НАЈЈАЧИ РАБОТНИК НА ХИГИЈЕНСКОМ ПРОСВЕЋИВАЊУ НАРОДА: Ко је био Милан Јовановић Батут и како је добио свој надимак?
Милан Јовановић Батут рођен је на данашњи дан 1847. године у Сремској Митровици.
Верујемо да нема човека који не зна за Институт за јавно здравље Србије др Милан Јовановић Батут, али мало ко зна какве велике заслуге Јовановић има ствари за бољи живот свих нас.
ПРЕ ТАЧНО 87 ГОДИНА УБИЈЕН ЈЕ АЛЕКСАНДАР И КАРАЂОРЂЕВИЋ: Југославија је остала без краља, а ево како је извршен атентат (ВИДЕО)
НА ДАНАШЊИ ДАН РОДИО СЕ СРПСКИ НАУЧНИК КОЈИ ЈЕ ПРОМЕНИО СВЕТ: Захваљујући њему застава Србије вијорила се на Белој кући (ВИДЕО)
ГОДИШЊИЦА ПРВОГ БАЛКАНСКОГ РАТА На данашњи дан Грчка, Србија, Бугарска и Црна Гора објавили НАПАД на Османлије
Милан Јовановић Батут рођен је на данашњи дан 1847. године у Сремској Митровици. Био је велики лекар, писац, научник, председник Српског лекарског друштва, један од оснивача Медицинског факултета у Београду и Српске књижевне задруге…
Медицински факултет, који је уписао у Бечу у једном тренутку морао да прекине због беспарице. Ипак, уз много муке и залагања успео је да га заврши 1878.године. Међутим, због превеликих напора и учења, поново му се јавила туберколоза, коју је у младости већ био прележао.
Како би покушао да се опорави и залечи болест, доктор Батут одлази у Опатију. Кад је стигао, нико није хтео да му изда собу јер је Јовановић толико лоше изгледао да су се сви плашили да не умре у њиховој кући. Само један пекар који је био из Београда усудио се да га "прими на стан". Неколико месеци проведених на здравом морском ваздуху учинили су да се Батут опорави.
Након опоравка у Опатији, др Милан Јовановић Батут одлази у Сомбор где започиње лекарску каријеру. Године 1879., по позиву сели се у Цетиње. Ту оснива савремену здравствену службу и реорганизује рад болнице Данило Први. Поред тога, ради и на позицији начелника санитета Црне Горе. Добар глас се далеко чује, па је тако и др Владан Ђорђевић чуо за успешног лекара са Цетиња и заинтересовао се за њега. Млади Батут постаје стипендиста српске владе која га шаље на трогодишње усавршавање у Минхену, Берлину, Паризу и Лондону. Тако је, од 1882. до 1885. године изучавао хигијену и бактериологију и то раме уз раме са најеминентнијим светским стручњацима као што су Роберт Кох, Луј Пастер, Френсис Галтон и Макс Јозеф фон Петенкофер.
По завршетку стручног усавршавања, Батут добија више него примамљиву понуду да стане на руководеће место на Карловом универзитету у Прагу. Међутим, он, попут свог колеге др Ђорђа Joannovića, одбацује светску научну славу и угодан живот и бира тешку вишедеценијску борбу за оснивање медицинског факултета у Београду.
Како је добио надима Батут?
Занимљив је и начин како је дошао до свог надимка Батут. Након усавршавања вратио се 1885. године, а на територији тадашње државе постојала су још два лекара чија имена су била потпуно иста као и његово.
Разлог је био у томе што су поред њега у српској јавности, у истој друштвеној улози била још два Милана Јовановића и то лекара. Састали су се њих тројица и узели надимке да би их друштво разликовало. Др Јовановић, родом из банатског села Јарковца прозвао се Морски (као бродски лекар) или Бомбајац (по Индији), други је узео средње слово А (по имену оца), а трећи, Сремац, по презимену некадашњег очевог трговачког колеге- Батут.
Књижевни рад
Др Милан Јовановић Батут, поред тога што је био велики професор и предавач био је и најплодоноснији здравствени просветитељ и писац.
Прве књижевне кораке остварио је као уредник ђачког часописа "Венац" још док је био школарац у Сремским Карловцима. Новосадска "Даница" је 1867. објавила његову прву песму.Током студија написао је расправу о Рокитанском, свом славном професору патологије у Бечу.
Поред бројних стручних медицинских радова написао је 57 књига и брошура и на стотине чланака о здрављу, који су били намењени грађанима. Проучавао је психологију српских људи и проникао дубоко у душу нашег народа. Писао је народним језиком, како би свако могао да разуме написано и примени прочитано.
Често је истицао да се књига мора додворити народу и да "која то не уме или неће, слабо ће се примити, ма била најчистија и најјаснија истина".
Желео је да српском народу објасни важност здравља, хигијене, међуљудских односа… У складу са тим његови чланци били су просветитељског типа: "Муж и жена", "Поука о чувању здравља", "Трудна жена", "Породиља", "Јектика" (туберкулоза) и на стотине других.
Прикупљао је и обрађивао српске народне медицинске термине што се сматра за његово животно дело.
Није било неопходно да прође много времена како би показао своје афинитете према писаној речи и образовању из области здравства, те је већ током 1880. године покренуо лист „Здравље” са циљем давања савета обичном народу. Био је то први лист који се бавио „хигијенско-просветним” садржајем. Мото овог листа садржао је суштину самог Батутовог деловања током целог живота – „Здравље је срећа и снага, а болест најамник пропасти“.
Преминуо је у Београду 11. септембра 1940. године у 92. години живота, а тим поводом је и лист „Време” написао следеће: „Једва десетак дана после смрти др Ђоке Николића, пошао је јуче у мир и вечни покој наш медицински великан др Милан Јовановић Батут. Са њим одлази у повест један читав век не само нашег медицинског него уопште и културног развијања и подизања нашег народа. Јер др Милан Јовановић Батут био је у ствари наш најјачи работник на хигијенском просвећивању народа”.