Како је изгледао Савин животни пут: Од принца до просветитеља, архиепископа и свеца!
Данас обележавамо Савиндан, празник посвећен оцу српске духовности, културе, оснивачу српске цркве и просветитељу Светом Сави.
Овај дан обележава се и као школска слава широм наше земље, као и у Републици Српској.
ДА ЛИ ЗНАТЕ ЗАШТО ЗВОНА НА ХРИШЋАНСКИМ ЦРКВАМА ЗВОНЕ У ПОДНЕ? За све је заслужан Београд и догађај из 1456. године
КАКО СУ МОШТИ КРАЉА МИЛУТИНА ЗАВРШИЛЕ У СОФИЈИ? Док Бугари величају и славе, Срби су потпуно заборавили свог владара
ДА НЕ ПРОПАДНЕ РОДНО ТЛО СЛАВНОГ СРПСКОГ ВОЈСКОВОЂЕ: Степину кућу чека реконструкција!
"Престо га је чек`о, он га није хтео, он је нешто више духом заволео, одазво се даљњом лелеку и вриску, па је загрлио будућност србинску." Ово су први редови песме о Светом Сави потекли из пера Ј. Ј. Змаја, иако кратки, писани на народном језику, веома добро се разумеју.
Растко Немањић (Свети Сава) рођен око 1175. у престоном граду Расу као трећи и најмлађи син госпође Ане и великог жупана свих српских и поморских земаља Стефана Немање, дочекан је као дар од Бога, родитељима који су већ били на прагу старости.
Списи стари кажу да је био пријатан, али неустрашив; необично леп, а врло скроман; веома активан, али сталожен; друштвен, а ипак усамљен. Умео је да живи отмено у оба света, те су се многи на њега угедали.
Док су се кроз историју многи најрођенији свађали око престола, на нашем двору у старој Рашкој одиграло се нешто необично. Принц се одрекао престола. Једина жеља му је била да душу освеши Божјом истином и вољом и да само Њему служи.
С обзиром на то да није могао да рачуна на родитељски благослов, одлучио је, баш када су родитељи решили да га жене, да побегне с монасима на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Светог Пантелејмона, где је добио име Сава. Касније је са оцем подигао манасти Хиландар, први и једини српски манастир на Светој гори.
У Србију се вратио 1208. године како би измирио браћу. Дошао је у Србију са моштима Симеона и над очевим телом у Студеници, помирио Стефана и Вукана.
Бавио се просветитељским радом преносећи основне верске и световне поуке.
Током овог боравка у Студеничкој испосници, Сава је написао дело које осликава живот његовог оца, “Житије светог Симеона”, драгоцено дело српске средњовековне књижевности као и “Студенички типик“ којим је прописао уређење и организацију манастирске управе, молитве, исхране и поста а који се сматра “првим уставом Српске православне цркве“.
Своју најзначајнију мисију, Сава је обавио 1219. године у Никеји када је издејствовао аутокефалност српске православне цркве код никејског деспота Теодора Ласкариса и патријарха Манојла Сарантена. Када се вратио у Србију, одредио је Жичу као средиште нове Српске архиепископије, а његови типици послужили су као путоказ у понашању монаштва. Именован је за првог српског архиепископа.
Свети Сава је два пута ишао на ходочашћа на којима је обилазио Палестину, Јордан, Витлајем… При повратку са другог ходочашћа, 1236. године, смрт га је сачекала у Трнову у Бугарској, а краљ Владислав је пренео његово тело у манастир Милешеву.
Много година касније, крајем 16. века, када су Османлије завладале овим просторима, у жељи да повреди и застраши српски народ и због сопственог страха од утицаја који је Сава имао и након смрти, сурови Синан паша, је пренео његове мошти у Београд и спалио их. Сматра се да је рука светог Сава тада спашена и да се чува у манастиру Милешева.
Много година након тог догађаја, 1775. Сава је проглашен за свеца, а од 1823. године, по наредби кнеза Милоша Обреновића па све до данас, свети Сава се слави као школска слава 27. јануара. Тада све школе припреме приредбе и уз Светосавску химну одају почаст великом светитељу, књижевнику и закаонодавцу.
У част светитеља, на месту где су спаљене његове мошти, на Врачару, подигнут је велики храм светог Саве, једно од највећих православних светилишта на планети-
Биографија
- око 1175. године рођен као Растко, трећи син великог српског жупана Немање
- 1192. бежи на Свету Гору, замонашио се и донео монашко име Сава
- 1198. од византијског цара добија дозволу да обнови Хиландар
- 1203. рукоположен у чин архимандрита
- 1219. у Никеји рукоположен за архиепископа аутономне и аутокефалне Српске цркве
- 1229. први пут обишао светиње Свете земље
- 1234/5. кренуо на друго путовање на Исток
- 1236. на повратку са ходочашћа умире у Трнову у Бугарској
- између 1237. и 1241. његове мошти пренесене у Милешеву
- 1594. Турци спаљују његове мошти на Врачару у Београду