ОКО СРБИЈЕ НИЧУ БОДЉИКАВЕ ЖИЦЕ: Европа подиже бедеме "солидарности", шаљу јасну поруку мигрантима
Десетине хиљада Авганистанаца покушава да побегне из земље након што су талибани повратили контролу
Иронично је како је Европска унија на новчаницу евра ставила мостове као симбол европског духа, сарадње и отворености, док је у стварности Стари континент прошаран зидовима. Поред постојећих баријера постављених да се мигранти задрже са друге стране, у последње време ничу нове као одговор на талас избеглица који ће ускоро кренути из Авганистана.
АМЕРИ УДАРИЛИ ЖЕСТОКО НА ИСИС: Напад дроном у Авганистану, мета терориста који је ковао опасне планове
СРУШИО СЕ АВИОН Су-24 НЕКОЛИКО МИНУТА НАКОН ПОЛЕТАЊА: Оба пилота успела да се катапултирају
НАРЕЂЕНА ЕВАКУАЦИЈА ЗБОГ УРАГАНА ИДА: Проглашена ванредна ситуација у Луизијани
Десетине хиљада Авганистанаца покушава да побегне из земље након што су талибани повратили контролу, скоро две деценије од када их је свргнула западна коалиција предвођена Америком. Авганистанци већ чине 42 одсто миграната који живе у бедним условима у камповима на грчким острвима, што је можда чак и већи удео него у 2015. када је Европа, као последица сиријске кризе, преплављена мигрантима.
Али Европа 2021. није Европа 2015. године. Лидери данас немају жељу за репризом политичких превирања која су уследила након експеримента немачке канцеларке Ангеле Меркел са отвореним границама. Оштар став према миграцијама, због којег је либерална струја жестоко критиковала мађарског премијера Виктора Орбана, сада се може чути широм континента.
Промена става
Пример Грчке најбоље осликава, не само промену става држава према спољним границама, већ и промену у самом Бриселу. Када је турски председник Реџеп Тајип Ердоган прошлог пролећа отворио копнене границе са Грчком и упутио мигранте на другу страну, сукоб се готово приближио рату, а милитаризовани одговор Грчке неочекивано је побрао аплауз, а не осуду хијерархије ЕУ.
Из Брисела су брзо стигла и средства за изградњу додатног граничног зида, који је ових дана завршен. У јеку хаоса у Авганистану, најављено је да ће нови зид дуг 40 километара бити појачан надзорним цепелинима и дроновима.
- Не можемо пасивно да чекамо потенцијални талас - рекао је министар за цивилну заштиту Михалис Крисохоидис и додао да ће границе Грчке остати "неповредиве".
Његов коментар је дошао након што је Турска позвала земље ЕУ да преузму одговорност за избеглице из Авганистана. У телефонском разговору са грчким премијером Киријакосом Мицотакисом, Ердоган је рекао да је пораст у доласцима људи из Авганистана може да представља "озбиљан изазов за све".
У међувремену, у Турској, где чак и секуларна опозиција тражи депортацију три милиона сиријских избеглица у наредне две године и упозорава на прилив из Авганистана, режим подиже бетонске зидове на граници са Ираном, преко којег највећи број Авганистанаца стиже у земљу. Зид ће бити налик оном који је Турска већ поставила дуж границе са Сиријом и Ираком. Према речима турског председника, пет километара зида је већ у изградњи, а план Турске је да подигне бедем дуг 295 километара.
Анкара је већ упутила војна појачања на границу према Ирану. То подручје се стално надзире из ваздуха, као и преко електронских камера. Поред појачаних војних патрола и жандармерије, у мобилном стању су и сеоски чувари, који иначе надзиру кретања у региону.
Бодљикава жица "солидарности"
Турска је на неки начин постала архетип нових европских граничних држава, модел за, како се чини, будући прстен ауторитарних земаља на јужном и источном рубу континента чијим ће лидерима, баш као и турском, бити плаћено да задрже мигранте на својим територијама.
Попут Ердогана, који је брзо научио да избеглице користи као оружје против Европе кад год је под притиском, и белоруски председник Александар Лукашенко је схватио вредност жеље Брисела да мигранте држи подаље.
Када је Лукашенко пре неколико недеља почео да усмерава мигранте на границу са Литванијом како би, како се тврди, извршио притисак на Брисел да укине санкције, Фронтекс је одмах одговорио распоређивањем граничара и подршком за подизање жичаног зида, а Естонија је чак донирала 100 километара бодљикаве жице свом суседу. Исти пројекат за који је Орбан осуђен 2015. године, сада је представљен као симбол ЕУ солидарности.
Литванија је у понедељак рекла да ће до септембра следеће године завршити постављане заштитне ограде дугачке 508 километара дуж своје границе са Белорусијом како би зауставила илегални улазак избеглица.
- Подижање физичке баријере је од виталног значаја за нас како бисмо одбили овај хибридни напад који белоруски режим предузима против Литваније и ЕУ - рекла је премијерка Литваније Ингрида Симоните.
Само неколико сати касније, исти потез је најавила и Пољска. Нова чврста ограда висока 2,5 метра биће изграђена на граници са Белорусијом, на њена најава уследила је након што је Варшава наишла на оштру критику заговорника људских права због тешког стања групе миграната заробљених две недеље на отвореном простору између пољске и белоруске границе.
Деценија зидова
Грчка је још 2012. године подигла 10,5 километара дуг зид на граници са Турском. Копнена граница између између две земље је дуга више од 200 километара и углавном је одређена речним токовима. Бодљикава жица је требало да се смањи притисак миграната на Грчку, али је њен једини ефекат био њихово преусмеравање на водене путеве, где се велики број њих дави у покушају да се домогне грчких обала.
И Бугарска је 2013. године из истог разлога ојачала своју границу са Турском. Та земља је 2016. подигла жичану ограду на граници са Грчком дужине 160 километара, а годину дана касније 133 километра на целој дужини копнене границе са Туском. Изградњу су критиковали и ЕУ и УН, али она није заустављена. Нису заустављене ни избеглице, које су само промениле руту.
Због великог прилива миграната и стварање "балканске руте", своје границе оградама обезбедила је и Северна Македонија, на граници са Грчком. Мађарска је такође на границама са Србијом и Хрватском поставила ограде. Дуж границе са Србијом, Мађарска је подигла ограду која је дуга 175 километара и висок четири метра, а на врх је постављена бодљикава жица.
Ова земља стално је појачавала безбедност на граници, па је осим репресије полиције, ограду ојачала и увођењем струје од 900 волти у жице. На тај начин, тврде власти те земље, неће доћи до озбиљнијих повреда, али ће се тако детектовати покушај преласка границе. Такође, Мађарска је обезбедила и границу са Хрватском.
И Словенија и Аустрија, које су на рути миграната у сличној позицији као Мађарска, такође су подигле жичане ограде, како би спречиле даљи продор миграната у ЕУ. Током кризе 2015. године, Словенија је на граници са Хрватском, која још увек није део Шенген зоне, подигла ограду дугу 196 километара. Након тога је више пута додатно продужавана баријера, те је сада дужа од 200 километара.
Слични зидови постоје и између Данске и Немачке, а Шпанија, која се прва суочила са приливом миграната из северне Африке, поставила је физичке баријере још деведесетих година.
