курдистану (курдски: Ројава Курдистанзе, што се преводи као "Курдистан где сунце залази"), што је девет одсто становништва.
Сиријски Курди у опасности
Главни непријатељи Турске су у северној Сирији, где курдски PKK/IPG (Јединице народне одбране) имају своје седиште. Борци ИПГ остају окосница Сиријских демократских снага, основаних 2015. године, које се обучавају и наоружавају уз помоћ Сједињених Америчких Држава.
Они су годинама најважнији амерички партнер у борби против Исламске државе (ИСИС) у Сирији и зато ИПГ никада није проглашена терористичком организацијом, иако се идеолошки ослања на политичку стратегију PKK. Реџеп Тајип Ердоган је бесан због овога и користи сваку прилику за сукоб.
Када су Турци 2019. напали сиријске Курде у пограничном појасу, Америка се повукла, како не би била умешана у сукоб два савезника - једног у НАТО, а другог у борби са исламистима. Годину дана раније, Ердоган је послао своје трупе да заузму град Африн, што је изазвало егзодус од 200.000 Курда тамо.
Издаја Курда
То му је успело јер је тадашњи председник Доналд Трамп наредио повлачење америчких трупа из Курдистана, иако је тамо остао мањи контингент од око 900 Американаца. Логично, Курди су ово видели као издају, као и многи у САД.
- Ово је порука свим нашим пријатељима на Блиском истоку да су Сједињене Државе непоуздане - прокоментарисао је касније бивши амерички амбасадор при НАТО Николас Бернс за CNN.
Америчко-курдско братство по оружју такође је било кључно за пораз Исламске државе у Сирији. Сиријски Курди, или јединице ИПГ, у савезу са САД су одиграле централну улогу у великом поразу ИСИС-а на бојном пољу и заузеле стратешки важан град Раку. Партнерство САД са ИПГ донело је успех на бојном пољу, а коначна победа Курда код града Кобанија постала је прекретница у борби против ИСИС-а.
Али управо је овај успех почео да звони на узбуну у Анкари. За Ердогана је савез између САД и ИПГ представљао преокрет у региону, односно могућност да Курди коначно добију своју државу. Турска то неће дозволити ни по коју цену јер Велики Курдистан обухвата делове турске територије.
Тајипа Ердогана додатно нервира чињеница да је сиријски Курдистан захваљујући нафтним пољима економски самодовољан, што обезбеђује сталан прилив новца. Осим тога, након што су власти у Сирији протеклих осамдесет година браниле употребу курдског језика и културе, чак иу приватној сфери, сада су изгубиле ту битку јер Курди владају на сопственој територији.
- Курди су стекли све атрибуте нације, осим суверенитета. Сједињене Државе остају једини најважнији фактор у одређивању будућности Курда, посебно у Ираку и Сирији. Трамп можда прекида америчко партнерство са ИПГ, али Сиријски Курди су и даље имали користи од односа јер су их спољне силе раније сматрале најмање важном курдском популацијом у региону, можда је курдска држава далеко, али ако се икада појави, постојаће нација која ће је населити - још 2019. гласио је закључак који је објавио Форејн аферс.
Америчко војно и политичко ангажовање са Курдима озбиљно је почело са Заливским ратом 1990-1991. Ирачки Курдистан је такође снажно подржао америчку инвазију на Ирак 2003. године, када су курдске снаге удружиле снаге са америчким трупама да свргну Садама Хусеина.
Србија Данас/Јутарњи