КО ЈЕ БИО ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ: Велики владар Србије на власт дошао са свега 13 година! (ФОТО/ВИДЕО)
У Београду је подигнут још један споменик Деспоту Стефану Лазаревићу, на скверу између улица Гундулићев венац, Дринчићеве, Палмотићеве и Булевара деспота Стефана
Деспот Стефан Лазаревић у народу познат и као Високи Стефан, био је син кнеза Лазара и кнегиње Милице.
СВЕЧАНО ОТКРИВЕН СПОМЕНИК ДЕСПОТУ СТЕФАНУ ЛАЗАРЕВИЋУ: Београд поносито негује Српску историју (ФОТО)
ВУЧИЋ НА МЕЂУНАРОДНОМ ФЕСТИВАЛУ ВИТЕШТВА: Да чувамо мир и стабилност као Деспот Стефан (ФОТО)
СРПСКА СВЕТИЊА У КОЈОЈ СЕ И ДАНАС НАЛАЗЕ МОШТИ ПОТОМКА НЕМАЊИЋА: Манастир на самој граници са Црном Гором (ФОТО)
За њега се каже да представља горостасну фигуру српске историје.
Када је имао само 13 година, започиње своју владарску каријеру и на своја плећа узима Србију - оптерећену материјалним и људским жртвама, у којој влада безвлашће и страх од турске најезде.
У том периоду, преживела властела се повлачила на своје територије без жеље да брине о становништву.
У оваквим околностима и уз свесрдну помоћ мајке, Стефан је сазревао као личност, државник и ратник. Стефан Лазаревић израстао је у, појавом, невероватног човека. Био је риђокос, имао је плаве очи и био необично висок. Причало се да људи нису могли дуго да издрже његов поглед.
Зашто Стефан Високи?
У много чему особен, он је једини српски владар чији су земни остаци идентификовани ДНК анализом, што додатно заокружује слику о његовој посебности и у смрти, и у животу.
Дуго се мислило да је гроб деспота Стефана у манастиру Копорин. Након ДНК анализе која је обављена на моштима пронађеним у неименованом гробу у манастиру Манасији, његовој задужбини, утврђено је да мошти припадају Стефану, особи у најближем сродству са кнезом Лазаром Хребељановићем.
Откривени земни остаци деспота Стефана говоре о његовој висини од око 178 цм, што је импресивна висина у епохи у којој се просечни раст одраслог мушкарца кретао око 165 цм.
Први витез Европе
После Косовског боја Србија се обавезала на слање помоћних одреда отоманском султану и плаћање данка. Као отомански вазал, Стефан је предводио српске одреде у биткама на Ровинама, код Никопоља и Ангоре.
Битка код Ангоре 1402. била је тежак пораз Отоманских снага, али и место где је Стефаново ратничко умеће највише засијало. Након ње добио је и титулу деспота.
Књижевник Александар Тешић, аутор романа о деспот Стефану "Онај што научи мрак да сија", каже:
- Након овог боја слава деспота Стефана прочула се надалеко. Сви су му се дивили као ратнику. Чак су му и Монголи "скинули капу". Са друге стране, у бици код Ангоре султан Бајазит је заробљен и убрзо је умро, а постојала је изјава деспота Стефана да је то био његов најсрећнији дан јер се ослободио Бајазитових окова.
Након Ангорске битке углед Стефана Лазаревића је нагло порастао, а легенде о његовом јунаштву рашириле су се по Европи.
Прича каже да су млади ратници из читаве Европе “хрлили” у Србију како би их баш Стефан Лазаревић прогласио за витеза, и то су сматрали највећом чашћу.
Сви ови догађаји очеличили су деспота Стефана. Био је члан Витешког реда Змаја, познат и признат у читавој Европи. Из оснивачке повеље реда знамо да је управо деспот Стефан био ''Први витез'', а чланови овог реда биле су водеће личности тадашње Европе.
Изузетна улога деспота Стефана у историји Београда
Дубоко свестан деликатног положаја мале Србије међу великима, деспот Стефан је 1403.године, постао вазал и мађарском краљу Жигмунду. Ипак, у замену за то, Србија је добила свој “бели град”, Београд је постао саставни део Србије и њена престоница.
До тог времена Београд је био разрушен, напуштен и ''уклет'' град. Деспот га је средио и у њему владао око 15 година. Ту је подигао и цркву посвећену Богородици, заштитници и њега и Београда. Новостворена престоница је као своју славу прогласила Вазнесење Господње – Спасовдан и то се није променило до данашњих дана.
Захваљујући изузетној вештини владања, деспот Стефан је сломио отпор властеле, а периоде мира је искористио за снажење Србије у политичком, економском, културном и војном погледу.
Деспот Стефан као покровитељ културе и уметности
Из различитих извора могуће је закључити да је деспот Стефан много одударао од раскалашне властеле свога доба. Понајвише је волео да чита и разговара са ученим људима. Волео је да пише и да лично преводи са грчког, као и да одлази у лов, а посебно са соколима.
Уживао је у хорском певању духовних и литургијских композиција, а за световну музику, по речима Константина Филозофа, није много марио, са изузетком походне војне музике, за коју је мислио да је добра за подизање војног морала при ратним сукобима.
Књижевни рад деспота Стефана Лазаревића
Тешко бисмо у српској историји пронашли свестранијег и ученијег владара од деспота Стефана. Али, њему припада и изузетно место у историји српске средњовековне књижевности.
Овај владар жарке душе је написао "Слово љубве", једно од најлепших и најдискретнијих поетских дела на српском језику.
Та химна љубави настала је у време краткотрајне слободе, кад је време вазалства прошло. "Слово љубве" односно "Реч о љубави" се састоји из десет делова (строфа), чија почетна слова дају његов назив такозвани акростих.
Историчари књижевности имају одређене недоумице у тумачењу овог дела. Неки од њих сматрају да деспотово "Слово љубве" није љубавна поема у нашем смислу речи, него политички трактат намерен да се пошаље не само његовом брату Вуку, него и већем делу српске властеле, који су га 1409. године уз турску помоћ издали и приморали да подели деспотовину на два дела.
Како год, ово дело има почасно место у српској књижевности.
Српска принцеза коју су звали Чаробница: Због ње је Иван оставио монашки живот како би је оженио!
Деспот Стефан као српски просветитељ
Велика просветитељска улога деспота Стефана најбоље се огледа у оснивању монашке преписивачке школе у његовој задужбини Манасији, која је у то време била јединствена на Балкану и културно значајна не само за Србију него и за све друге словенске народе у Европи.
У тој школи су не само превођена са грчког различита значајна савремена византијска црквена и световна дела, него су прављене и коректуре многих раније преведених таквих књига, кроз које су исправљане грешке почињене или због недовољног знања грчког језика или због несређености старе српске ортографије.
Свом биографу Константину Философу је наложио да изради граматику српског језика познатију као ''Skazanije о писмених'' (Повест о словима).
Деспот Стефан – велики у животу, велики у смрти
Када га је стигла болест, Деспот је још једном доказао своју ретку владарску одговорност и мудрост. Свестан да ће после његове смрти настати раскол, предао је титулу свом дојучерашњем непријатељу, сестрићу Ђурађу Бранковићу са којим се измирио пред крај живота посредством Ђурађеве мајке, а његове сестре, Маре.
Овакав пример владавине ослобођен сваке сујете и несебична посвећеност интересу своје земље сасвим је редак. Због тога је деспот Стефан Лазаревић један од најцењенијих српских владара.
Деспот је био фантастичан човек, изузетан владар, који је увео врло строге законе, реформу и монетарну реформу, дигао је српску војску на највиши ниво и био добар дипломата. Као што видимо, његов портрет у Манасији није ни такнут, јер су га и Турци поштовали.
