ВИДОВДАН - ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ СРПСКИХ ПРАЗНИКА! Најзначајнији догађаји, од Косовског боја до говора на Газиместану
Најважнији догађаји који су се одиграли на данашњи дан и директно обликовали српску државу
Видовдан је непокретан верски празник који, поред Божића и Васкрса, има огроман значај за све православне вернике у Србији. Српска православна црква га празнује 15. јуна по јулијанском календару, тј. 28. јуна по грегоријанском календару. Поред СПЦ, Видовдан прославља и Бугарска православна црква. Видовдан је један од најзначајнијих српских празника, због значаја који има за српски народ, али и догађаја који су се судбоносно дешавали на тај дан кроз историју.
Иако је тешко побројати све значајне догађаје који су се одиграли на данашњи дан, издвајамо пет најзначајнијих, који су директно обликовали српску државу и остали дубоко урезани у свест нашег народа.
ШЛЕП СА ИЗВЕЗЕНИМ ГРБОВИМА И ЗЛАТНЕ ТРАКЕ НА ВЕНЧАНИЦИ КРАЉИЦЕ МАРИЈЕ: Бисер музеја на Опленцу (ФОТО)
ТИТО НИЈЕ БИО ОСОБА ЗА КОЈУ СЕ ПРЕДСТАВЉАО: Лични лекар Јосипа Броза се фрапирао кад је сазнао тајну његове торбе
ЈЕВТО ПРЕКО АЛБАНИЈЕ НА ПЛЕЋИМА ИЗНЕО БРДСКИ ТОП! Генерал му ставио орден на груди, он му дао одговор за памћење (ФОТО)
Косовска битка - 28. јун 1389. године
Косовска битка се одиграла на данашњи дан, 1389. године, када су се на Косову пољу (недалеко од Приштине) судариле српска и османска (турска) војска. На челу српске војске налазио се крушевачки кнез Лазар Хребељановић са својим савезницима, док је Турке предводио султан Мурат, са својим синовима - Јакубом и Бајазитом.
Након стравичног пораза у бици на Марици (26. септембар 1371.), Турци су наставили свој успорени али сигурни продор на Балкану. Браћа Мрњавчевићи су у тој бици потучени до ногу, а такође је исте године пропало и Српско царство, смрћу последњег Немањића - Уроша В. Локални властелини су међусобно поделили територије које је некада обухватало Српско царство, а као најмоћнији међу њима, временом се издвојио кнез Лазар Хребељановић, који се учврстио у Крушевцу, држећи цео слив Јужне и Западне Мораве под својом контролом.
Како је време пролазило, постало је јасно да ће Срби поново морати на мегдан Турцима, како би се зауставило њихово даље напредовање у дубину Балкана. Та битка се управо одиграла на Видовдан, 15. тј. 28. јуна 1389. године, на Косову пољу, територији која се у то време налазила под контролом Вука Бранковића, зета кнеза Лазара.
О самој бици се зна врло мало, а оно што је сигурно је да је османска војска била знатно бројнија од српских снага, као и да су у бици погинула оба владара. Први извори о самој бици сведоче о српској победи на бојном пољу, али се нешто касније појављују информације о победи Турака, па чак и о нерешеном исходу.
Због историјских дешавања која су уследила након Косовске битке, можемо закључити да је српска војска највероватније однела победу на бојном пољу, али због огромних губитака које је истовремено претрпела, њен даљи отпор османском освајачу био осуђен на пропаст.
Сарајевски атентат - 28. јун 1914. године
Сарајевски атентат се одиграо на Видовдан, 1914. године, када је Гаврило Принцип, српски патриота, револуционар и припадник организације Млада Босна, у Сарајеву усмртио аусто-угарског престолонаследника и надвојводу Франца Фердинанда.
Након одлуке о окупацији територије Босне и Херцеговине на Берлинском конгресу 1878. године, а затим и њене анексије (припајања) 1908. године, Аустро-Угарска је гурнула прст у око српској држави и де фацто постала њен највећи непријатељ. Поред тога што је Краљевина Србија полагала право на територију Босне и Херцеговине која је неправедно придодата аустро-угарској држави, она се осетила и угроженом од стране Монархије која није крила своју тежњу да се шири ка југу, у правцу Солуна и то преко Краљевине Србије.
Тензична атмосфера и жеља словенских народа да се разбије "тамница народа" и да се српски народ на свим просторима уједини у заједничку државу, довели су до испаљених хитаца у Франца Фердинанда, 1914. године.
Атентат на аустро-угарског надвојводу, одлично је послужио као повод за рат Монархији, која је најпре послала ултиматум Краљевини Србији, а затим јој објавила и рат, 28. јула, исте године. То је означило и почетак Првог светског рата и великог страдања српског народа, које ће се 1918. године завршти победом нашег народа и формирањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
Видовдански устав - 28. јун 1921. године
Видовдански устав је први устав новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, који је донет на Видовдан 1921. године, па је по том празнику и понео назив. На снази у Краљевини СХС остао је све до 6. јанурара 1929. године, и увођења диктатуре краља Александра И Карађорђевића.
Овим уставом су дефинисана нека основна обележја нове државе, као што су њен назив, изглед грба и заставе, итд., али и што је најважније, расподела власти у држави. Уставом скоро нико у држави није био задовољан, што је и довело до политичког превирања и српско-хрвастског сукоба. Све је кулминирало 20. јуна 1928. године када је Пуниша Рачић, радикалски посланик из Црне Горе, револвером убио групу народних посланика Хрватске сељачке странке, као и њиховог првака, Стјепана Радића. Устав је суспендован јануара следеће године, када је забрањен рад свих политичких странака, а краљ Александар увео диктатуру и променио име државе у Краљевина Југославија.
Резолуција Инфромбироа - 28. јун 1948. године
Тихи сукоб на југословенско-совјетској релацији, кулминирао је 28. јуна 1948. године када је на седници Информбироа у Букурешту, донета Резолуција, којом је Комунистичка партија Југославије (КПЈ) избачена из те организације. Резолуција је обухватала Стаљинова писма која су нешто раније била послата на адресу КПЈ, у којима је нападнут врх Комунистичке партије, на челу са Јосипом Брозом Титом. Циљ Совјета је био да се разбије јединство у КПЈ и да се уруши њена организациона структура, како би се на чело партије довели људи који би директно одговарали Москви и Стаљину.
Ипак, КПЈ је на Петом конгресу негирао комплетан садржај Резолуције и осудио њен карактер, чиме је пружена директна подршка Титу и осталим члановима ЦК. Резолуција је такође означила и почетак отвореног сукоба Југославије и Совјетског Савеза, који ће се тек мало стишати након Стаљинове смрти, 1953. године.
Говор на Газиместану - 28. јун 1989. године
Приликом обележавања 600 година од Косовске битке, тадашњи председник Југославије Слободан Милошевић, одржао је сада већ антологијски говор на Газиместану, који је представљао увод у распад Југославије и крвави грађански рат. Више о овом догађају, можете прочитати ОВДЕ.
