Бака Рака је пре 102 године знала више о корони, него ми сада: Време је да прочитате ово и останете код куће
У свету тренутно влада пандемија корона вируса која није заобишла Србију. Чини се да бољи тренутак за ову истиниту причу не постоји од овог у коме се налазимо тренутно.
Ова прича је преношена три генерације уназад у породици Катарине Вуковић Јовановић.
- Знам, зато што ми је баш овако, од речи до речи, приповедао мој отац Светислав, а њему његов - Милић. И не бих вам ништа од свега овога причала да догађаји, који су се збили у пролеће, пре тачно 102 године, невероватно не личе на оне које ових дана проживљавамо. А не бих вам причала ни да није важно да их чујете - почиње причу Катарина.
Све се, као у неком ружном сну, одиграло на Балкану, у селу Штитарица опасаном кршним планинским врховима, обраслом густим, модрим растињем и испресецаном брзим, леденим потоцима. Назив села, за причу, и није толико битан, јер, видећете и сами, било које памти баш такву или сличну причу, али име главног јунака јесте.
"Њујорк тајмс" пре 105 година објавио превод српске марсељезе, а овако је читаоцима објаснио свој потез
ВОЈВОДА ПУТНИК НИКАДА НИЈЕ НОСИО ОРДЕЊЕ: Једном реченицом је објаснио зашто и показао колика је ЉУДИНА био
Данас сунчано и 17 степени: Пролеће узима маха, а погледајте какво нам време доноси ове недеље!
Не, главни јунак није био неки сеоски мегданџија сличан хајдук Вељку или Марку Краљевићу, већ, ни мање ни више него једна - бака! И то не обична бака, већ - бака Рака. Поносита горштакиња, црнка, високог стаса, дуге, густе косе исплетене у кике за које су жене у чуду причале да су "дебеле као подлактице". Била је то неписмена жена, рођена у 19. веку, а опет умна, виспрена и необично способна, једна од оних, чија се реч у селу поштовала и слушала.
А поштовали су и њеног мужа, чувеног барјактара Мојковачке битке. Јунака који је часно живео и славно погинуо бранећи српску браћу, водећи се старим принципима о чојству и јунаштву. Принципима, који ономад беху за дивљење, а данас их се мало ко и сећа.
Нико није знао откуд "шпањолка" у селу
Тог уклетог пролећа 1918, таман што су утихнуле пушке Великог рата, село је снашла, чинило се, још гора пошаст. Ионако десеткован крај, у којем није било куће чију чељад Први светски рат није завио у црно, наставио је да убија, овога пута невидљиви непријатељ, нова болест коју су звали - шпанска грозница
Нико није знао ко је у село донео "шпањолку" ни како се тако муњевито ширила. У року од два дана, од овог подмуклог грипа, нестајале би читаве породице, од најстаријих глава које су држале све на окупу до беба у дрвеним колевкама које нису стигле ни да заплачу како треба. Многи, нажалост, нису схватали каква их је мука снашла. Настављали су уобичајено да раде земљу, обилазе село, одлазе у цркву. Такви су, нажалост, убрзо проналажени мртви помодрелих, крвавих усана, у пољима, надомак својих кућа, на друмовима. Чинило се да више није било дома у којем неко није умирао у бунилу од грознице, са пеном на устима крај лонаца испуњених необичним испљувцима.
Ужасавајући, свакодневни призори, међутим, нису били довољни људима да схвате да се са новим невидљивим непријатељем, на којег нису могли да ударе мотиком или груну пушком, могу изборити једино и само - изолацијом. Ни не слутећи, сељани су несметаним кретањем заправо помагали свом најљућем непријатељу, нехотице сејући смрт свуда унаоколо и убијајући оне за које би дали животе - своје најмилије.
Без времена за плакање
Црне вести у злослутном времену нису заобишле ни Раку. Тог сунчаног јутра, крај чесме испред куће, испао јој је бокал из руке када јој је најближи комшија јавио да су јој син јединац Радуле и снаја у размаку од два сата умрли од "шпањолке". Иза себе су оставили троје сирочади, три сина, све једног другоме до струка. Најстарији је имао свега девет година.
Рака је знала да се нема времена за плакање. Стегла је срце, завезала мараму, села на коња и одјахала да сахрани сина и снају и спаси своју нејачад. Успут јој је свашта пролазило кроз главу, али у једно је била сигурна - децу неће затворити у колибу.
-Нипошто у колибу! Неће бити силе да спречим сељане да нам тамо навраћају - мислила је Рака, та умна жена, која је на време схватила да су током ове, за све још увек чудне и непознате, епидемије - руковање, грљење, па чак и на први поглед сасвим безазлено разговарање заправо извор сигурне заразе и смрти.
Онако, још мокрих лица од суза, ухватила је дечаке за гуњеве и убацила их, ни мање ни више, него - у шталу, и то на таван пун сламе. Врата су била добро замандаљена, а она је од тог поподнева тројици дечака била све - и отац и мајка. Хранила их је, кувала им воду и свако мало - прала руке. На њима је било само да је слушају - нигде да не излазе и никоме да не отварају врата.
Није прошло ни недељу дана, а селом су почеле да круже приче да је Рака сишла с ума. Свашта се причало. Једно, међутим, никоме није било јасно - Зашто се Рака затворила са децом и зашто ни са ким не разговара? Дан за даном је летео, а она је упорно терала по своме. Тако се искрадоше месеци.
Да ли је толико толико тешко да останете код куће?
- И да све, од речи до речи, није било овако, данас, 102 године касније не би било ни мене да вам ово причам. Рака можда није знала да пише и чита, али је зато знала да иза ње неће остати девет праунучади и више од 50 чукунунучади ако се током епидемије шпанске грознице не изолује од drugh људи, ма колико да су јој драги и важни - каже Катарина.
- Тата ми је толико пута испричао ову причу, а ја га никада нисам питала како је Раки било право име. Можда јој не знам право име, али сигурно знам да су њих двоје сада заједно, да ме слушају и да тата оним својим добро знаним тенором коментарише: -"Је л' могуће да си ти Рако без иједног разреда школе пре 102 године знала оно што пола образованог света данас нема појма"?! - додаје Катарина.
Од шпанског грипа је умрло 50 милиона људи. Однео је, кажу, више живота него Први светски рат. Ма, колико да мислите да знате о Корона вирусу, признајте себи да ништа не знате о овом новом невидљивом непријатељу, који нас ових дана немилице десеткује.
Урадите исто што је и бака Рака - останите код куће.
ПОЛЕТЕО АВИОН ЗА БРАТИСЛАВУ: Наши грађани из Словачке стижу у Београд
КОРОНА УШЛА У ПАРАЋИНСКУ БОЛНИЦУ: Сумња се да је вирус донео брат преминуле пацијенткиње
Оболели пекар играо карте са родбином, заразио унуку и 3.000 људи сместио у изолацију: Нови Пазар постао жариште короне
Овај Чачанин је прва жртва короне: Син вирус донео са прославе, мајка се бори за живот, али Зоран није издржао
РУСКИ ДОКТОР ОТКРИВА: Ово треба да урадите у вашем стану СВАКОГА ДАНА како бисте били заштићени од короне
