ЧЕТИРИ РАТА - ЧЕТИРИ КАТАСТРОФЕ: Дебакл у Авганистану је само последњи у низу великих пораза америчких снага
Последњих пар деценија Америка доживљава пораз за поразом на иностраним ратиштима
Када су након уласка Америке у Авганистан 2001. године талибани пали за неколико недеља, председник Џорџ Буш је у свом обраћању о стању нације објавио шири рат против "осовине зла", при чему је Ирак био на првом месту. Чак су средином 2002. године Америка, Велика Британија и друге западне силе добрим делом напустиле Авганистан, како би се фокусирале на друге фронтове.
БРАВО СРБИЈО: Бошко иде на лечење, Меридиан купио заставу са потписима олимпијаца!
ИЗРАЕЛСКИ АВИОНИ БОМБАРДУЈУ ДАМАСК: Сиријска ПВО покушава да заустави напад! (ВИДЕО)
АМЕРИКАНЦИ ЗА ДЛАКУ ДА ИЗГУБЕ ГЛАВЕ: Спречена два масовна напада у задњи час!
Опасан сигурносни вакуум који је настао у многим руралним окрузима попунили су талибани повратници, што је на крају покренуло догађаје који су кулминирали у протеклих неколико дана.
Цео рат се сада види као страшан неуспех, али његов прави значај је у томе што је то био само први од четири неуспела рата. Други је био осмогодишњи рат у Ираку, од 2003. до 2011. године, који се завршио тако што је тадашњи председник Барак Обама повукао америчке снаге. Последице су биле страшне, са 288.000 смртних случајева, већином цивилних, стотине хиљада повређених и више милиона расељених.
Такође 2011. године почео је трећи неуспели рат, француско-британска операција за помоћ у свргавању Муамера Гадафија у Либији. Овај шестомесечни ваздушни напад подржала је Америка, а завршио се свргавањем и убијањем Гадафија. Очекивало се да ће Либија доживети брзу транзицију у прозападну државу богату нафтом, која би такође била спремно тржиште за западне компаније оружја. Уместо тога, у наредној деценији постала је симбол нестабилности и хаоса и канал за наоружавање до џихадистичких група широм Сахела.
У међувремену, Исламска држава (ИСИС) се развијала у Ираку и Сирији, што је довело до четвртог неуспелог рата - ваздушних напада на ИСИС 2014-2018. које је предводила Америка, а Велика Британија, Француска и други партнери из НАТО-а били су спремни помагачи.
ИСИС је настао из наводног пепела Ал Каиде у Ираку након повлачења Америке 2011. године и проширио се изузетном брзином да би формирао "калифат“ од шест милиона људи широм Сирије и Ирака, па се чак чинило да је спреман да запрети Багдаду.
Одговор Запада, уз извесну регионалну подршку, био је класичан пример новог тренда ратовања на даљину. "Чизме на земљи" очигледно нису имале успеха у Ираку и Авганистану, па се рат сада водио ваздушним ударима, ракетама лансираним на даљину, наоружаним дроновима, селективном употребом специјалних снага и, у случају Исламске државе, великим ослањањем на Курде и ирачке милиције.
До краја 2018. године, све територије калифата ИСИС-а биле су очишћене и чинило се да је барем овај рат био успешан. Али испоставило се да је то била варка, док сукоби и нестабилност букте широм Сахела и шире, од Мауританије, преко Малија, Нигерије и Чада, па до Сомалије, Мозамбика и ДР Конго. Постоје изданци Исламске државе/ал-Каиде у Либији, Египту, Индонезији, Тајланду и на Филипинима, чак 10.000 паравојних формација остало је у Ираку и Сирији, а и ИСИС и Ал Каида имају сталне везе у Авганистану.
Прошле године је Центар за стратешке и међународне студије са седиштем у Вашингтону проценио да постоји око 230.000 исламистичких паравојних формација у скоро 70 земаља, што је четвороструко више у односу на 2001. годину. Шта год да се догоди у Авганистану, само стварање Исламског емирата Авганистан биће велики подстицај исламистичким покретима.
Никако није извесно да ће развој талибанског режима у Авганистану омогућити другим исламистичким покретима да напредују и планирају нападе у иностранству. Можда је то била ситуација 1998.-2001. године, али су талибани тада водили скупи грађански рат, зависили су од спољне помоћи Бин Ладена и ал-Каиде.
Идеологију ИСИС-а и ал-Каиде подржава мали део муслимана широм света, али ће њен опстанак и вероватан раст западни војно-индустријски комплекс сматрати претњом, а нове војне операције су примарни одговор. То се већ види са америчким, француским и британским операцијама широм Сахела које користе дронове и специјалне снаге.
Без обзира на дугорочни утицај, две ствари се могу са сигурношћу рећи о успеху талибана. Једно је да ће људска права бити озбиљно угрожена у Авганистану. Друго је да ће широм Блиског истока и већег дела Африке и Азије, где год постоји бес и огорченост према Америци и другим западним елитама, ову победу након две деценије неуспелих интервенција милитанти посматрати као узор и инспирацију за другачију будућност.
Више вести о Сирији, Либији, Јемену и Ираку, прочитајте ОВДЕ.
