АМЕРИЧКИ ИЗБОРИ СВЕЛИ СЕ НА ЛИЧНЕ УДАРЦЕ? Шта доносе Трамп и Камала Харис за економску будућност Америке?
Досадашњи ток кампање за америчке председничке изборе карактеришу једнолинијски слогани и много личних убода, али не много садржаја.
Па ипак, Трамп је у међувремену објавио изборни програм на званичном сајту свог штаба и почео да обраћа бар нешто више пажње на економска питања него на шале на рачун противкандидаткиње и њеног сукандидата.
Демократе ће представити пун програм на страначкој конвенцији у Чикагу, која почиње данас и трајаће до четвртка. Поред Харис и Волца, уводне говоре одржаће још увек актуелни председник Бајден, као и бивши председници Бил Клинтон и Обама и бивша кандидаткиња Хилари Клинтон. Иако тек треба да чујемо шта Камала Харис намерава да уради ако постане 47. председник САД, већ имамо прилично добру идеју о томе, бар што се унутрашње политике тиче.
Да би имала добар пријем код бирача, њене програмске смернице треба да потенцирају успехе претходне администрације (Бајден – Харис), али да истовремено понуде нешто ново, а да ипак не плаше Американце оним што мало ко воли да чује – нови порези и намети. Насупрот томе, Трамп је у позицији изазивача и мора да покуша да прикаже тренутну економску и безбедносну ситуацију гором и да инсистира на контрасту између времена када је био у Белој кући и садашње администрације, али и да повеже Харис са Бајденовим слабим бодова.
Бајден и Трамп – поређење
Према подацима изнетим у Вашингтон посту, резиме економске политике двојице председника показује да ако се упореди 2019, последња година пре пандемије, када је Трампова администрација остварила најнижу стопу незапослености, и прошлу годину када је тренутна администрација је имала најбоље бројке на тржишту рада, утврђено је да је у већини савезних држава (осим, на пример, највеће, Калифорније и Тексаса) и у већини округа, незапосленост била нижа под Бајденом него под Трампом.
Међутим, док је за Трампа раст плата (15,4 одсто) био знатно већи од раста инфлације (7,8 одсто), за садашњег председника стопа раста плата била је тек нешто изнад инфлације (19,4 одсто према 19,2 одсто). Поред тога, цене некретнина су на највишем нивоу од 1984. године. Упркос доброј економској ситуацији под Бајденовом палицом, инфлација утиче на нижи ниво поверења потрошача. Американци, навикли на чврсту валуту, још горе реагују на инфлацију, што утиче на њихов општи утисак о стању у привреди. Такво расположење на крају иде у корист Трампу, а не Харису, који није био задужен за економске послове, али је био и остао актуелни потпредседник.
Шта Трамп нуди?
Пошто Харис још није објавила цео програм, фокусираћемо се само на Трампову економску политику. Трамп борбу против инфлације повезује са ценом горива, а жели да је обори ширењем нових бушотина (пре свега у уљним шкриљцима) и одустајањем од новог зеленог споразума, односно амбициозних планова за смањење гасова стаклене баште и прелазак на нове извора енергије. У том контексту, он такође жели да одустане од наведених циљева одустајања од продаје нових аутомобила са мотором са унутрашњим сагоревањем и укине многе прописе и еколошке накнаде. Па ипак, пошто је Илон Муск постао један од његових највећих донатора и присталица, можда ће се Трампов став о електричним аутомобилима донекле променити. Бивши председник жели да смањи пореско оптерећење радника, а посебно је истакао неопорезивање напојница. У америчком угоститељству скоро сав приход долази од напојница, јер конобари немају фиксну плату, већ су пријављени на минималац или им је фиксни део испод минималца, а разлика се покрива напојницама. У међувремену, Харис је истакла да и она подржава такву меру. Уосталом, Трамп истиче да повећања старосне границе за одлазак у пензију неће бити. Његова главна порука је да су Бајден и Харис изазвали инфлацију прекомерним штампањем новца током и након пандемије, као и новим прописима везаним за зелену транзицију.
Шта Харис нуди?
Досадашњи ток кампање за америчке председничке изборе карактеришу једнолинијски слогани и много личних убода, али не много садржаја. Па ипак, Трамп је у међувремену објавио изборни програм на званичном сајту свог штаба и почео да обраћа бар нешто више пажње на економска питања него на шале на рачун противкандидаткиње и њеног сукандидата. Демократе ће представити пун програм на страначкој конвенцији у Чикагу, која почиње данас и трајаће до четвртка. Поред Харис и Волца, уводне говоре одржаће још увек актуелни председник Бајден, као и бивши председници Бил Клинтон и Обама и бивша кандидаткиња Хилари Клинтон. Иако тек треба да чујемо шта Камала Харис намерава да уради ако постане 47. председник САД, већ имамо прилично добру идеју о томе, бар што се унутрашње политике тиче.
Да би имала добар пријем код бирача, њене програмске смернице треба да потенцирају успехе претходне администрације (Бајден – Харис), али да истовремено понуде нешто ново, а да ипак не плаше Американце оним што мало ко воли да чује – нови порези и намети. Насупрот томе, Трамп је у позицији изазивача и мора да покуша да прикаже тренутну економску и безбедносну ситуацију гором и да инсистира на контрасту између времена када је био у Белој кући и садашње администрације, али и да повеже Харис са Бајденовим слабим бодова.
Статус анкете
Наравно, амерички кандидати за Белу кућу могу да обећају свашта, али то није најлакше спровести у дело. Док је Трамп био председник, рекао је да ће укинути Обамину реформу здравствене заштите и заменити је нечим бољим и одрживијим, али на крају од тога ништа није било. Наиме, део тога може да се постигне и председничким декретима, али за најбитније промене у економској, социјалној и здравственој политици, пропис треба успешно проћи кроз меандар различитих интереса и вето-играча званих Конгрес. Председници обично немају већину својих партија у оба дома Конгреса све четири године свог мандата, што значи да ће им бити много теже да прогурају своје идеје или ће морати да их јако модификују. На крају, подсетимо се и како је здравствена реформа у време Обаме (Обамацаре) само сенка онога што је прижељкивао, најављивао и планирао.
Веома је незахвално у овој веома раној фази предвиђати ко ће победити. Међутим, за сада се чини да ће Сенат припасти републиканцима, а Представнички дом демократама, док је тренутно расподела снага обрнута. Харис је прешла у вођство (у просеку води 47,1 одсто наспрам 44,6 одсто), упркос чињеници (неки ће рећи, управо због тога) да за сада води помало нетипичну кампању (додуше, сличну Бајденовој 2020. године) – одржавање скупова са бирачима, на којима држи мање-више исти мотивациони говор, а до сада није имала медијске наступе у виду дужих интервјуа у којима би била изложена критикама на рачун изборног програма. Али због гласања у електорском колегијуму, стање биралишта у првим државама је још важније. У већини њих је донедавно предњачио Трамп, али се и тамо ситуација донекле променила. Харис води са 2,1 одсто у Аризони, 0,2 одсто у Невади, 1,5 одсто у кључној држави Пенсилванији и само 0,1 одсто у Северној Каролини, која се раније сматрала релативно безбедном за републиканце. Харис се приближио Трампу и у Грузији, где има предност од 1,4 одсто.
Србија Данас/Блиц
