КО ЈЕ БИО СТЕФАН НЕМАЊА? Животни успон оснивача најзначајније српске династије
Немањићи су најпознатија средњовековна српска династија
Немањићи су најпознатија средњовековна српска династија која је владала овим простором више од два века. Династија је дала 11 владара од којих је последњи био цар Стефан Урош В познат и као Нејаки.
"НИКАДА НИСУ ИЗАШЛИ ИЗ ЖИЦЕ" Прича о Србину који је преживео две године у Аушвицу
ПЕВА СЕ ВИШЕ ОД 200 ГОДИНА, А НИКО НЕ ЗНА КАКО ЈЕ НАСТАЛА: Ко је аутор чувене химне "Ускликнимо с љубављу"?
Како је изгледао Савин животни пут: Од принца до просветитеља, архиепископа и свеца!
Име је добила по свом оснивачу Стефану Немањи, једном од најзначајнијих српских владара који је био велики жупан Рашке, владар који је ударио темеље стварања моћне српске државе у средњем веку заједно са својим сином, Светим Савом, и творац моћне српске средњовековне државне. Период његове владавине сматра се веома значајним у српској историји.
РАНИ ЖИВОТ
Стефан Немања рођен је око 1113 године у Рибници (данашња Подгорица) која је била део средњовековне српске државе Дукље која је постојала од VII века до друге половине XII века, као четврти и најмлађи син властелина Завиде. Прво је био крштен по римокатоличком обреду, а касније, када се његов отац вратио у Рашку, након што је био прогнан из ње, крштен је у цркви светих Петра и Павла у Расу по грчком обреду. Византијски цар Манојло И Комнин 1162. године додељује жупанију Дубочицу Стефану Немањи, чиме он постаје директан царев вазал, а самим тим се побољшава и његов положај у борби за титулу великог жупана.
ПОРОДИЦА
Отац
Отац Стефана Немање је био српски властелин Завида који је припадао династији Вукановић, једној од владајућих тог времена. Он је прогнан из Рашке и у житију Светог Симеона пише да су му браћа одузела земљу. Завида је отишао у Дукљу где му је рођен најмлађи син Стефан Немања.
О његовом животу нема много података, али претпоставља се да се због сукоба са рођацима склонио из Рашке у Зету.
Браћа и сестре
Стефан Немања је имао три старија брата - Тихомира који је владао Рашком, Страцимира који је владао областима око Западне Мораве и Мирослава који је управљао Захумљем, сестру Војславу која је била удата за босанског бана Кулина и још једну сестру чије име није познато.
Неки историчари су сматрали да је Немањин деда био велики жупан Вукан, а други су тврдили да је у питању Вуканов синовац Стефан Вукан.
ДОЛАЗАК НА ВЛАСТ И СУКОБ СА БРАЋОМ
1163. године византијски цар Манојло И Комнин је прогласио Немањиног најстаријег брата Тихомира за великог жупана. Око 1165. године Немања се сусрео са Манојлом који му је дао да управља жупом Дубочицом и учинио га је својим вазалом. Сматра се да је Манојло то урадио са циљем да придобије његову подршку у честим сукобима са краљевином Мађарском.
Непосредно након добијања жупаније, Стефан Немања креће са подизањем два манастира, чиме добија подршку Византије, племства и цркве. Ово доводи до све веће нетрпељивости између браће. Вероватно су главни разлози незадовљства његове браће биле његове претентзије ка титули "Великог жупана". Нетрепељивост ескалира на великом скупу рашке властеле када је Стефан Немања, заједно са својим присталицама, заробљен у пећини Рас. Био је затворен у тамници из које је видео само пећине. У Немањиним житијима пише да је молио светог Ђорђа да га ослободи и да му је обећао да ће му, заузврат, саградити манастир. Одржао је обећање и 1171. године је почео да гради манастир Ђурђеви Ступови.
Убрзо је ослобођен и 1166. године збацује са власти свог најстаријег брата Тихомира и протерује га из земље заједно са осталом браћом, Страцимиром и Мирославом.
ПОМИРЕЊЕ СА БРАЋОМ
Манојло је пружио уточиште Тихомиру, Страцимиру и Мирославу и дао им је војску како би повратили власт. 1168. године се одиграла битка код Пантина у којој су Немањине снаге потисле противничку војску у Ситницу. У реци се удавио велики број војника међу којима је био и Немањин брат Тихомир.
Годинама касније Стефан Немања се измирио са својом браћом.
СУПРУГА АНА
Немањина жена је била племкиња Ана о чијем се пореклу не зна много. Заједно са Стефаном Немањом се замонашила и добила световно име Ана.
Света Анастасија је у световном животу била Ана, жена Стефана Немање и мајка првог српског краља Стефана Немањића. Извори указују да је навероватније била племенитог порекла, али се не зна да ли је била византијска или грчка племкиња, а легенда чак тврди и да је била француска принцеза.
Ана је прва жена која је оставила трага на српску историју и о којој су остала сведочанства записана у нашим средњовековним изворима. Спомен о самој Ани, врло је штур и противречан. И дан данас се не зна порекло ове владарке, о којој се градила прича током векова више на основу предања него на основу материјалних и писаних извора. Писаних извора о њој скоро да нема. Баш као и када су наши средњовековни владари у питању, можемо се ослонити само на писце житија као што су Доментијан и Теодосије.
Њени синови Свети Сава и Стефан Немањић који су написали опсежне биографије Стефана Немање, њиховог оца, о мајци Ани дају врло штуре податке. Они су забележили оно што се у Европи тога доба и тражило од жене, а то је да је Ана била "добра супруга, нежна мати, побожна и милосрдна госпођа."
Ово одсуство писања о мајци, објашњава се духом средњег века у коме је мушкарац стуб породице па и друштва, а писци који су уједно били и монаси који су код жене поштовали само смерно понашање пред светом, нежност према породици и послушност према супругу.
Данас се поглавља о монахињи Анастасији тј. Ани, жени Стефана Немање, пишу само на основу претпоставки које се заснивају на народном предању и подацима из средњовековних житија наших владара.
ДЕЦА
Стефан Немања је са супругом Аном имао три сина - Вукана (око 1165. – 1208), Стефана Првовенчаног (око 1166. – 1227.) и Растка (1169. – 1236.), као и три ћерке - Јефимију која је била удата за Манојла Дуку, Елену која је била жена бугарског краља Ивана Асена и ћерку непознатог имена која је у браку са племићем Тихомиром родила Константина И који је био бугарски цар.
Његов најмлађи син је био Растко Немањић, кога сви знамо као Светог Саву. Растко је на овај свет дошао када су Стефан Немања и Ана били у позним годинама, и када нису мислили да ће имати још деце.
ПРЕДАЈА ВЛАСТИ
На великом државном сабору 25.марта 1196. године предаје власт свом средњем сину Стефану Немањићу. Дуго је размишљао коме ће предати трон. Вукан је био његов старији син, и претпостављало се да ће он бити нови владар. Ипак, одлучио се за Стефана, за којег је мислио да је мудрији, а и брак са синовицом византијског цара Евдокијом је такође био од значаја да Стефан преузме власт.
ЗАМОНАШЕЊЕ И СМРТ
Након предаје власти, заједно са својом супругом Аном се замонашује у манастиру Студеници, где добијају монашка имена Симеон и Анастасија. Заједно са сином Савом одлази на Свету гору 1198. године да обнове манастир Хиландар где и умире 13. фебруара 1199. године.
Постоји мит да је у тренутку смрти Стефана Немање просторију у којој се налазио обасјала светлост.
Наредне године је канонизован као Свети Симеон Мироточиви, а његове мошти Сава је донео у Студеницу, да би над њима измирио завађену браћу Стефана и Вукана, где се и данас налазе.
ЗАДУЖБИНЕ
Стефан Немања је ктитор великог броја манастира и цркава, од којих су најзначајнији Студеница, Хиландар и Ђурђеви Ступови. Према легенди, Стефан Немања је Ђурђеве Ступове изградио у знак захвалности светом Ђорђу коме се молио током свог заточеништва у пећини Рас, обећавши да ће, ако га избави из тамнице, подићи манастир у његову част на врху брда које је једино могао да види из пећине.
Стефан Немања ће остати упамћен као побожан владар. У исто време је гајио добре односе са Римским царством, а у његовој држави је боравило и одређени број католика.
Његове задужбине су:
Манастир Богородице код Куршумлије (пре 1168. – 1172.);
Манастир светог Николе код Куршумлије (пре 1168.);
Манастир светог Ђорђа у Расу – Ђурђеви ступови (после 1168.);
Манастир Богородице Добротворке – Студеница (1183. – око 1191.);
Манастир Хиландар (1198);
Манастир светог Николе (Кончул или Казиновићи) на Ибру;
Манастир Богородице Бистричке на Бистрици код Бијелог Поља;
Женски манастир Богородице у Расу;
Манастир светог архангела Михајла у Скопљу (обновио);
Црква светог Николе у Нишу;
Црква манастира светог великомученика Пантелејмона у Нишу (обновио);
Манастир свете Богородице Градачке (ибарски Градац) – помиње се од његовог доба;
Манастир светог Николе у Дабру (Бања) код Прибоја – помиње се од његовог доба;
Такође је помагао хришћанске светиње које се налазе у другим земљама, а то су: Црква Светог гроба у Јерусалиму, Црква светог Јована Претече у Јерусалиму, Црква светог Теодосија у пустињи код Витлејема, Црква светих апостола Петра и Павла у Риму, Црква светог Николе у Барију, Манастир Богородице Евергетиде у Цариграду, Манастир светог Димитрија у Солуну.
БОРБА ПРОТИВ ЈЕРЕТИКА
Стефан Немања се борио против богумила који нису признавали византијску државну и црквену власт. 1170. године је сазвао државни сабор на коме је одлучено да се јеретици казне. Они су пружили отпор, али Немањина војска им је одузела имовину, прогнала их је из земље, спаљивала их је на ломачи, жигосала их је по телу...
