НА ДАНАШЊИ ДАН ДОНЕТ ЈЕ ДУШАНОВ ЗАКОНИК: Казне које је садржао данас су језиве и незамисливе (ВИДЕО)
Казне су биле прописане за брачне преваре, псовање, мито, клевете....
На данашњи дан пре 671 године, на сабору властеле и црквених великодостојника, одржаном на Вазнесење Господње, 21. маја 1349. године у Скопљу, донет је Душанов законик, који је уз Законоправило Светог Саве, најважнији и најстрожи законик средњовековне Србије. Допуњен је 31. августа 1354. године у Серу.
АРЕНА ЋЕ ПОНОВО БИТИ МЕСТО ЗА КОНЦЕРТЕ И СПОРТСКЕ УТАКМИЦЕ: Србија је дочекала једну од најлепших вести епидемије
ЕУ ОТВАРА ГРАНИЦЕ 1. ЈУНА: Донета одлука која се тиче Србије, три услова кључна за признавање дигиталног сертификата!
ЏЕПОВИ НЕВАКЦИНИСАНИХ БИЋЕ ПРОБЛЕМ У СРБИЈИ: Где су црне тачке вакцинације - не јуримо сви снажно у победу против короне
Њиме су утврђена општа начела њеног уређења, а најпознатији мото овог законика је "око за око, зуб за зуб".
Закон је усвојен са циљем да се српска држава уреди прописима који би важили за цело царство и подједнако за све поданике.
Једини представник светородне династије Немањића који није проглашен за свеца и први српски цар Душан Силни био је највећи владар у Србији за време чије владавине су државне границе обухватале чак осам данашњих држава. Своју владавину, претпоследњи владар из немањићке лозе учврстио је јаким законодавством које је врхунац достигло у Душановом законику.
У неким члановима Стефан Душан директно упућује на Законоправило и једна трећина Законика је урађена по угледу на одговарајуће прописе византијског права.
Првих 38 чланова посвећено је цркви, затим следе одредбе које се односе на повластице властеле и слободних људи и њихове дужности, а потом одредбе које говоре о обавезама зависног становништва, себара (кметови и земљорадници).
У наставку долазе одредбе о судству, о казнама за различите врсте кривичних и других преступа. Душанов законик је садржао 201 члан, али се, у зависности од сачуваног преписа, састоји од 135 до 201 члана. Законик сачињава јединствену правну целину заједно са два византијска правна акта: Закон цара Јустинијана (Јустинијанов зборник) и скраћена Синтагма Матије Властара.
Ако се деси превара у браку - језиве казне
Међу првим стварима које законик уређује јесу брачни односи. Члан два и три овог законика кажу да нико не сме да се жени без благослова свог духовника, а уколико се то учини "такви да се раставе".
Не само да су законом уређивани брачни, већ и сексуални односи, те се кажњавала чак и "блуд међу супружницима".
"Ако властелинка учини блуд са својим човеком, да им се обема руке одсеку и нос сареже", наводи се у овом законику.
Душановим закоником силоватељи и педофили су се кажњавали на следећи начин: "И који властелин узме властелинку силом, да му се обе руке одсеку и нос сареже, а ако себар узме властелинку силом, да се обеси, а ако своју другу узме силом, да му се обе руке одсеку и нос сареже".
Казна и за псовање
Лаж, мито и клевета сматрали су се такође великим преступима. Фалсификовање докумената кажњавало се одузимањем онога што је покушало да се прикрије. За примање мита одузимала се сва имовина, док се клеветник поистовећивао са разбојником.
Псовање се кажњавало новчано. У 55. члану каже се да "ако властелин или властелинчић опсује себра, да плати сто перпера, ако ли себар опсује властелина или властелинчића, да плати сто перпера и да се осмуди".
У време цара Душана преступи начињени под дејством алкохола кажњавали су се вађењем очију, батинама или сечом удова.
"Пијаница откуда иде и озледи кога или посече или окрвави, а не убије, таквом пијаници да се око ископа и рука одсече; ако ли у пијанству што подере или капу скине или другу срамоту учини, а не окрвави, да га бију са сто штапова и да се баци у тамницу и потом да се изведе из тамнице и да се бије и пусти."
Ко убије - буде убијен
"Око за око, зуб за зуб" најбоље се огледа кроз казне за најстрашнија убиства.
Казна за убице била је смрт, међутим уколико би се убили најближи сродници, казна је бивала строжа.
"Ко се нађе да је убио оца или матер или брата или своје чедо, такав убица да се спали на огњу". Ако би неко убио духовно лице, могао је да завршити и на вешалима.
Рад на Законику је започет одмах после крунисања Душана за цара Срба и Грка 1346. године. У самом називу своје титуле цар Душан је истакао своју намеру да буде наследник Византијских царева, а Српско царство је требало да наследи Византијско царство.
Детаљно су уређена права и обавезе појединих сталежа, као и односи међу сталежима, да би се на тај начин увео ред у држави. Поред прописа којима је уређивао положај српске цркве и властеле,
Иако је Душан убрзо после проглашења Законика умро (1355), а српска држава ускоро дошла под Османско царство (1459), Душанов законик је и даље у народу живео, што најбоље доказују многи преписи тог правног споменика све до 18. века.
Оригинал Душановог законика није сачуван, али постоји преко 20 преписа. Најстарији препис (вероватно најближи оригиналу) потиче из Струге (14. век). После њега следи препис из Призрена (15. век), који је најпознатији, а затим низ каснијих преписа који се садржином удаљавају од старијих.
Законик ће бити упамћен као врховни правни акт који је средњовековну Србију успоставио као правну државу.
