АМЕРИКАНЦИ СУТРА НА БИРАЛИШТИМА: Веома важан дан за Сједињене државе
Американци сутра бирају нове чланове Конгреса, односно цео Представнички дом и трећину Сената.
Ови међуизбори, који се тако називају јер се одржавају на половини председничког мандата, биће и својеврни референдум о актуелној администрацији председника Џозефа Бајдена, која се суочава са бројним изазовима у време велике поларизације америчког друштва, јавља Би-Би-Си.
Анкете указују да су републиканци у предности када је реч о Представничком дому, доњем дому Конгреса, док ће избор чланова Сената бити неизвеснији, наводи британски јавни сервис.
СВЕТ НА ТРЕНУТАК ДО КАТАСТРОФЕ! Пожар на британској нуклеарној подморници - носила балистичке ракете (ВИДЕО)
ОВАКВО УНИШТАВАЊЕ НИЈЕ ВИЂЕНО ОД 2015. ГОДИНЕ: Муњевита одмазда руске војске - најразорнији напад у Сирији (ВИДЕО)
ПРЕКРШИЛИ ОБЕЋАЊЕ ДАТО ПУТИНУ! Разбуктао се сукоб на граници две кавкаске земље
Одлуку о томе ко ће контролисати Сенат у наредне четири године вероватно ће донети бирачи у Пенсилванији, Џорџији и Невади.
Избор 435 чланова Представничког дома и 35 сенатора највишег америчког законодавног тела одржава се у атмосфери нетрпељивости и процена у јавности да би партија актуелног председника могла да изгуби контролу над оба дома Конгреса, пренео је Глас Америке (ВОА).
Има изгледа да на конгресним изборима сутра републиканци поново освоје већину у Представничком дому Конгреса, јер играју на карту економије - што је тема која тренутно највише фрустрира бираче, наводи ВОА.
Демократе, су са друге стране, своју кампању базирали на питањима као што је абортус, што је доспело у центар пажње након што је Врховни суд летос укинуо универзалну заштиту права на прекид трудноће.
Када је реч о Сенату, где демократе и републиканци имају по 50 места, ситуација није толико јасна.
Републиканци желе да преузму и Сенат, али су трке са демократама, у појединим државама у којима сенатори иду на реизбор, веома тесне.
Демократе, које води Ненси Пелоси, имају већину од 2018. године, када су победили на конгресним изборима за време мандата Доналда Трампа.
Републиканцима је потребно само пет места да би преузели већину од демократа, а избори се дешавају у неколико десетина дистрикта у различитим државама.
Ако републиканци преузму доњи дом, именоваће и новог председавајућег који ће на дужност ступити 3. јануара 2023.
Они ће одлучивати о одборима и о којим ће се законским предлозима расправљати.
Лидер републиканаца у Представничком дому Кевин Мекарти већ је представио програм "Посвећеност Америци", са законским предлозима из области економије и безбедности граница које ће Републиканска странка предложити ако преузме већину.
Повратак републиканске већине била би и победа за Доналда Трампа, којег су демократе у Представничком дому означиле одговорним за насиље на Капитолу 6. јануара 2021.
Политички приоритети демократа, попут права на абортус, климатских промена и пооштравања прописа о ношењу оружја, били би скрајнути, а агенда председника Бајдена била би практично мртва у преостале две године његовог мандата.
Међутим, будући да ништа не може да ступи на снагу без потписа председника, очекује се да ће убудуће предлози закона о јавном дугу, финансирању владе, војним питањима и осталим, бити предмет преговора републиканаца, деморката и Беле куће.
Сенат би могао да оде на обе стране после конгресних избора, али делује да демократе и даље имају шансе да одрже танку већину, односно остану на 50 места.
Ако не буде тако, републикански Сенат би могао да усваја законе које би прихватио и републикански Представнички дом, што би појачало притисак на Бајдена.
Репубубликански Сенат би, такође, отежао Бајдену тиме што би блокирао или одлагао потврђивање председникових кандидата за судије или припаднике извршне власти, додаје ВОА.
Ако демократе успеју да задрже Сенат и Представнички дом, очекује се да би републиканци могли да наставе са покушајима да придобију умерене демократе у Сенату за своје законске предлоге.
Демократски Конгрес би могао и да поново покрене преговоре о важним тачкама Бајденове агенде које никада нису усвојене, као што је пакет социјалних и економских мера око којег демократе међусобно нису могле да се договоре.
Више од 42 милиона Американаца је већ гласало, било лично или слањем листића, према подацима УС елекшенс продужекта, који прати превремено гласање, јавља Ројтерс. Пошто неке државе дозвољавају слање гласачких листића и на дан избора, стручњаци наводе да ће можда проћи дани или недеље пре него што исход буде јасан.
