Шта се дешавало пре америчких избора: Како је Трамп намеравао да се САД "одвоји" од Кине?
Економска симбиоза између САД-а и Кине толико је снажна да једна земља без друге готово да не могу економски постојати.
Како би осигурао други мандат Трамп је давао разна обећања, а нека од њих понављао је још од пре четири године. До бирача, нових и старих, покушавао је да дође на разне начине, баш као и његов ривал Џо Бајден, но једно обећање - или "визија будућности" - имало је далеко већу тежину.
Реч је о идеји "одвајања од Кине".
МРТВИ "ВАСКРСЛИ" И ГЛАСАЛИ ЗА БАЈДЕНА?! Шокантна листа преминулих који су дали глас поштом (ФОТО/ВИДЕО)
МАЛЕРОЗНА МАФИЈА: Срушио се авион пун кокаина у сред Џунгле - ево која је вредност пронађене дроге! (ФОТО)
ЖЕНА УЗБУЊИВАЧ СВЕДОЧИЛА О КРАЂИ ГЛАСОВА У САД: Људи су заокруживали листиће близу комбија са Бајденовим именом! (ВИДЕО)
Шта то заправо значи? Сама реч већ нам доста говори. Наравно, да би се нешто одвојило од нечега прво с тим мора бити спојено, а када говоримо о односу Кине и САД-а, уз сву оштру реторику и напетости које су се нагомилавале последњих месеци и година (нарочито откако се у Белој кући налази Доналд Трамп), ове две земље, две највеће економије света, још су увек итекако повезане. Штавише, економска симбиоза између САД-а и Кине толико је снажна да једна земља без друге готово да не могу економски постојати.
Када би једна страна "изашла" из овог "брака" дошло би до великог потреса у самим темељима обе економије, а самим тим и глобалне јер, рецимо то још једном, говоримо о две највеће економије света. Али је Трамп управо то и предлагао, зар не? Чини се. Уколико је по том питању био озбиљан, односно ако ово није била само предизборна реторика (јер код гласача, а нарочито радника који су остали без посла због пресељења индустрије и производње у Азију, та прича јако добро пролази), онда би то значило да је на помолу био "други део" Трамповог грандиозног плана који је намеравао да спроведе у дело током свог потенцијалног, другог мандата.
Како је то мислио да изведе? Пре него што се да одговор на то питање, погледајмо шта је до сада урадио, а урадио је заправо подоста. Као прво, економски и трговински односи између САД-а и Кине више дефинитивно нису "на уобичајеном курсу". Пре Трампа, САД су, повремено, упућивале критике према Кини на рачун непостојања демократије у овој најмногољуднијој земљи, но када је реч о трговинском односу ту се нарочито пазило на одржавање статус quo. Трамп је такав приступ према Кини "покидао" покренувши прави трговински рат с Кином. Дошло је до размене увођења бројних тарифа, али и све друге претње су се мултипликовале. Војне напетости су такође нарасле (Тајвански пролаз, Јужно кинеско море). Пред крај свог првог мандата Трамп је кренуо у велики напад на кинески дигитални пробој.
Ухватио је и Демократе "на спавању" знајући да неће моћи, због идеолошких разлога, да бране Кину, тако да је Кина постала синоним за новог америчког непријатеља. Заправо оно што је Обамина администрација учинила Русији, Трампова је учинила Кини. Није тајна да Републиканци генерално нису склони "симбиози" с Кином, док код Демократа можемо препознати две фракције, с тим да је ова про-кинеска можда мало снажнија. Једноставно у овом тренутку већини америчких интересних група одговора заоштравање с Кином (нажалост и америчком војно-индустријском комплексу!) и зато је Трамп могао са релативном лакоћом да иде напред јер „код куће“ и није имао снажнију опозицију. Чак и Трампу иницијално врло несклона Силицијумска долина, која је била појам гурања неолибералног приступа, сада је пред Кином настојала да се сакрије под државне скуте.
Може се рећи да је и Кинезе "ухватио" неспремне. То се најбоље види по њиховим реакцијама које су биле искључиво дефанзивне природе (узвраћање истом мером уз "инсистирање на повратку на добре односе"!). Претпоставка је да би коначан развод овог брака - и то онај потпуни јер "раздвајање" овде, у економском смислу, не признаје ни "брак из интереса" већ потпуни раскол - био велики шок за обе земље, али Трамп је веровао да би се САД од тога пуно лакше опоравиле. Штавише, његов слоган "Учинимо Америку поново великом" директно би (и једино) био остварив само уколико би се кренуло са тим планом.
Шта би у конкретном смислу "раздвајање" значило? То би пре свега морало да подразумева повлачење америчке производње из Кине. Али где? Трамп је желео да то буду саме САД. И мора се признати, да је у томе успео, био би то економски подвиг какав у овом веку још није виђен. - Учинићемо Америку произвођачком суперсилом света - прекинућемо своју зависност од Кине једном за свагда. Било да ћемо то остварити кроз "раздвајање" или кроз огромне тарифе, као што сам већ почео, окончаћемо зависност од Кине, не смемо зависити од Кине - поручио је био Трамп у једном од својих говора.
- Када не бисмо пословали с Кином не бисмо губили милијарде долара - поручио је Трамп истом приликом. Наравно, притом је мислио на и даље "тврдоглаво високи" трговински дефицит који САД имају према Кини. Али зар нисмо рекли да ова симбиоза одговара и САД-у и Кини? Како је то могуће ако САД "губе милијарде долара"? Губе, према Трампу. Немојмо сметнути с ума да је Трамп врхунски манипулант, а са статистикама се најлакше манипулише...
Да, САД имају велики трговински дефицит с Кином који је упркос свим Трамповим мерама нарастао. У јулу је повећан за додатних 1,6 милијарди америчких долара те дошао на ниво од 28,3 милијарде долара. Али оно што је Трамп лукаво прећутао јесте чињеница да је Кина и даље јефтини производни погон за бројне америчке компаније. Када би се то узело у обзир питање је ко на крају има већу корист од кога. У сваком случају, корист јесте обострана, али постоји проблем. Наиме, САД и Кина нису сложни брачни партнери који будућност граде заједно, они су међусобни паразити и настоје да искористе једна другу. Искористе са којим коначним циљем? Доминације, наравно.
САД су сада у страху да Кина боље "игра" ту игру и да ће, ако се овај однос настави, она избити на врх и постати водећа сила света. Једини начин да се то заустави, а тако барем верује добар део америчких стратега (које је и Трамп слушао), јесте да се спроведе дубоко и оштро "раздвајање" - како је и сам Трамп говорио, да се америчка зависност (производња) од Кине прекине "за свагда".
Не би чудило да је и друга страна, демократска, размишљала бар делимично на сличан начин, али Трамп је тврдио супротно. Свог ривала Бајдена називао је "пијуном Пекинга" истичући како овај планира "да преда америчка радна места Кини". Судећи према Бајденовим ставовима када је реч о спољној политици, Трамп по обичају претерује, али је у сврху политичког надметања и могао то себи да дозволи јер је Бајден ипак био потпредседник током две Обамине администрације, а иста је итекако неговала статус quo с Кином.
Није тајна да је Трамп "председник од економије" - то је његов заштитни знак и да су га Американци поново изгласали за председника то би било примарно због тога. Исто тако није тајна ни да се америчка економија под њим показала изузетно жилавом. - Наш успон је спектакуларан и опорављамо се од пандемије пуно брже од других земаља - тврдио је Трамп. Већ смо рекли да статистика може бити варљива, но одређене бројке ишле су на руку Трампу. Амерички БДП у другом кварталу пао је за 9,5 одсто што је мање од теже погођених великих економија попут Немачке и Британије. Надаље, извештај с почетка септембра показао је како је незапосленост у САД-у свега 8,4 одсто - то су биле импресивне бројке. Америка је у том тренутку успела да врати на посао око половине од 22 милиона Американаца који су због пандемије изгубили посао у марту и априлу ове године.
Када говоримо о "раздвајању" од Кине, Трамп је то приказао као историјску прилику за Америку и Американце, а могли су је имати само ако би њему дали глас. У практичном смислу тешко је рећи је ли такав амбициозан план уопште био изводљив. Замислимо да САД у неком будућем тренутку заиста преселе сву своју производњу натраг код себе. Колико би ти производи коштали на међународном и домаћем тржишту?! Јако пуно - јер је тешко замислити да би амерички радници радили под "кинеским условима" (тешко, али не и немогуће).
Наравно, увек је постојала и могућност да Трамп прича једно, а да је планирао нешто сасвим друго. Шта ако би "раздвајање" од Кине значило само пребацивање производње у неку другу земљу која је још погоднија за "фабрике зноја" (рецимо Индију - која би јако волела да види такав сценарио!). Или би те "фабрике зноја" заиста убрзо дошле у САД? На крају дана амерички стратези могли су да предлажу и ово и оно, али Трампов примарни посао био је да удовољи интересима америчке капиталистичке класе.
