ПРВИ ПРЕДСЕДНИК САД КОЈИ ЈЕ ПОСЕТИО ЈУГОСЛАВИЈУ: Упамћен је по скандалу, а Тито га је насамарио једном реченицом
На данашњи дан пре 27 година, тачније 22. априла 1994, преминуо је 37. председник Америке Ричард Милхаус Никсон.
Он је на тој дужности био између 1969. и 1974. године, и поред тога што је постао једини амерички председник који је дао оставку на ту функцију, он је и први шеф САД-а који је посетио Југославију. Никсон је пре председниковања Америком био представник и сенатор из Калифорније и потпредседник између 1953. и 1961. године, пише портал 24 Седам.
Рођен је у Јорба Линди у Калифорнији, а дипломирао је на Правном факултету Универзитета Ђук 1937, након чега се вратио у Калифорнију на приправнички рат. Никсон се са супругом преселио у Вашингтон 1942. године како би заједно радили за савезну владу. Потом је био на активној служби у америчкој морнарици током Другог светског рата.
Стручњак саветује: ПОСЛЕДИЦЕ МОГУ БИТИ ОЗБИЉНЕ! Ево које симптоме код деце не смете да игноришете!
ТОМА ФИЛА ЗНА НАЈВЕЋЕ ТИТОВЕ ТАЈНЕ? Завирио је у његов сеф и пронашао тајно писмо чији садржај ни Јованка није знала
БЕОГРАД РАЗОРЕН ОД САВЕЗНИКА ПРЕ 77 ГОДИНА: Најтеже бомбардовање које је претрпела наша престоница (ФОТО)
У Представнички дом изабран је као кандидат калифорнијског 12. конгресног округа 1946. године, а као члан Сената је изабран 1950. Стекао је репутацију водећег антикомунисте, чиме је постао познат у целој држави. Био је кандидат за потпредседника Двајту Ајзенхауеру, републиканском председничком кандидату на изборима 1952. Никсон је осам година био на функцији потпредседника. Водио је неуспешну председничку кампању 1960. године, када је за малу разлику изгубио од Џона Кенедија.
Изгубио је и изборе за калифорнијског гувернера од Пета Брауна 1962. Поновно је учествовао на председничким изборима 1968. године, када је поразио Хјуберта Хамфрија.
Никсон је окончао америчко уплитање у Вијетнамски рат 1973. године, и вратио америчке ратне заробљенике. Истовремено је окончао и регрутацију. Никсонова посета Народној Републици Кини 1972. отворила је дипломатске односе између двају држава, а иницирао је и Споразум о ограничењу система противракетне одбране са Совјетским Савезом исте године.
Његова је администрација уопштено преносила савезне надлежности на државни ниво. Никсон је председаво и над слетањем на Месец од стране Апола 11, чиме је окончана трка за Месец. Поновно је изабран за председника на изборима 1972. године, и то једном од највећих победа у историји САД када је поразио Џорџа Мекговерна.
Истрагу је у почетку вршио ФБИ да би касније прешла у надлежност Вотергејт комитета који је образовао Сенат САД. Истрагом се испоставило да је ова провала била само једна у низу нелегалних активности а које су обухватале застрашивање, политичку шпијунажу и саботирање. За ово је био одговоран Никсонов штаб и људи лојални њему. Међу нелегалним радњама било је и коришћење новца сумњивог порекла који је долазио из Мексика а који је између осталог коришћен и за ућуткивање седморице учесника у провали из 17. јуна.
Након две године истраге против председника установљено је да је он знао за траке које су снимане приликом прислушкивања демократа. Увидевши да му прети опозив Никсон је десет дана након завршетка истраге поднео оставку. Никсонов наследник Џералд Форд је потписао помиловање за Никсона пошто је овај предао председничку функцију.
Човек који је имао велики утицај на откривање ове афере је новинар Боб Вудворд, који је објавио неколико књига и о бившем председнику Америке Доналду Трампу, у којима је тврдио да је још почетком 2020. знао колико смртоносан може бити коронавирус у САД.
Крајем септембра 1970. године на београдски аеродром слетео је амерички председник Ричард Никсон. Дошао је у тродневну посету током које је обишао Београд, Загреб и Кумровец. Био је први амерички председник који је посетио Југославију.
До посете долази у време превирања у међународним односима. Године 1967. избио је шестодневни рат између Египта и Израела, годину дана касније снаге Варшавског пакта ушле су у Чехословачку, што је покренуло питања да ли би нешто слично могло да се догоди у Румунији или Југославији. Никсон је после инаугурације 1969. сам послао писмо Титу и изразио жељу да дође у посету.
На америчку иницијативу брзо је стигао потврдан одговор и жеља да се посета уприличи што је пре могуће. Међутим, Никсон је прво посетио Румунију у лето 1969. године. Била је то прва посета источноевропским земљама од 1945. и Хладног рата, сигнализирајући значај Румуније у том тренутку, каже сарадник Института за европске студије Милан Игрутиновић.
Иако са повременим успонима и падовима, Југославија је као део Покрета несврстаних, била за многе земље, па и велике силе као САД, место сусретања, где су се слале поруке чланицама Покрета и читавим регионима. Да је посета била од велике важности показује и то што је два дана пре Никсоновог доласка умро египатски председник Насер, али је Тито на сахрану као личног изасланика послао Едварда Кардеља.
Данас можда највеће интересовање постоји управо за посету Загребу, другом највећем граду у Југославији. Никсонов потез изненадио је југословенске званичнике.
Тада је Јаков Блажевић, председник Сабора СР Хрватске Никсону захвалио на посети, а Никсон му је узвратио речима да је посета Хрватској преседан, јер амерички председник током званичних посета обично стигне да посети само престоницу.
Забележено је и да је Никсон у Загребу рекао да "дух Загреба, дух Хрватске, никада није уништен и никада није поробљен", "да ће Хрватска увек живети" и на крају, узвикнуо на српскохрватском: "Живела Хрватска! Живела Југославија!"
Још тада је то изазвало револт код неких политичара у Југославији и покренуло питање да ли је Никсон подржао националисте у хрватском руководству.
Митја Рибичич, тадашњи председник Савезног извршног већа, после Никсонове посете је рекао да Американци очигледно добро познају унутрашње односе у Југославији, али "да од Никсонових речи не треба правити неке велике закључке или интриге".
Југословенски амбасадор у Вашингтону Богдан Црнобрња веровао је међутим, да "Американци у виду имају две опције. Прва је јединствена Југославија, а друга да се, ако дође до дезинтеграције, активира резервна опција".
После Никсона, Југославија је видела још двојицу америчких председника, прво Џералда Форда, а потом и Џимија Картера, који је у земљу дошао на Титову сахрану.
Никсон је из Београда отишао 2. октобра 1970. Тито је посету узвратио годину дана касније. Наиме, Броз је дочекан са највећим почастима предвиђеним за неког страног државника, а снимци њега и Јованке како срдачно ћаскају са Никсоном и његовом сурпугом обишли су свет.
Ипак, иза ове посете остала је и једна анегдота која се, након Титовог повратка у Југославију, често препричавала. Наиме, током састанка са Никсоном, у соби пуној новинара и фоторепортера, Тито је запалио томпус.
