Америчка ШАРЕНА ЛАЖА: Пентагон ОДОБРАВА сценарије ТРОШЕЋИ преко 611 милијарди долара , Холивуд СЛУША и СНИМА
"Нећемо подржати филм који срамоти униформу или нас представља у лошем светлу"
Пентагон помаже Холивуду да зарађује, а Холивуд, заузврат, доприноси ефикасној пропаганди бруталне америчке војне машине. САД имају највећи војни буџет у свету, трошећи преко 611 милијарди долара - далеко више од било које друге нације на Земљи. Америчка војска такође има на располагању најуспешнији пропагандни уређај који је свет икада видео, Холивуд.
Прочитајте и :
Почевши од њихове сарадње на првом филму "Крила" из 1927. године, иначе добитника Оскара, америчка војска је користила Холивуд за производњу и обликовање свог јавног имиџа у преко 1.800 филмова и ТВ емисија. Холивуд је, заузврат, користио војни опрему у својим филмовима и ТВ емисијама како би направио брдо и новца. Велики број филмова као што су "Лоне Сурвивор", "Цаптаин Пхилипс", па чак и блокбастери као што су "Трансформерс" и "Марвел", "ДЦ" и "X-Men" филмови о супер херојима су се сложили да уступе креативну контролу у замену за кориштење америчке војне опреме који они годинама и користе.
У циљу остварења сарадње од Министарства одбране (ДоД), продуценти морају потписати уговоре који гарантују војно одобрену верзију сценарија. У замену за уступање креативне контроле, холивудски продуценти штеде десетине милиона долара из својих буџета на војну опрему, чланове сервиса за руковање опремом и скупе накнаде за разне локације на којима снимају.
Капетан Расел Кунс изјавио је шта војска очекује за њихову сарадњу: "Нећемо подржати програм који срамоти униформу или нас представља у лошем светлу".
- Ако су креатори филмова спремни да преговарају са нама да реше проблеме са сценаријом, обично ћемо постићи договор. У супротном, филмски ствараоци могу слободно да наставе без војне помоћи - рекао је Фил Страб, шеф Министарстваодбране који је веза ДОД-а са Холивудом .
САД највећи извозник оружја на свету, док је ОВА ДРЖАВА највећи увозник
Другим речима, Министарство одбране (ДоД) користи новчаник својих грађана за одабир фаворита. ДоД нема интересовања за нијансу, истину или - не дај Боже - уметнички израз, већ је једини циљ манипулација јавним мњењем у њихову корист. Ово је узнемирујуће када сматрате да је ДоД у могућности да искористи своју финансијску предност како би склонили по страни оне који се сматрају недовољно про-војним или про-америчким на било који начин.
Опасност ДоД-Холивуд савеза је да је Холивуд невероватно способан да направи забавну, про-ратну пропаганду. ДоД се не забавља за филмове попут "Ирон Ман", "X-Men", "Трансформерс" или "Jurassic Парк ИИИ". Они то раде јер је то ефикасан начин да се психолошки програмирају Американци, нарочито млади Американци, не само да обожавају војску, већ да "славе" милитаризам. Ова укорењена љубав према милитаризму има разорне ефекте стварног света.
Као што Суид истиче, генерације Американаца су одрастале гледајући како је Џон Вејн храбро напао Нормандијске плаже у филмовима као што су "Најдужи дан" и на тај начин били припремљени да буду лако манипулисани у подржавање америчке војне "авантуре" јер су били "програмирани" да верују да су Сједињене Државе увек добронамерни херој и изузети икакве сумње.
Путин одбрусио новинару: "Прво себи разјасни неке ствари, па тек онда можемо да причамо"
Ово научено обожавање ратног милитаризма, изазваног холивудским блокбастерима, такође је довело до тога да су Американци вољно заведени да подрже фарсу као што је рат 2003. године у Ираку. Психолошки услов за ратну подршку Ирака заснован је на великим успешним филмовима попут "Савинг Привате Ryan" (1998), у режији Стивена Спилберга и "Блацк Hawk Down" (2001), који је продуцирао Џери Брукхејмер, који је нагласио алтруистички амерички милитаризам. Спилберг и Брукхејмер су два Холивудска "тешкаша" које је ДоД разматрао за њихове најпоузданије сараднике.
Још један пример успјеха ДоД пропагандног програма био Том Крузов "Топ Гун" (1986). Филм кога је режирао Брукхејмер био је прекретница у вези са ДоД-Холивудом пактом, јер је уследио низ уметничких успешних, анти-ратних филмова попут "Apocalypse Now", "Платоон" и " Full Метал Јацкет ", која је дала на значају америчкој пост-вијетнамској кризи поверења. "Топ Гун" је био визуелни приказ Регановог оптимизма, и био је филмски "противотров" хладног рата за "Вијетнамски синдром".
Од Топ Гун-а, пропагандна машина ДоД резултирала је садашњим одобрењем јавности за војску од 72 одсто, са Конгресом од 12 одсто, медијима са 24 посто, а чак са Црквама на само 40 посто. Војска далеко је најпопуларнија институција у америчком животу. Друге институције би, без сумње, имале бољи рејтинг уколико би и они могли да управљају и контролишу свој имиџ у јавној сфери.
ЦИА је такође помало помогла филму "Зеро Дарк Thirty" (2012) и употребила је као пропагандни алат за промену историје и увери Американаце да мучење заправо даје резултате.
Случај мучења представљен у "Зеро Дарк Thirty" оригинално је прављен од 2001. до 2010. године на хит ТВ емисији "24", која је имала подршку и ЦИА. Про-ЦИА и нарација о мучењу наставили су се и у 2011. години са серијом "Хомеланд" која је чак добила и Еми награду, коју су створили исти "произвођачи" као и "24" Ховард Гордон и Алек Ганса.
Огромна ЦИА-Холивудска прича о успеху била је Оскар за филм "Арго" (2012), што је иронично прича о томе да се ЦИА удружи са Холивудом. ЦИА је сарађивала са произвођачима "Аргоа" како би побољшао њихов имиџ.
Иако је Америка једна од најутицајнијих земаља данас у свету, мора се приметити да је рецепт заправо несносно улагање у филмску продукцију како би се свест њених грађана, али и осталог света помутила и "замазале" очи.
