USPON SAMURAJA: Hoće li Japan PROBUDITI uspavanog RATNIKA nakon višedecenijskog sna?

Opasnost iz Severne Koreje

Japanci su u stanju pripravnosti zbog neprestanih raketnih probi Severne Koreje. Deset lansiranja raketa s bojevim glavama u 2017. uključuju i raketu „Hvasong-12“ koja može stići do japanskih obala. Zbog toga je japanska vlada sugerisala ljudima šta treba da rade u slučaju nuklearnog napada. Građani bi trebalo da legnu na pod, zaštite svoje glave i odmaknu se od prozora, a biće upozoreni sistemom koji i sada deluje kroz najavu zemljotresa i cunamija. Na strahu zarađuju i trgovci jer je naglo skočila izgradnja skloništa.

NA IVICI SMO NUKLEARNOG RATA! Severna Koreja spremna za NAPAD na SAD!

Japan traži hitan sastanak sa Kinom, zajedno sa SAD i Južnom Korejom!

Moguć je i raketni napad na Japan?1

Uprkos ceni od čak 250 hiljada dolara, postoji lista čekanja za izgradnju takvih skloništa, a prodaju se i švajcarski štitnici od radijacije i bojnih otrova koji koštaju 5.630 dolara po komadu. Japanski premijer Šinzo Abe je najavio da Severna Koreja može da pošalje prema Japanu rakete koje nose otrovni gas sarin, korišćen u napadu na tokijsku podzemnu železnicu 1995. kada je japanska sekta ubila 12 osoba. 

Sužena ovlašćenja japanske vojske i famozni Član 9. japanskog Ustava

Razlog ovakvog oblika odbrane jeste što Japan zapravo nema mogućnost stvaranja vlastite vojske. S obzirom da je oko 50 hiljada američkih vojnika stacionirano u Japanu, to bi mogla biti legitimna tačka udara za Pjongjang. Većina američkih trupa nalazi se u američkoj vazdušnoj bazi na ostrvu Okinava. Član 9. japanskog ustava zabranjuje zemlji održavanje bilo kakve vojne vežbe. Član 9. je protumačen kao mogućnost stvaranja minimalnih oružanih snaga za samoodbranu pod načelom da je takav vid odbrane prirodno pravo, ali Japan ne može koristiti te snage u ofanzivne svrhe.

JAPANCI PONOVO DOMINIRAJU: Ovo su najbezbedniji automobili na svetu

Uspon Japana početkom 20. veka

Prilike za unutrašnje komešanje u Japanu stigle su nekoliko puta u osamdesetim i devedesetim, kada je došlo do velikih finansijskih kriza, ali Japanci su mirno podneli nedaće. Sve se to odvija u zemlji koja je bila poznata širom Azije po svom brutalnom militarističkom duhu. Gde je taj duh danas? 

U prvoj polovini 20. veka Japan je bio imperijalna sila koja je nadzirala veliki deo azijskog Tihog okeana i Kinu. Kad je porazio rusku mornaricu 1905. postao je prva azijska zemlja koja je uspela da potuče neku evropsku silu. Do Drugog svetskog rata je militaristički stasao do mogućnosti izazivanja Sjedinjenih Država i udaranja po evropskim kolonijalnim silama u Aziji. Od japanskog ostrvlja, 20-vekovni samuraji su pregazili Indokinu i došli do Indije. Za slamanje tog duha bile su potrebne dve atomske bombe u činu koji bi danas bio proglašen najgorim oblikom ratnog zločina. Šok koji je pretio ponosnom društvu da ga vrati u kameno doba nadomešten je nakon Drugog svetskog rata neverovatnim usponom ekonomije. 

NEUSTRAŠIVI AZIJSKI TIGAR: Ova zemlja je PRAVO "Čudo na reci Han" kako je mnogi zovu

Druga polovina 20. veka i preobražaj Japana

U šezdesetim, sedamdesetim i osamdesetim godinama 20. veka, Japanci su primali niske plate, ali su bili dobro obrazovani i uspešni u industrijskim procesima i izvozu jeftinih proizvoda, naročito na američkom tržištu. Tokom osamdesetih ta praksa je dovela do značajne političke krize u Japanu, jer su Amerikanci želeli da ograniče japanski izvoz i kopiraju japansku tehniku upravljanja, dok su Japanci ukazivali na načela slobodne trgovine i problem lenjih američkih radnika. Velika razlika izvoza i smanjeni profiti najzad su doveli do krize koja je po mnogo čemu uobličila japanski pogled na svet. 

Ali strah od rasta militarizma u Japanu nije bio potreban jer se Japan neverovatno prilagodio novim uslovima i u potpunosti promenio svoje ponašanje. Kao istočnoazijski narod, Japanci su ćutljivi i oprezni, ali kad donesu odluku, čvrsto se drže nje. Tako je bilo i u drugoj polovini 19. veka kada su odlučili da promene vekovima održavane tradicije poljoprivrednog i zanatskog društva u kome su moć držali lokalni vladari uz pomoć samurajskih četa.

Na današnji dan pre 56 godina stekli su NEZAVISNOST: Danas su jedna od najbogatijih nacija sveta

Jačanje vojne mašinerije i militarizma u Japanu tokom 20.veka

Koristeći britansko iskustvo mornarice i nemačku vojnu disciplinu, stvorili su takvu snagu da su 1905. porazili Ruse i shvatili svoju moć. Industrijalizacija s nivoa agrarnog društva bila je neviđeno brza. Podjednako je brza bila politička promena, prenos vlasti na cara bio je izvršen kroz njegovu važnost simbola nacionalnog jedinstva. Taj prelaz je holivudski romantično, ali istorijski tačno opisan u filmu „Poslednji samuraj“. 

I nakon 1945. Japan je napravio podjednako fascinantan prelaz od agresivne i imperijalističke militarne sile do miroljubive države koja zagovara nekorišćenje vojske u spoljnoj politici. Liberalna demokratija koju je Japan prigrlio kao svoj izraz političkog uređenja, međutim, nema zapadni tok razvoja, prosvetiteljski pogled i revolucije kao što su bile ona francuska i američka. Zapravo, industrijalizacija Japana, zajedno sa društvenim prilagođavanjem i političkim promenama, deo su feudalnog japanskog sistema. Japan nikad nije prošao kroz pravu društvenu revoluciju (restauracija Meidžija je zapravo čista politička revolucija u kojoj nije bilo revolucionarnog učinka po stanovništvo), ali je uspeo da sprovede industrijsku revoluciju. 

Njima pripada BUDUĆNOST: Japanske kompanije grade PAMETNE BRODOVE!

Vojnici u ratu, vojnici na poslu - red, rad i disciplina

Ta industrijska uprava nije tržišna ekonomija kakvom je danas tumačimo. Velike japanske fabrike (kejrecu) imaju svoje korene u 19. veku kada se plemstvo okrenulo merkantilizmu. Plemstvo je čistom svojom odlukom odlučilo industrijalizovati Japan i dovesti ga u kapitalistički sistem, prateći iskustvo evropske plave krvi. Ali sam feudalizam nije iskorenjen, samo je prilagođen. Feudalni posedi postali su feudalne industrije, koje su svoje radnike tretirale gotovo kao kmetove. I danas je japanska radna etika u svojoj biti feudalna. Od radnika se očekuje veća lojalnost kompaniji, a fabrika zauzvrat podstiče radnika. To nije radnički odnos, već društveni odnos međusobne zavisnosti. Japanski radnici su razvili osećaj odanosti, ponosa i prestiža za preduzeće u kom rade često i ceo život. 

Privredni rast Japana nije veliki, ali je trajan. Profit i štednja dele se između vlade i naroda, preduzeća i radnika. Sama liberalna demokratija u zemlji teško može opisati realan politički sistem Japana. Birokratija se razvila iz starih imperijalnih redova i nije se pomakla nakon Drugog svetskog rata. Ona pravi most između ministarstava, privatnih banaka i drugih važnih ustanova. Demokratske institucije čine temelj javnog prikazivanja duha demokratije, ali imaju snažniji uticaj na građane od evropskih demokratija. Javnost uglavnom bespogovorno prihvata sve odluke vezane za finansije i spoljnu politiku. Civilni militarizam prisutan je na svakom koraku, od obrazovnog sistema do državnih službenika. 

RUSKO-JAPANSKI odnosi od početka 20. veka do DANAS: Tokio rešio da raskrsti sa duhovima prošlosti?

Američki uticaj se ne može izbeći?

Američki uticaj se ne može izbeći, jer je američki admiral Metju Peri u širenju talasokratija na svetu bio ključan u pokretanju silne industrijalizacije Japana, a katastrofalni poraz Japana u Drugom svetskom ratu je preokrenuo vojni militarizam u civilni, većinom rezervisan za feudalni kapitalizam. Ipak, taj kapitalizam danas treba ponovo mnoge resurse. Japan ima velike potrebe za naftom i industrijskim mineralima koje ne nalazi na svom ostvlju.

Tokom većeg dela Hladnog rata, Japan se oslanjao na američku pomoć u pribavljanju tih resursa, ali zavisnost od druge nacije danas je vrlo riskantna. Japanska industrija je na rubu zaustavljanja privrednog rasta. Iako i dalje veruje Sjedinjenim Državama, Tokio počinje da razmišlja o ponovnim zaokretima, naročito s obzirom na rast kineske pomorske aktivnosti u Južnom i Istočnom kineskom moru i pretnje Severne Koreje. 

Nećete verovati, ali japanski ministar podneo je ostavku zbog neprikladne izjave

Kontroverzna odluka Šinzo Abea

U poslednjoj od kontroverznih odluka, japanski premijer Šinzo Abe je ovog maja objavio da će do 2020. promeniti ustav i ispuniti dugo očekivane ciljeve dodavanja amandmana koji su ostali nedirnuti poslednjih sedam decenija. Najava je došla upravo kad su Japanci proslavili 70. godišnjicu usvajanja pacifističkog ustava kog su sastavile savezničke pobedničke snage nakon japanskog poraza 1945. Među glavnim amandmanima jeste i onaj koji će ukazati na potrebu ustavnog određenja odbrambenih snaga.

Abe smatra da ne može više postojati argument da su te snage neustavne. S obzirom da ustav ne definiše oružane snage, Abe i njegovi saradnici veruju da neustavnost te kategorije umanjuje vojnu sposobnost državne odbrane. S obzirom da Abeova vladajuća koalicija drži dvotrećinsku većinu u oba doma Dieta, japanskog parlamenta, pozivi na promenu ustava nisu nerealni. Njegova Liberalno-demokratska stranka predložila je novi ustav još u aprilu 2012., ali je taj predlog odbačen kao previše konzervativan i militaristički. 

O ČEMU ĆE RAZGOVARATI? Putin se sastaje sa premijerom Japana 27. aprila!

Stavovi za i protiv militarizacije zemlje

Protiv te odluke su Demokratska stranka, Komunistička partija Japana i Socijaldemokratska stranka. Oni smatraju da Japan nema šta da radi u zajedničkim vežbama sa Amerikancima i da je diplomatija jedino rešenje severnokorejske krize uz stav da je razvoj nuklearnog oružja Pongjanga sasvim neprihvatljivo. Ali to pitanje, smatra opozicija, mora se rešiti kroz razgovore i pregovore, bez amandmana na ustav i stvaranja militarne sile.

Ipak, ispitivanja javnog mnjenja jasno pokazuju da 54 posto Japanaca smatra da je bolje prilagoditi se menjajućim bezbednosnim okruženjem nego se slepo držati pređašnjih stavova. Sve to ukazuje da bi Japan uskoro mogao vratiti svoj militaristički duh i u obliku vojnih formacija.