УСПОН САМУРАЈА: Хоће ли Јапан ПРОБУДИТИ успаваног РАТНИКА након вишедеценијског сна?

Опасност из Северне Кореје

Јапанци су у стању приправности због непрестаних ракетних проби Северне Кореје. Десет лансирања ракета с бојевим главама у 2017. укључују и ракету „Хвасонг-12“ која може стићи до јапанских обала. Због тога је јапанска влада сугерисала људима шта треба да раде у случају нуклеарног напада. Грађани би требало да легну на под, заштите своје главе и одмакну се од прозора, а биће упозорени системом који и сада делује кроз најаву земљотреса и цунамија. На страху зарађују и трговци јер је нагло скочила изградња склоништа.

НА ИВИЦИ СМО НУКЛЕАРНОГ РАТА! Северна Кореја спремна за НАПАД на САД!

Јапан тражи хитан састанак са Кином, заједно са САД и Јужном Корејом!

Могућ је и ракетни напад на Јапан?1

Упркос цени од чак 250 хиљада долара, постоји листа чекања за изградњу таквих склоништа, а продају се и швајцарски штитници од радијације и бојних отрова који коштају 5.630 долара по комаду. Јапански премијер Шинзо Абе је најавио да Северна Кореја може да пошаље према Јапану ракете које носе отровни гас сарин, коришћен у нападу на токијску подземну железницу 1995. када је јапанска секта убила 12 особа. 

Сужена овлашћења јапанске војске и фамозни Члан 9. јапанског Устава

Разлог оваквог облика одбране јесте што Јапан заправо нема могућност стварања властите војске. С обзиром да је око 50 хиљада америчких војника стационирано у Јапану, то би могла бити легитимна тачка удара за Пјонгјанг. Већина америчких трупа налази се у америчкој ваздушној бази на острву Окинава. Члан 9. јапанског устава забрањује земљи одржавање било какве војне вежбе. Члан 9. је протумачен као могућност стварања минималних оружаних снага за самоодбрану под начелом да је такав вид одбране природно право, али Јапан не може користити те снаге у офанзивне сврхе.

ЈАПАНЦИ ПОНОВО ДОМИНИРАЈУ: Ово су најбезбеднији аутомобили на свету

Успон Јапана почетком 20. века

Прилике за унутрашње комешање у Јапану стигле су неколико пута у осамдесетим и деведесетим, када је дошло до великих финансијских криза, али Јапанци су мирно поднели недаће. Све се то одвија у земљи која је била позната широм Азије по свом бруталном милитаристичком духу. Где је тај дух данас? 

У првој половини 20. века Јапан је био империјална сила која је надзирала велики део азијског Тихог океана и Кину. Кад је поразио руску морнарицу 1905. постао је прва азијска земља која је успела да потуче неку европску силу. До Другог светског рата је милитаристички стасао до могућности изазивања Сједињених Држава и ударања по европским колонијалним силама у Азији. Од јапанског острвља, 20-вековни самураји су прегазили Индокину и дошли до Индије. За сламање тог духа биле су потребне две атомске бомбе у чину који би данас био проглашен најгорим обликом ратног злочина. Шок који је претио поносном друштву да га врати у камено доба надомештен је након Другог светског рата невероватним успоном економије. 

НЕУСТРАШИВИ АЗИЈСКИ ТИГАР: Ова земља је ПРАВО "Чудо на реци Хан" како је многи зову

Друга половина 20. века и преображај Јапана

У шездесетим, седамдесетим и осамдесетим годинама 20. века, Јапанци су примали ниске плате, али су били добро образовани и успешни у индустријским процесима и извозу јефтиних производа, нарочито на америчком тржишту. Током осамдесетих та пракса је довела до значајне политичке кризе у Јапану, јер су Американци желели да ограниче јапански извоз и копирају јапанску технику управљања, док су Јапанци указивали на начела слободне трговине и проблем лењих америчких радника. Велика разлика извоза и смањени профити најзад су довели до кризе која је по много чему уобличила јапански поглед на свет. 

Али страх од раста милитаризма у Јапану није био потребан јер се Јапан невероватно прилагодио новим условима и у потпуности променио своје понашање. Као источноазијски народ, Јапанци су ћутљиви и опрезни, али кад донесу одлуку, чврсто се држе ње. Тако је било и у другој половини 19. века када су одлучили да промене вековима одржаване традиције пољопривредног и занатског друштва у коме су моћ држали локални владари уз помоћ самурајских чета.

На данашњи дан пре 56 година стекли су НЕЗАВИСНОСТ: Данас су једна од најбогатијих нација света

Јачање војне машинерије и милитаризма у Јапану током 20.века

Користећи британско искуство морнарице и немачку војну дисциплину, створили су такву снагу да су 1905. поразили Русе и схватили своју моћ. Индустријализација с нивоа аграрног друштва била је невиђено брза. Подједнако је брза била политичка промена, пренос власти на цара био је извршен кроз његову важност симбола националног јединства. Тај прелаз је холивудски романтично, али историјски тачно описан у филму „Последњи самурај“. 

И након 1945. Јапан је направио подједнако фасцинантан прелаз од агресивне и империјалистичке милитарне силе до мирољубиве државе која заговара некоришћење војске у спољној политици. Либерална демократија коју је Јапан пригрлио као свој израз политичког уређења, међутим, нема западни ток развоја, просветитељски поглед и револуције као што су биле она француска и америчка. Заправо, индустријализација Јапана, заједно са друштвеним прилагођавањем и политичким променама, део су феудалног јапанског система. Јапан никад није прошао кроз праву друштвену револуцију (рестаурација Меиџија је заправо чиста политичка револуција у којој није било револуционарног учинка по становништво), али је успео да спроведе индустријску револуцију. 

Њима припада БУДУЋНОСТ: Јапанске компаније граде ПАМЕТНЕ БРОДОВЕ!

Војници у рату, војници на послу - ред, рад и дисциплина

Та индустријска управа није тржишна економија каквом је данас тумачимо. Велике јапанске фабрике (кејрецу) имају своје корене у 19. веку када се племство окренуло меркантилизму. Племство је чистом својом одлуком одлучило индустријализовати Јапан и довести га у капиталистички систем, пратећи искуство европске плаве крви. Али сам феудализам није искорењен, само је прилагођен. Феудални поседи постали су феудалне индустрије, које су своје раднике третирале готово као кметове. И данас је јапанска радна етика у својој бити феудална. Од радника се очекује већа лојалност компанији, а фабрика заузврат подстиче радника. То није раднички однос, већ друштвени однос међусобне зависности. Јапански радници су развили осећај оданости, поноса и престижа за предузеће у ком раде често и цео живот. 

Привредни раст Јапана није велики, али је трајан. Профит и штедња деле се између владе и народа, предузећа и радника. Сама либерална демократија у земљи тешко може описати реалан политички систем Јапана. Бирократија се развила из старих империјалних редова и није се помакла након Другог светског рата. Она прави мост између министарстава, приватних банака и других важних установа. Демократске институције чине темељ јавног приказивања духа демократије, али имају снажнији утицај на грађане од европских демократија. Јавност углавном беспоговорно прихвата све одлуке везане за финансије и спољну политику. Цивилни милитаризам присутан је на сваком кораку, од образовног система до државних службеника. 

РУСКО-ЈАПАНСКИ односи од почетка 20. века до ДАНАС: Токио решио да раскрсти са духовима прошлости?

Амерички утицај се не може избећи?

Амерички утицај се не може избећи, јер је амерички адмирал Метју Пери у ширењу таласократија на свету био кључан у покретању силне индустријализације Јапана, а катастрофални пораз Јапана у Другом светском рату је преокренуо војни милитаризам у цивилни, већином резервисан за феудални капитализам. Ипак, тај капитализам данас треба поново многе ресурсе. Јапан има велике потребе за нафтом и индустријским минералима које не налази на свом оствљу.

Током већег дела Хладног рата, Јапан се ослањао на америчку помоћ у прибављању тих ресурса, али зависност од друге нације данас је врло рискантна. Јапанска индустрија је на рубу заустављања привредног раста. Иако и даље верује Сједињеним Државама, Токио почиње да размишља о поновним заокретима, нарочито с обзиром на раст кинеске поморске активности у Јужном и Источном кинеском мору и претње Северне Кореје. 

Нећете веровати, али јапански министар поднео је оставку због неприкладне изјаве

Контроверзна одлука Шинзо Абеа

У последњој од контроверзних одлука, јапански премијер Шинзо Абе је овог маја објавио да ће до 2020. променити устав и испунити дуго очекиване циљеве додавања амандмана који су остали недирнути последњих седам деценија. Најава је дошла управо кад су Јапанци прославили 70. годишњицу усвајања пацифистичког устава ког су саставиле савезничке победничке снаге након јапанског пораза 1945. Међу главним амандманима јесте и онај који ће указати на потребу уставног одређења одбрамбених снага.

Абе сматра да не може више постојати аргумент да су те снаге неуставне. С обзиром да устав не дефинише оружане снаге, Абе и његови сарадници верују да неуставност те категорије умањује војну способност државне одбране. С обзиром да Абеова владајућа коалиција држи двотрећинску већину у оба дома Диета, јапанског парламента, позиви на промену устава нису нереални. Његова Либерално-демократска странка предложила је нови устав још у априлу 2012., али је тај предлог одбачен као превише конзервативан и милитаристички. 

О ЧЕМУ ЋЕ РАЗГОВАРАТИ? Путин се састаје са премијером Јапана 27. априла!

Ставови за и против милитаризације земље

Против те одлуке су Демократска странка, Комунистичка партија Јапана и Социјалдемократска странка. Они сматрају да Јапан нема шта да ради у заједничким вежбама са Американцима и да је дипломатија једино решење севернокорејске кризе уз став да је развој нуклеарног оружја Понгјанга сасвим неприхватљиво. Али то питање, сматра опозиција, мора се решити кроз разговоре и преговоре, без амандмана на устав и стварања милитарне силе.

Ипак, испитивања јавног мњења јасно показују да 54 посто Јапанаца сматра да је боље прилагодити се мењајућим безбедносним окружењем него се слепо држати пређашњих ставова. Све то указује да би Јапан ускоро могао вратити свој милитаристички дух и у облику војних формација.