ГДЕ ЈЕ НЕСТАЛА УРНА СА СРЦЕМ АРЧИБАЛДА РАЈСА? На Кајмакчалану вео МИСТЕРИЈЕ, мештани тврде да иза крађе стоји ЈНА? (ФОТО/ВИДЕО)
Мермерна урна са срцем великог пријатеља српског народа Арчибалда Рајса нестала је нетрагом из маузолеја на Кајмакчалану!
Срце познатог криминолога и публицисте на место одсудне битке у Првом светском рату пренето је према његовој последњој жељи, али већ деценијама нема никакавих информација о томе где се тренутно налази.
Химна Србије настала је у позоришту, а знате ли у част ког краља? Ево како је првобитно гласила
ПЕТ ИЗУМА ЗА КОЈЕ НИСТЕ ЗНАЛИ ДА ИХ ЈЕ ОТКРИО НИКОЛА ТЕСЛА: Невероватни ум који је видео у далеку будућност
НАЈПОЗНАТИЈЕ УБИЦЕ БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ: Монструми од чијих су се злочина грозили "од Вардара до Триглава"
Влада Србије, подсетимо, позвала је швајцарског криминолога Арчибалда Рајса да истражи злочине Аустроугарске над српским цивилима на почетку Првог светског рата 1914. године.
Рајс је одмах заволео српски народ и чак је прешао Албанију са српском војском и народом у збегу. Најтеже дане рата провео је на Солунском фронту на Кајмакчалану - највишем врху планине Ниџе у пограничној области између данашње Северне Македоније и Грчке.
- Око поднева смо близу врха Кајмакчалана. Коње смо оставили у његовом подножју и пењемо се на врх да видимо бојиште. Готово све је остало на свом месту. Тек што је закопано неколико тела погинулих киша их поново откопава. Језиви призори са бојног поља. На висини од 2.525 метара, на овом огољеном, пространом терену, леже стотине смрзнутих трупова. Покривају их облаци и магла које растерује ветар, а велики јастребови и гаврани крстаре над њима и једну њихово месо које се распада - забележио је Рајс у својој књизи "Шта сам видео и проживео у великим данима".
Син немачког земљопоседника из Бадена проглашен је капетаном прве класе војске Краљевине Србије, одликован је за храброст на Солунском фронту, а постао је носилац Албанске споменице.,
Рајс се после рата настанио на Сењаку у Београду.
Радио је на унапређењу криминалистичке технике у министарству унутрашњих послова Србије и бранио српске интересе на међународној сцени, међутим, доспео је у сукоб са премијером Николом Пашићем јер је жестоко критиковао однос власти према ветеранима и ратним инвалидима и корупцију и сплетке у српској политици.
Преминуо је 1929. године непосредно након жестоке свађе са првим комшијом - пензионисаним министром Миланом Капетановићем. Сахрањен је на Топчидеру, а у тестаменту је нагласио да жели да му се срце после смрти пренесе на планински врх из љубави према српском војнику.
Његова последња воља је испуњена. Срце правдољубивог Швајцарца пренето је у малој урни на Кајмакчалан.
Непоуздани подаци
Мермерну урну са срцем Арчибалда Рајса, према доступним подацима, уништили су бугарски војници на почетку Другог светског рата, међутим, житељи северномакедонског села Скочивир у општини Новаци на Ниџи имају друга сазнања.
Наводе да је срце Арчибалда Рајса остало у маленој цркви Светог Петра све до повлачења ЈНА из Македоније почетком деведесетих година. Мештани се позивају на сведочење једног чобанина који је био на падини кад су се војници ЈНА повлачили. Пастир им је наводно рекао да су војници пред сумрак одлазили са карауле натоварени опремом и оружјем:
- Један од њих у рукама је носио нешто замотано у хартију и пазио да се не саплете док су се спуштали низ стрмину. Други војник му је замерио: 'Види колико смо ми натоварени оружјем, а теби је у рукама вероватно нека флаша ракије". Војник му је одговорио: "Ово што ја носим је много важније од оружја и свега што сте ви натоварили на леђа и на коње".
После неколико дана, кад је пастир ушао у цркву на врху Ниџе, приметио је да тамо више нема урне па је посумњао да је то било оно "моћно оружје" које је однесено са планине.
Сличну причу чуо је и некадашњи градоначелник општине Новаци Лазар Котевски.
- Не знамо где је срце. Према одређеним сведочењима и назнакама нестанак срца поклапа се са периодом повлачења ЈНА из овдашње карауле. Али нико нема чврсте доказе за то - рекао је својевремено Котевски.
Кључ за расветљавање те недоумице могао би да буде у архивима у Београду где су забележени подаци односно распоред и састав јединица ЈНА.
Иако је постојало неколико иницијатива то потање до данас није званично покренуто.
