ТРИ КАМЕНА САРКОФАГА У ПОДНОЖЈУ РАЈЦА КРИЈУ ТАЈНЕ ДЕСПОТСКЕ ПОРОДИЦЕ: Да ли су ту сахрањени Ђурађ Бранковић и Јерина
Археолошка истраживања комплекса обављена су у периоду од 1973. до 1978. године
Црквина или Манастирина, рушевине су средњевековног манастира, које се налазе у Славковици код Љига, у подножју Рајца. Комплекс је подигнут крајем 13. или почетком 14. века, а претпоставља се да гробови у нартексу цркве припадају деспоту Ђурађу Бранковићу, његовој супрузи Јерини и сину Лазару.
МЕСТО У ЖИЖИ ЈАВНОСТИ ЗБОГ ВАКЦИНАЦИЈЕ ПРЕДСЕДНИКА, АЛИ И ЈОШ НЕЧЕГА: Какве везе има Рудна Глава и нацистичка Немачка
ОВО НАМ У ШКОЛАМА НИСУ ПРИЧАЛИ: У нашој историји постоји 15 догађаја о којима мало ко зна!
ДАН КАДА СУ НЕМАЧКИ НАЦИСТИ СРУШИЛИ БЕОГРАД: Навршава се 80 година од почетка Другог светског рата у нашој земљи
- Три масивна и мистериозна камена саркофага чувају тајну о вечној кући средњовековне чувене српске породице Бранковић. Камеја, право ремек дело минијатурне уметности, пронађена у женским рукама, упућује стручњаке на тврдњу да је у питању Ирина, познатија као Проклета Јерина, супруга деспота Ђурађа Бранковића - рекао је Владимир Ивановић из ТО "Љиг".
Археолошка истраживања комплекса обављена су у периоду од 1973. до 1978. године, док су ситнији заштитни радови изведени 1998. године. Рушевине манастира су под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја. Занимљиво је да су послужиле и за сценографију једног сегмента филма "Повратак отписаних".
- Сматра се да је крајем 13. или почетком 14 века, на овом месту подигнута црква једнобродне основе, коју народно предање везује за празник Ваведења Богородичиног. Њена унутрашњост је подељена на три травеја. На источном крају се налази велика олтарска апсида, неправилне потковичасте основе. Направљена је од необрађеног камена, вероватно није била живописана, тако да њен једини украс представљају лезене на фасади - изјавио је Ивановић.
Цркви је средином 15. века дозидан нартекс, добила је и куполу, а око ње је подигнут низ других грађевина и зид, чиме је постала средиште манастира. Простор око ње, коришћен је за сахрањивање од 14. до 16. века после чега је највероватније запустела.
- У просторији уз јужни зид нартекса, налазе се три масивна камена саркофага, у којима су сахрањене три угледне личности, највероватније манастирски ктитори. У њима су нађени земни остаци двојице мушкараца (старијег и млађег) и једне (старије) женске особе, у чијим рукама је камеја са ликом светог Николе. Она је из 10. или 11. века а чува се у београдском Народном музеју. На основу неких извора, повезује се са личношћу Јерине Бранковић, због чега поједини научници сматрају да гробови у цркви припадају њој, њеном мужу и једном од синова - каже Ивановић.
Пројектом Завода за заштиту споменика културе из Ваљева током 2017. године црква је реконструисана.
