"ЧИКА ПЕРУ" СУ СВИ ВОЛЕЛИ: Због ових интересантних чињеница краља Петра И Карађорђевића и данас сви поштују (ВИДЕО)
Данас се навршава 100 година од смрти краља Петра Првог Карађорђевића.
На данашњи дан, 16. августа 1921. године од последица запаљења плућа умро је краљ Петар Први Карађорђевић.
ЖИВОТ ОКОНЧАО НА ВРАЧАРУ, ПОРЕД ПАРКА КОЈИ НОСИ ЊЕГОВО ИМЕ: Овде је живео ватрени патриота и српски војвода
ЦЕРСКА БИТКА - Ово је пет занимљивости о првој великој победи српске војске у Великом рату (ВИДЕО)
ПРВИ ДЕКОЛТЕ У СРБИЈИ: Овако је двор занемео пред раскошном лепотицом, кнез једним потезом спречио скандал
Сахрањен је 22. августа у својој задужбини на Опленцу. После смрти, у знак трајне успомене и захвалности краљу Петру, Народна скупштина једногласно је усвојила резолуцију да се краљу Петру да назив Петар Велики Ослободилац.
Краљ Петар је био врховни командант српске војске у Балканским ратовима. Због старости је 24. јуна 1914. пренео краљевска овлашћења на свог сина, престолонаследника Александра. У Првом светском рату повлачио се са војском преко Албаније. Пошто је био краљ Србије током периода великих српских војних успеха, у српском народу остао је запамћен као краљ Петар Ослободилац.
Стварањем Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. постао је краљ Срба, Хрвата и Словенаца, што је остао до своје смрти.
Краљ Петар И Карађорђевић био је један од највољенијих српских владара, „народни краљ“, „чика Пера“ и човек за чију се владавину везује и настанак првих демократских институција у Србији.
Краљ Петар је крунисан је 21. септембра 1904. године након Мајског преврата у коме су убијени краљ Александар и краљица Драга Обреновић. Био је веома вољен у народу. Важио је за поштеног и доброг човека благе нарави.
Поред ових опште познатих чињеница из живота „чика Пере“ представљамо вам неке које можда нисте знали.
У младости се представљао као Петар Мркоњић
Петар Карађорђевић је био Карађорђев унук и трећи син Персиде и кнеза Александра Карађорђевића, владара који је био присиљен да абдицира након Светоандрејске скупштине. Петар је са породицом живео у иностранству, али никада није обуставио контакте са Србијом.
Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку под псеудонимом Петар Мркоњић, а то је име које је користио и у другим активностима и препискама које је водио у то време.
Српски краљ у Легији странаца
Краљ Петар је у младости током егзила и сељакања породице по Европи једно време живео у Паризу. Борио се у француској војсци у Француско-пруском рату. Наиме, Петар Мркоњић се 1870. године придружио Легији странаца француске војске и са њом учествовао у бројним борбама. Одликован је споменицом рата из 1870. године, пише Историјски забавник. На српски је превео једно велико дело либерализма.
Будући краљ Србије се у Паризу бавио фотографијом и сликарством, и усавршавао своје војничко и политичко образовање. Оно му је отворило видике идеја политичког либерализма, парламентаризма и демократије. Почетком 1868. године кнежевић Петар је у Бечу штампао свој превод књиге енглеског политичара и филозофа Џона Стјуарта Мила “О слободи” са својим предговором, који ће касније постати његов политички програм.
– записао је у предговору овом делу будућИ српски краљ. Џон Стјуарт Мил сматра се најутицајнијим филозофом 19. века у енглеском говорном подручју, и генерално, једним од најуспешнијих бранилаца либералног погледа на човека и друштво.
Био је масон
Поуздано се зна да је краљ Петар И Карађорђевић био масон и да је био инициран током свог боравка у Француској под именом Петар Мркоњић, које је користио и у херцеговачком устанку 1875. године.
Краљ који је живео од своје плате
Мало је ипак познато да је овај краљ Петар по доласку на чело Србије након Мајског преврата живео само од плате коју је за свој рад добијао од Владе. Од тог новца подизао је задужбину Карађорђевића на Опленцу, а остало је забележено и да му је једном, када му је зафалио новац, министар у сопственој влади одбио кредит.
Краљ на воловским колима
После величанствених победа на Церу и Колубари 1914. и невероватног отпора који је Србија пружила далеко снажнијем непријатељу, 1915. године војска и влада су ипак били приморани на повлачење. Пут на коме их је пратио и највећи део становништва водио је преко негостољубиве Албаније.
Албанска голгота оставила је великог трага на здравље остарелог краља. Ипак, Петар Карађорђевић је одбио све савете од тога да одустане од праћења својих војника преко албанских гудура. Краљ Петар је са војском прешао голготу на једним воловским колима, а где су планине биле непроходне био је ношен од својих војника, све док нису стигли до албанске обале на Јадрану.
Једини владар који је дигао споменик обичној сељанки и њеном сину
У селу Словац код Лајковца и данас постоји споменик на коме пише: “Овај споменик подиже Петар Карађорђевић Макрени Спасојевић, која лежи овде, и њеном сину Маринку, који се вечним сном смири у гудурама Арбаније”. Реч је о јединственом случају у свету да владар подигне споменик обичној сељанки и њеном сину.
Краљ Петар је Макрену срео током повлачења преко Албаније. Она је кренула за војском како би пронашла свог сина јединца Маринка и дала му вунене чарапе које је исплела. Ипак, када је схватила да неће моћи даље, чарапе је дала краљу Петру уз завет да пронађе њеног сина.
Краљ Петар своје обећање нија заборавио. Маринка је пронашао, али умрлог од хладноће негде у планинама Албаније. Прича каже да се до краја живота се није одвајао од вунених чарапа мајке Макрене, да је на самрти тражио да му их обују и да је у њима умро. Ова невероватна прича забележена је у роману Милована Витезовића “Чарапе краља Петра”.
