ДАН КАДА ЈЕ НАРОД ХИТЛЕРУ РЕКАО "НЕ" Данас се обележава 80 година од чувеног Мартовског пуча
27. март има посебан значај у историји Краљевине Југославије
Данас се навршава тачно 80 година од чувеног Мартовског пуча (27.03.1941), који представља једну од главних прекретница у историји Србије и Краљевине Југославије у 20. веку.
ЊЕНО ИМЕ НИКО НЕ ЗНА, АЛИ НАДИМАК СВИ ПАМТЕ: Бака је улепшала ручкове многим генерацијама на Балкану!
ЧИЈИ ЛИК СЕ НАЛАЗИ НА НОВЧАНИЦИ ОД 5.000 ДИНАРА? Моћни научник и политичар чије име носи и један плато у Београду
ДЕЧАК НА ВЕЧНОЈ СТРАЖИ: Споменко Гостић - најмлађи херој отаџбинског рата страдао делећи војницима храну по рововима
Разлози за рушење тадашњег намесника кнеза Павла са власти и проглашење сина убијеног краља Александра Карађорђевића, малолетног Петра II за новог владара, били су бројни. Јавност је била незадовољна политиком коју је водио државни врх, велики утицај хрватских политичара на политику Краљевине и попустљив однос према њима, као и потписивање споразума Цветковић-Мачек. Ипак, главни догађај који је и довео до државног удара 27. марта јесте приступање Краљевине Југославије Тројном пакту, које је озваничено два дана раније, потписивањем споразума у дворцу Белведере у Аустрији.
Након муњевитих победа које је Немачка остварила до марта 1941. године у Европи, постало је јасно да опасност од Хитлерове државе куца на врата. Ипак, због даљих нацистичких планова у току рата, посебно напада на Совјетски Савез, Хитлер се определио да Краљевини Југославији понуди савез уместо да је нападне. Краљевини су понуђени изузетно повољни услови под којима би она приступила Тројном пакту, који су предводили Немачка, Италија и Јапан, а у којем су се налазиле готово све државе у њеном окружењу, рачунајући Мађарску, Румунију и Бугарску.
Ипак, приступање Југославије пакту који је био сачињен од држава у којима је доминирала фашистичка идеологија, као и због великог страдања и историје из Великог рата, јавност је изузетно негативно дочекала вести 25. марта. Поред тога, приступање Краљевине Југославије није одговарало ни Москви ни Лондону, који би на тај начин остали поприлично усамљени у Европи против растуће нацистичке опасности.
Државни удар је спроведен у првим сатима након поноћи 27. марта, када су генерали југословенског ваздухопловства Душан Симовић и Бора Мирковић, распоредили војску по улицама Београда, заузели све битније стратешке тачке и прогласили Петра II Карађорђевића за новог краља. Када је народ у раним јутрањим часовима сазнао за државни удар и рушење кнеза Павла, одушевљено су изашли на улице престонице и поздравили ту одлуку. У скоро свим већим градовима Краљевине народ је радносно излазио на улице да прослави окретање леђа Хитлеру и нацизму...у скоро свим градовима, осим у Загребу.
Пароле које су обележиле тај догађај гласиле су: "Боље рат него пакт!" и "Боље гроб него роб!".
Подршку одушевљеној маси пружили су и чланови још увек забрањене КПЈ (Комунистичке партије Југославије), иако нису имали готово никакав првобитни утицај на државни удар и дешавања која су затим уследила. Поред комуниста, и Српска православна црква, на челу са тадашњим патријархом Гаврилом, пружила је отворену подршку пучистима, наводећи како су тим чином "спасили част народа и отаџбине".
Иако је донекле било логично да се Москва озбиљније укључи у рушење кнеза Павла, то се није догодило јер је друга европска сила преузела ту улогу на себе. Управо су Британци били ти који су организовали државни удар и пружили пуну логистичку подршку пучистима. Премијер Британије, Винстон Черчил је нешто касније изјавио да је Југославија "коначно пронашла своју душу".
Вести о државном удару и поништавању одлуке да Југославија приступи Тројном пакту, разбеснеле су Адолфа Хитлера. На одговор нациста се није дуго чекало и већ 6. априла извршено је страховито бомбардовање Београда, без претходне објаве рата. Југславија је издржала тек 11 дана и већ 17. априла је проглашена капитулација. Априлски рат је у први план ставио све слабости Југославије и њене војске, која је завршила раскомадана између Немачке и држава које су је окруживале.
О значају и последицама Мартовског пуча се дуго расправљало у српској историографији. Иако неки тврде да би останак Југославије у Тројном пакту спасио велики број живота, то остаје непознато јер је познато да Хитлер није баш био човек од речи, посебно у тренуцима када је постало јасно да ће Немачка изгубити рат. Било како било, Мартовски пуч представља можда и најважнију прекретницу у историји Југославије, а његове последице директно су кројиле сва дешавања која су уследила, како за време Другог светског рата, тако и после њега.