ДАН КАДА ЈЕ ЗЛО РОЂЕНО: ИСИС је пре тачно седам година започео свој крвави терор, сејући свуда страх и смрт
Оно по чему ће ова организација остати умапћена јесте и регрутација на десетине хиљада бораца
Тај 29. јун. 2014. године у историји Блиског истока, али и света биће уписан црним словима. Тог дана полуилегална организација Исламска држава Ирака и Леванта објавила је проглас да је на граници Сирије и северозападног Ирака успостављен Калифат и да се позивају сви сунити да им се придруже.
ИРАН НАНЕО ВЕЛИКУ ШТЕТУ ИРАКУ: Ускратили им основно средство за живот, сатерали их у угао
9.000 СТРАНИХ ПЛАЋЕНИКА У ЛИБИЈИ НИЈЕ ДОШЛО ЗАСЛУГОМ ТУРСКЕ: Послати су из друге земље, сада се решава њихова судбина
АМЕРИКА ШАЉЕ ОГРОМНО ПОЈАЧАЊЕ У ЗЕМЉУ БЛИСКОГ ИСТОКА: Очекује се велика ескалација сукоба!
Уследио је муњевити успон, градови, попут Мосула, Тикрита, Фалуџе у Ираку и Раке у Сирији пали су у руке ове крајње милитантне организације која на својим плећима носи стотине хиљада невино убијених, извршен прогон и геноцид над етничком мањином Јазидима. Било је потребно скоро три године крквавих сукоба да се ова организација елиминише, а руска интервенција крајем септембра 2015. спречила је припреману офанзиву ове организације на Дамаск.
Оно по чему ће ова организација остати умапћена јесте и регрутација десетине хиљада бораца од којих су неки са својим породицама из читавог света стигли у Сирију и на запад Ирака да би живели у верској држави на начин како је то чинио сам пророк.
О томе како је ова организација настала има више верзија. Неки су тврдили да су баш тако настали уз помоћ ЦИА, Мосада и још неких обавештајних служби. Наравно, та прича иако је за њу било највише интерсовања није пружен ни један ваљани доказ уместо гомиле фотошопираних фотографија. Прича је свакако много озбиљнија, а ни сами Америкаци нису ни сањали да су посредно кумовали овој организацији чије право место рођења јесте "Камп Бука".
Блиски исток седам година од инвазије САД на Ирак и у последењој години пред повлачење Американаца из ове државе захватио је нови политичко-друштвени, па и социјални феномен познат као "Арапско пролеће". Као куле од карате падале су власти у Тунису, Либији, Египту, а у Сирији власт Башара ал Асада почела је у крви да гуши демонстрације. Уследило је бујање разних милиција и џихадистичких група.
Наредне 2012. испливао је Тајни документ Пентагона који је указивао да САД очекују успон нове терористичке групе под називом "Исламска држава", који припрема и организује група џихадиста који су имали велико искуство у борби у Ираку, Сомалији и Либији и око себе окупљају борце из разних група широм света. Оно што је забрињавало Американце било је да су настали из нуле, брзо су се ширили и тамо где су владали стварали паралени систем власти терајући с власти корумпиране бирократе старог режим. Поставило се питање ко су онда ти џихадисти који све то организују. Убрзо сазнао се један интерсантан детаљ.
Рођење ИСИЛ-а у Кампу Бука
Већина лидера те нове групације Исламске државе јесте се борила у Ираку. Већина је била ухваћена и стрпана у низ затвора широм Ирака. Један такав био је Камп Бука. У њему боравила су два лидера један је био Абу Ахмед, а други Абу Бакр Ал Багдади.
Абу Ахмед причао је да су се ирачки џихадисти кад би били ухваћени плашили америчких затвора и мучења, али су убрзо схватили да је затвор понудио велики број могућности за састанке и ковање планова за будућност. Нигде нису имали такве могућности да у миру разговарају о будућности, а да се не морају плашити за свој живот. С тим је Ахмед потврдио тезу да је управо Америка омогућила да се развије Исламска држава.
Према подацима ирачке владе у периоду од 2004. до 2011. године, чак 17 од 25 најутицајних лидера и команданта исламске државе прошло је кроз америчке затворе. Тако је своју каријеру почео и Абу Бакр Ал Багдади који је 2004. заробљен у Фалуџи као лидер мале групе "Ахл ал Суна вал Џаме". Ал Багдади завршио је иза решетка са још 24.000 џихадиста. Како је касније Ахмед причао, у затвор кад је стигао Ал Багдади био је резервисан, али је имао велику харизму. Касније се то променило. Иначе пре Кампа Бука, Ал Заркави је био у чувеном и злогласном затвору Абу Граиб.
Убрзо Багдадијево понашање постало је другачије. Код њега су затвореници долазили по утеху и савет, а поверење Американаца задобио је јер је брзо решавао спорове међу затвореницима. Због свега тога Ал Багдадију Американци су у затвору дали велике привилегије. Могао је неограничено да се креће имао је приступ свим затвореницима, и управо тад почиње градња оне конструкције из које ће се развити Исламска држава. Убрзо, Ал Багдади како се веровало постао је рехабилитовани бивши борац, што је омогућило да буде пуштен из затвора. Међутим, и ту је опет дошло до промена.
Кад је убијен Ал Заракви на чело џихадиста попео се Абу Омар коме је Ал Багдади постао најближи сарадник. Али 2010. Абу Омар гине, а на чело групације долази Ал Багдади. Убрзо план из затвора се остварује. На чело организације по преузимању Ал Багдадија, он уклања све Омарове сараднике и доводи управо оне са којима је био иза решетака.
Амерички обавештајци су већ 2007. године добијали информације да минорна група Исламска држава планира у срцу Ирака да формира исламску државу по узору на доба кад је живео пророк Мухамед. Због мале подршке међу становништвом, тај план је пропао, јер брутални бомбашки напади у којима је гинуло стотине цивила су све више их окретале ка Американцима, али то није дуго трајало. Две године касније 2009. почеле су да стижу информације да је групација Исламска држава променила тактику и да је почела огромна регрутација нових чланова како у самом Ираку тако и у околним земљама, али и у Европи.
ЦИА и Пентагон одмах су наредили да се изврши ликвидација 80 посто водећих људи, у чему нису успели, али јесте успео Ал Багдади који је учврстио лидерску позицију и у своју организацију привукао велики број бивших садамових војника, шпијуна, припадника тајних полиција, републиканске гарде и администрације Садама Хусеина, који су иначе сви били Сунити.
Арапско пролеће је увелико тресло Блиски исток, посебно Сирију где је већ 2012. букнуо грађански рат кад су салафистичке групе и разне милиције почеле да управљају револуцијом и рушењем Асадове власти. Међу обавештајцима 2013. године пронела се вест да је организација Исламска држава променила име у Исламска држава Ирака и Леванта (ИСИЛ), а њен лидер постао је управо Ал Багдади. Међутим, групације које су се бориле у Сирији у редовима Ал Нусре, Ал Багдади повлачи у Ирак који је већ тад био растрзан борбама око власти Шиита који су постали доминантни и Сунита који су морали да плате данак подршке владању Садама Хусеина и џихадистима.
Корумпирани режим у Ираку почео је да клеца. Захваљујући подршци Сунита који су били део власти Садама Хусеина Исламска држава заузела је 10. јуна 2014. Фалуџу, да би четири дана касније пао и двомилионски Мосул, други највећи град у Ираку после Багдада. Мосул је био привредно и политичко седиште севера Ирака, универзитетски град, произвођач великог броја интелектуалаца и научника овог нафтом веома богатог региона, раскрсница култура и религија где је живела бројна хришћанска мањина.
Одједом град је освануо у рукама групе која је практиковала шеријатско право. Пад Мосула и масовна ликвидација шиита и хришћана привукла је пажњу светских медија који су по први пут почели да се интересују за ову организацију.
Хашим Ал Хашими ирачки истраживач исламистичких милиција тад је дао сликовити приказ стратегије ИСИЛ-а.
Војску ИСИЛ-а чинили су елитни одреди који су заузимали градове и села уз помоћ ћелија који су давали подршку изнутра, уносећи немир у одбрану, а затим постају по окончању борбе групе које контролишу и управљају заузетом територијом. Иако то можда је изгледало хаотично на мапи, Хашими тврди да је у питању стратешки приступ заузимања земљишта дуж највећих река Еуфрата и Тигра јер је вода стратешко добро, рута важнијих гасовода и нафтовода као и нафтна поља која постају извор зараде и стабилног финансирања територије и организације.
Оно што је интересантно било је да су кључна места у заусетим градовима преузимали људи који су имало одлично образовање. Звали су их "џихадисти са магистратуром". Ођедном појавили су се и спонзори из Турске и Саудијске Арабије и сунитских државица залива. Новац је почео да се слива и од масовних отмица, продаје робова, културних добара...
До краја јула месеца 2014. ИСИЛ је заузео скора све градове, насеља и села на западу Ирака. Време је било да се пређе у суседну Сирију где је Ал Нусра већ преузела лидерску позицију међу џихадистичким групама, а по опреми и обученим броцима могла је стане на линију Асадовој војсци која је губила територије и чинила се немоћном. Борци исламске државе прелазе у флоти Пик апова праћени тенковима и другим возилима границу Сирије и Ирака августа 2014 године. Већ септембра 2014. ИСИЛ држи територију уз реке Еуфрата и Тигра, површине 210.000 квадратних километара што је било приближна површина Велике Британије. Међународни Црвени крст је марта 2015. саопштио да је на тој територији живело више од 10 милиона становника.
Организација живота унутар исламске државе
Исламска држава је по Конвенцији из Монтевидеа 1933. имала све оно што дефинише савремену државу. Међутим ИСИЛ заснива постојање државе не на међународом праву него како је државу видео Пророк Мухамед. Посланик је рекао да ће после њега постојати три врсте хилафета односно исламске државе: 1. Ал рашида - ортодоксна или зрела, 2. Адуда - арогантна, јака и 3. Џабарија - деспотска. Управо ИСИЛ су називали зрела ортодоксна држава.
Тачне границе где би џихадисти стали заправо и није било, јер су се те границе померале стално. Јула 2014. када се Ал Багдади прогласио за Калифа говорио је да уметна граница коју су успоставили Британци и Французи преко Сајкс-Пико споразума иза леђа Арапа мора да падне. Како су њихови противници тврдили они су на свој начин хтели да преуреде Ирак, Сирију, Либију, Јемен, али...
Одмах по успостављану власти припадници ИСИЛ-а су октобра 2014. почели да кују свој новац златне и сребрне динаре. С тим су освежили традицију из времена првог калифата после Мухамедове смрти. Ти златни и сребрни динари постали су званична валута исламске државе. Власт ИСИЛ-а убрзо је форимрала своју полицију са униформама која је паралелно функционисала са шеријатском задуженом за одржавање морала. Полицајци су добили нове униформе и савремена патролна возила, издавали су чак и своје регистарске таблице. Војна снага већ се попела на 1.700 разних војних возила и тенкова. Кад је заузет Мосул моментално је почела пљачка Централне банке, одакле су из касе покупили пола милијарде долара.
Нафта основни извор прихода
Основни извор прихода била је нафта. Већ почетком 2015. ИСИЛ у Сирији је контролисао 60 посто сиријских нафтних капацитета и чак седам великих налазишта нафте у Ираку. Нафта се продавала искључиво преко посредника, а због цене која је била нижа од тржишне купаца у региону било је на претек. Процена је било да су на основу тога зарадили од милион до три милиона долара дневно. Велики део прихода стизао је и од пљачке антиквитета, аутомобила и машинерије.
Убрзо је ИСИЛ постао најбогатија џихадистичка организација на свету чији капитал је према неким проценама износио 2 милијарде долара. Своје богатство ИСИЛ је користио за ширење својих база, набавку оружја и оправку уништене инфраструктуре. Једини простор којим су апсолутно владали био је медијски, јер је употреба медија била веома професионална, посебно употреба интернета и друштвених мрежа.
Више вести о Сирији, Либији, Јемену и Ираку, прочитајте ОВДЕ.
