ЗНАТЕ ЛИ КО ЈЕ БИО ПАНТА МИХАЈЛОВИЋ? Скромни визионар који је донео телефон у Београд
Био је 14. март 1883. године када је прво, историјско "хало" изговорено у читавој Србији
Само седам година након што је Бел измислио чудесну справу која преноси глас, прво историјско "хало" жачуло се и у Београду. За стизање телефона у Београд најзаслужнији је Панта Михајловић - саветник и другар Николе Тесле и велики визионар.
Сви мисле да је Карађорђе, али истина је другачија: Ко је био први српски вожд?
РЕЧИ КРАЉА КОЈЕ СУ ПРОМЕНИЛЕ ТОК ИСТОРИЈЕ: Пред Колубарску битку војницима је одржао потресан говор!
Био је 14. март 1883. године када је прво, историјско "хало" изговорено у читавој Србији. Са једне стране је био Теша Николић, српски министар војни, а са друге капетан Коста Радисављевић.
За стизање телефона у Београд најзаслужнији је био Панта Михајловић - саветник и другар Николе Тесле који је, право из Њујорка, где је био шеф фирме "Сименс-Халске", решио да се врати у Беогад и модернизује Србију.
Године 1882. он је добио право од краља Милана да у Београду подигне телефонске станице.
- Био сам невероватан идеалиста. Дођем у Србију, иако сам могао да правим велике послове у Немачкој, Америци или ма где другде, с намером да учествујем у рату 1876. Кад се рат завршио, падне ми на памет да инсталишем телефон у Београду. Нико ту није имао појма о телефону - записано у заоставштини Панте Михајловића.
Београђани нису имали разумевања за "новотарију" па је Михајловић сам и од својих пара повезао кафану "Три листа дувана", у којој је било смештено инжењерско одељење војног Министарства, и касарну на Палилули.
Последњи велики средњовековни владар Србије: Бољи од Лазара, најславнији после Душана, знате ли ко је?
СВЕ ЖЕНЕ КРАЉА МИЛУТИНА: Кратке приче о владаркама средњовековне Србије
Разговор је могао да почне
Из "Три листа дувана" је разговарао Теша Николић, министар војни, а из касарне Палилула капетан Коста Радисављевић.
Остало је забележено да министар никако није могао да поверује да је могуће "чути људе који нису ту" и да је све време претраживао просторију не би ли пронашао скривеног помагача "преваранта" Михајловића. Тек када је схватио да није у питању превара, пристао је да заправо поразговара.
И министар и капетан су били одушевљени разговором, па је о "чудотворној направи" одмах обавештен и краљ. Милан Обреновић је касније и сам разговарао телефоном и дао је налог скупштини да издвоји у буџету средства за увођење ове направе широм Србије. Скупштина је тај предлог глатко одбила.
Михајловић је касније инсталирао још две линије - повезао је Лицеј у Капетан Мишином здању са пожарном четом и Скупштину са полицијом.
Први међуградски разговор у Србији обављен је половином јануара 1886. за време примирја у српско-бугарском рату. Разговор на релацији Београд–Ниш обавили су краљ Милан Обреновић и Милутин Гарашанин, председник владе.
Иако јавност није имала претераног разумевања за "светске новотарије", телефон је полако улазио у Србију. Јавни телефонски саобраћај у Београду је започео 1898. Тада је у Коларчевој задужбини инсталирана прва индукторска телефонска централа.
Сан Панте Михајловића тада се коначно остварио.
А Панта Михајловић?
Михајловић је са задовољством гледао како телефон полако али сигурно улази у српске домове. Неоспорне заслуге за стизање овог изума у Србију није ни добио, ни тражио.
Након династичне промене у Србији и доласка Карађорђевића на власт био је и надзорни инжењер електричне централе на двору од 1908.
Умро је 7. фебруара 1932. у Београду, од запаљења плућа и парализе срца у 78. години живота.
