ЊЕГОВА СМРТ ЈЕ ЈЕДНА ОД НАЈВЕЋИХ МИСТЕРИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ: Човек који је ухапсио генерала Дражу
Званичи извештаји кажу да се аутомобил кретао великом брзином по клизавом путу
Слободан Пенезић Крцун рођен 2. јула 1918. у Ужицу, у породици Спасоја Пенезића, кафеџије, као прво дете у његовом другом браку са текстилном радницом Видосавом. За време велике привредне кризе отац је банкротирао и умро 1934. године. Сав терет око издржавања деце пао је на мајку.
ПЕСНИК БОЛА И ПОНОСА: Милутин Бојић написао је "Плаву гробницу", али и писмо девојци пред смрт које открива сву трагедију песника
ПОТРЕСНА ПРИЧА О ТИТОВОЈ ПРВОЈ ЉУБАВИ: Ко је била прелепа Рускиња која је залудела Јосипа Броза?
Крцун међу ратним друговима
За време Другог светског рата Крцун је активно радио од првог дана. У Златиборском срезу радио је на припреми устанка и формирању Златиборске партизанске чете. После ослобођења Ужица имао је задатак да организује борбу против "пете колоне", касније је био руководилац Политодела Друге пролетерске ударне бригаде, а онда и заменик политичког комесара бригаде.
До краја рата је само напредовао у партизанској хијерархији. 1944. одређен је за начелника Одељења за заштиту народа (ОЗНА) за Србију. Један од највећих успеха службе коју је водио било је хапшење Драже Михаиловића.
После ослобођења Југославије, обављао је многе одговорне друштвенополитичке функције у републици и федерацији. Од новембра 1946. до децембра 1953. био је министар унутрашњих послова. Од 16. децембра 1953. био је потпредседник, а од 9. јуна 1962. године председник Извршног већа Скупштине Социјалистичке Републике Србије.
Смрт на Ибарској
Слободан Пенезић Крцун погинуо је 6. новембра 1964. у саобраћајној несрећи на Ибарској магистрали, у близини села Шопић код Лазаревца око 12 и 40 часова. Аутомобил марке "олдсмобил" регистарских ознака БГ 20-55, у коме се налазило пет особа, слетео је са друма у ударио у дрво.
Болести које су мучиле Београђане пред рат: У лето 1939. године српска престоница је била најгора у Европи!
УЧЕСНИЦА ЧЕТИРИ РАТА И ПРВА СРПСКА ДОКТОРКА: Жена која је могла све, осим да ради у државној служби
Крцун је тог дана са сарадницима ишао у Титово Ужице на Среску конференцију заједно са високим републичким функционерима - Светоликом Лазаревићем Лазом и Љубомиром Мијатовићем. Возач је био Милорад Ломић, а у аутомобилу је била и Олга Живковић.
Званичи извештаји кажу да се аутомобил кретао великом брзином по клизавом путу. Падала је киша и пут је био покривен прашином коју је избацивала оближња термоелектрана. Аутомобил је пре несреће обишао комби и онда, из непознатих разлога изгубио правац, ударио у стуб-браник који га је поново вратио на коловоз, потом ударио у други стуб-браник и потом слетео са пута. Упркос великом нагибу ауто се није преврнуо, већ је свом снагом ударио у дрво јасена.
Крцун је, по званичној верзији, био жив у тренутку када га је милиција која је дошла на место несреће извукла из возила. Смештен је у полицијско возило и кренуо ка Лазаревачкој болници. У току пута, Крцун је преминуо.
Погинуо је и Светолик Лазаревић, а неколико дана касније преминуо је и возач Милорад Ломић. Олга Живковић и Љубо Мијатовић су били озбиљно повређени.
Дана 8. новембра 1964. године, Крцун је сахрањен у Алеји народних хероја у Београду.
Човек који се није плашио Броза
Разлаз између Тита и Крцуна о коме се шушкало по ходницима и по кулоарима велике Југославије дао је повода за приче о намештању саобраћајне несреће у којој је Крцун погинуо. Неке од ових причи одржале су се до данашјих дана.
Причало се да се Крцун осилио, да се Титу није свидело његово слободно изношење мишљења у јавности, да је проблем што је Крцун био "превише" Србин.
Историчар Венцеслав Глишић у свом раду описао је последњи сусрет Крцуна и Тита који се одиграо 1963. године на Брионима. Крцун је тада наводно рекао маршалу да је некоректан према Србима да су му увек српски ратни команданти сумњиви и да се удаљава од себе и народа.
Прича каже да се Тито много наљутио и хтео да се удаљи, а да му је Крцун добацио: "Једино не знам кад ће доћи ред на нас двојицу, мислећи при том на себе и Ранковића.
Убрзо после тога дошло је до саобраћајне несреће.
Приче о завери и намештеном убиству, а не несрећном случају кренуле су скоро одмах. Биле су подгрејане и чињеницом да Тито није присуствовао сахрани. Није познато где је био 6. новембра, али је 7. на Брду код Крања примио америчког глумца Кирка Дагласа.
Они храбрији препричавали су и виц у којем Тито, када му саопште да је Крцун погинуо, погледа на сат пита: "У мајку му Божију, већ је пола један?!"
