Речи СРПСКОГ НАУЧНИКА које ни данас не губе сјај: Овако је ЈОВАН ЦВИЈИЋ говорио о СРБИМА као РАДНИЦИМА (ВИДЕО)
Поред нашироко познатих научних достигнућа, непроцењив допринос је Цвијић дао у дипломатским активностима
На данашњи дан 1927. године у Београду, преминуо је Јован Цвијић оснивач Српског географског друштва, председник Српске краљевске академије (сада Српска академија наука и уметности) професор и ректор Београдског универзитета, почасни доктор Универзитета Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу.
Јован Цвијић, својевремено најпопуларнији научник на Балкану и уважавани академик широм планете, део је српске интелектуалне елите која је вештим спајањем знања успела да добије бројне, како научне, тако и политичке битке за свој народ.
ХЕРОЈИ ПОСТОЈЕ! Диана Будисављевић спасила је сигурне СМРТИ 15.000 ДЕЦЕ - На данашњи дан је рођена, а ОВО је њена прича
На данашњи дан одиграла се СЕЧА КНЕЗОВА: Ево ко су биле ДАХИЈЕ, и шта се са њима десило (ВИДЕО)
ГРОБНИЦА У БЕОГРАДУ ОБАВИЈЕНА МИСТЕРИЈОМ: Чува НАЈВЕЋУ СРАМОТУ српских владара, тужна прича коју НИКАДА НИСТЕ ЧУЛИ
Рођен 1865. у Лозници, од малих ногу је показивао интересовање за науку. Међутим то је до средње школе била медицина. Тада му је његов професор из шабачке гимназије Владимир Карић, предложио да слуша студије географије на Великој школи у Београду. На његово духовно образовање у детињству, највише утицаја имала је мајка Марија, која га је, приметивши радозналост свог сина, подстицала на даље школовање и усавршавање. Њен син постао је оснивач Српског географског друштва и Географског завода, професор и ректор Београдског универзитета, члан осам академија наука и 16 географских и природњачких друштава.
Поред нашироко познатих научних достигнућа, непроцењив допринос је Цвијић дао у дипломатским активностима. Био је члан многих делегација које су имале важне дипломатске мисије укључујући неке које су одлучивале о постављању граница широм Балканског полуострва и Европе. Увек се трудио да поделе буду научно и географски оправдане, занемарујући ситне политичке мотиве.
Посебно је важна способност Јована Цвијића да своје велико географско и животно знање пренесе на млађе колеге. Поменућемо само да су неки од његових ученика били утицајни географи и научници свог доба; Павле Вујевић, Боривије Ж. Милојевић, Атанасије Урошевић, Милисав Лутовац...
Преко тридесет година је путовао кроз наше крајеве, што је резултирало бројним радовима и утемељењем "антропогеографске школе". Оно што карактерише његов научни рад, јесте утицај климе и рељефа на грађу (морфологију) човека, наглашавајући практично међу првима да је човек екосензибилно биће. Кад се ради о формирању антрополошких типова, Цвијић у примарне факторе убраја социјалну структуру, односно занимање, ендогамију и егзогамију, као и миграције.
Јован Цвијић био је познат и по својим описима психичких типова балканског народа.
"Ми несразмерно више говоримо, него што радимо. Многи имају ту особину да мисле да су урадили, кад су говорили. Даље, махом више полажу на право да говоре но на право да раде. Ја сам често правио опсервацију, да је многим нашим људима главно да се изговоре, а посебно да некога представе у рђавој светлости."
Речи српског научника добијају на значају када схватите да је од тада прошло више од стотину година, а ми се у његовим речима и даље препознајемо.
НАЈВЕЋИ ДОКАЗ ДА ЧИЧА ДРАЖА НИЈЕ БИО ИЗДАЈНИК: Један папир открива све! (ФОТО)
СРБИЈА НАКОН МАЈСКОГ ПРЕВРАТА: Живот и смрт капетана који је остао веран заклетви краљу
ЛАГАЛИ СУ НАС ГОДИНАМА: ОТПИСАНИ СУ БИЛИ ЧЕТНИЦИ, као и Валтер, а ево ко је био Кригер! (ВИДЕО)
"Српска војска неће напустити Ниш, па све и да је руска војска нападне" - Како је Србија била на ивици рата са Русијом због Ниша
ЂОРЂЕ ВАЈФЕРТ - НАЈПОЗНАТИЈИ МАСОН ИЗ СРБИЈЕ "Ја сам Немац по рођењу, а Србин по опредељењу"
