ПОЗИВУ НА ПРВЕ ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ ГРЧКОМ ИМПЕРАТОРУ ОДАЗВАО СЕ САМО ЈЕДАН ВЛАДАР! То је био српски краљ
Грци су у почетку предлагали да се на Играма такмиче само Грци
Када данас у Токију буду свечано отворене 32. Летње Олимпијске игре биће то место на коме ће се, и поред короне, сјатити сва светска елита, а Јапан ће осим врхунских спортиста, угостити велики број председника држава и влада из свих крајева света. Ипак, на првој обновљеној Олимпијади, одржаној у Атини давне 1896. године то није био случај. Позиву грчког краља Георгија И да присуствују надметањима одазвао се само један владар!
Овог лета одмор у Грчкој се ипак исплати: Ултра All инцлусиве за хотел 5* = 7 ноћи од 1099€ по соби
ПОСЛЕДЊЕ ПИСМО ГАВРИЛА ПРИНЦИПА РОДИТЕЉИМА: Помирите се са тим да мене више нема
ТИТО КОГА МИ ЗНАМО ИМА ПОТПУНО ДРУГАЧИЈУ БИОГРАФИЈУ: Највећа маршалова тајна, која је скривана деценијама!
Атина је била домаћин свих Олимпијских игара у Антици. Зато је, једном када је идеја о обнављању такмичења поново заживела, Грчка била логичан избор за почетак првих модерних Олимпијских игара. Оне су одржане од 6. априла до 15. априла 1896. године, а о томе колико су биле значајне за оновремену Грчку најбоље говори чињеница да их је свечано отворио грчки краљ Георгије И и да су чланови краљевске породице уживо посматрали већину такмичења.
Грци су у почетку предлагали да се на Играма такмиче само Грци. Кад је решено да такмичење треба да буде међународног карактера требало је заинтересовати за Игре и остатак света. Пјер де Кубертен, француски педагог, историчар и оснивач Међународног олимпијског комитета убедио је грчког краља да лично позове европске владаре и њихове спортисте на спектакл у Атини.
Тог априла 1896. године у Грчку су стигли спортисти из 14 земаља, али само један страни владар - краљ Србије Александар Обреновић.
Упркос чињеници да на првим Олимпијским играма није било спортиста Краљевине Србије наша земља је, ипак, на посредан начин, имала свог представника.
Млади, тада 20-годишњи Александар Обреновић, краљ Србије, често је путовао у иностранство. Са делегацијом се почетком априла 1896. из Ниша упутио у Скопље, одатле у Солун, а потом у Хиландар где је боравио три дана. Након тога краљ и његова свита стигли су у Атину где су наредна четири дана посматрали зачетке онога што ће постати глобални феномен и најмасовније спортско такмичење савременог света.
У част владара Србије и највиђенијег госта Игара грчки краљ је наредио да се на стадиону у Атини химна “Боже правде” свира у неколико наврата.
Са данашњег историјског аспекта битно је поменути и људе који су се тог априла 1896. нашли у Атини у делегацији краља Александра. Били су ту, између осталих, Драгутин Франасовић, српски генерал и министар војни, Милан Ђак Милићевић, књижевник и председник Српске академије наука, Ђока Јовановић, доктор париског Медицинског факултета и лични лекар српског краља, Михаило Рашић, маршал, као и Живојин Мишић, будући славни српски војвода, а у то време ађутант-мајор на двору Обреновића.
У вези са првом Олимпијадом модерног доба постоји још једна занимљивости. Представици делегације наше земље нису били једини Срби који су се нашли на атадиону у Атини! Међу учесницима, под заставом Угарске, такмичио се и Момчило Тапавица, Србин из села Надаљ у Војводини.
Такмичио се у чак четири дисциплине - атлетици, рвању, дизању тегова и тенису. Успео да освоји бронзану медаљу у тенису, у појединачној конкуренцији.
