Чекају нас НАЈНЕИЗВЕСНИЈИ ИЗБОРИ ДО САД: Све што треба да знате о америчком изборном систему, ево од чега зависи ко ће победити

За разлику од других демократских држава, особеност изборног система САД је да не побеђује нужно кандидат који освоји највише гласова на нивоу целе земље, већ који "скупи" најмање 270 од 538 такозваних електора.

На изборима 5. новембра, гласачи се неће опредељивати директно за Харис или Трампа, већ ће бирати 538 електора који се састају у децембру (електорски колеџ) да званично изаберу председника.

Електорски колеџ је првиремена група делегата изабраних само за ту, једнократну намену, будући да њихова функција престаје пошто формално изаберу шефа државе. Тај чин је формалност, зато што електори у децембру готово без изузетка гласају за кандидата кога су представљали на изборима (за Харис или Трампа). То је и разлог зашто се победник зна одмах после избора.

У свакој од 50 савезних држава бира се онолико електора колико она има чланова у Конгресу САД (број чланова у Представничком дому плус два сенатора), док Дистрикт Колумбија, што је званичан назив за главни град Вашингтон, даје три члана електорског колеџа.

Кандидат који победи у једној савезној држави добија све њене електоре, осим у Мејну и Небраски. Електоре Мејна и Небраске кандидати могу да поделе, зависно од резултата на нивоу дистриката тих држава.

Због специфичног изборног система САД, исход избора фактички одлучују такозване "колебљиве државе" (swing статес), чија бирачка тела нису чврсто опредељена ни за једну од две велике странке, и у којима победник није унапред познат. У тим федералним јединицама, које су познате и као "државе бојна поља" (battleground статес), некада побеђују демократе, а други пут републиканци.

Број "колебљивих држава" варира од избора до избора, а на овогодишњим их има свега шест, показују најновија истраживања јавног мњења. "Попришта битке" биће Висконсин (10 електора), Мичиген (15), Пенсилванија (19), Невада (6), Аризона (11) и Џорџија (16).

Од тих шест држава које у збиру "носе" 77 електора, Харис важи за благу фавориткињу у Висконсину, Мичигену и Пенсилванији - три државе из такозваног "појаса рђе", док се Трампу дају веће шансе у Невади, Аризони и Џорџији.

Ако би успела да победи у све три "колебљиве државе" из "појаса рђе", који је тај неформални назив добио због пропадања некада моћног индустријског сектора после 1980. године, Харис би по свему судећи постала прва председница САД.

Трамп је 2016. постао председник пре свега захваљујући победи у те три традиционално демократске државе, у којима је тадашњу кандидаткињу демократа Хилари Клинтон победио са мање од један одсто разлике. У Мичигену је имао 0,23 одсто (10.704 гласа) више од Хилари Клинтон, у Пенсилванији 0,72 одсто (44.292), а у Висконсину 0,77 одсто (22.748).

На изборима 2020. године, кандидат демократа Џозеф Бајден победио је Трампа јер је успео да освоји и Висконсин (са 0,6 одсто разлике) и Мичиген (2,8 одсто) и Пенсилванију (1,2 одсто).

Поједини посматрачи као "колебљиву државу" на овогодишњим изборима наводе и Северну Каролину, у којој се бира 16 електора, али у њој Трамп има знатно веће шансе од Камале Харис, прве жене афроамеричког и азијског порекла која је кандидаткиња за највишу функцију у САД.

У преостале 43 савезне државе и у Дистрикту Колумбија победник је такорећи већ познат јер је бирачко тело чврсто наклоњено или Камали Харис или Трампу.

Камала Харис са сигурношћу може да рачуна на победу у такозваним "плавим" државама, у које спадају Хаваји, Вашингтон, Орегон, Калифорнија, Колорадо, Њу Мексико, Минесота, Илиноис, Вирџинија, Мериленд, Делавер, Њу Џерси, Њујорк, Конектикат, Роуд Ајленд, Масачусетс, Вермонт, Њу Хемпшир и Мејн, као и у Дистрикту Колумбија.

Трампова победа не би требало да буде доведена у питање у такозваним "црвеним" државама, међу којима су Аљаска, Монтана, Ајдахо, Вајоминг, Јута, Северна Дакота, Јужна Дакота, Небраска, Канзас, Оклахома, Тексас, Ајова, Мисури, Арканзас, Луизијана, Мисисипи, Алабама, Флорида, Јужна Каролина, Тенеси, Кентаки, Индијана, Охајо и Западна Вирџинија.

Ако ни Харис ни Трамп не освоје 270 електора, председника САД бираће Представнички дом Конгреса САД, што се није догодило од 1824. године. Таква ситуација могућа је једино ако би и Харис и Трамп имали по 269 електора, што је теоретски могуће, али готово незамисливо.

Иако америчког председника формално не бирају грађани, већ посредници (електори), суштински је ипак реч о директним изборима - електори готово без изузетка следе вољу бирача савезне државе коју представљају, иако их Устав САД не обавезује на то.

Уочи сваких неизвесних избора у САД, постоји бојазан да поједини електори на електорксом колеџу неће гласати у складу с вољом већине савезне државе која их је изабрала, односно да неће гласати за кандидате које представљају. Такви "неверни електори", међутим, до сада нису имали утицаја на коначан исход.

Бирачи на изборима убацују само један листић, којим подржавају кандидате једне странке и за председника и за потпредседника САД. На изборима 5. новембра, или Камалу Харис (59) и њеног кандидата за потпредседничко место Тимотија Волца, или Трампа (78) и његовог кандидата за потпредседника САД Џејмса Дејвида (Џеј Ди) Венса.

Иако убацују само један листић, бирачи се опредељују за читаву групу електора једне странке у одређеној савезној држави, којих има онолико колико та држава даје електора.

Кандидате за електоре најчешће предлажу највиши органи политичких партија на нивоу савезних држава. Електори не могу да буду чланови Конгреса САД ни званичници савезне државе. Међу њима су углавном лидери изабрани на локалном или нивоу савезне државе, познате личности, а понекад и обични грађани.

Према 12. амандману на Устав САД, 538 изабраних електора не гласа за председника и за потпредседника САД на једном месту, већ се они окупљају по савезним државама, првог понедељка после друге среде у децембру. Ове године ће се састати 16. децембра.

Они одвојено гласају за председника и за потпредседника САД и шаљу те гласачке листиће одређеним државним званичницима. Потом се разилазе и електорски колеџ престаје да постоји до избора новог, четири године касније.

Оба дома Конгреса САД окупљају се на заједничкој седници 6. јануара када се броје и објављују гласови електора за две најважније функције у САД. Ако 6. јануар пада у недељу, Конгрес може да одабере други датум.

Гласове електора, појединачне или на нивоу савезне државе, могуће је оспорити на заједничкој седници два дома Конгреса, који одвојено гласају о прихватању или одбацивању приговора. Ако се оба дома слажу с примедбом, онда се електорски глас (или гласови) не рачуна, а у супротном остаје на снази.

Електорски систем са собом носи низ особености и дубоко је укорењен у америчком федералном систему. Тај систем је резултат компромиса из времена оснивања државе у 18. веку, пошто њиме и мале савезне државе задржавају одређени утицај на исход председничких избора.

Савезне државе са најмање становника у САД (Аљаска, Вајоминг, Северна Дакота, Јужна Дакота, Вермонт и Делавер) имају по три електора, захваљујући чему њихови житељи имају већи утицај на исход избора него што би био случај када би глас сваког америчког бирача једнако вредео.

Противници института електорског колеџа као његову највећу ману истичу могућност да изборе изгуби председнички кандидат који освоји више гласова на нивоу целе земље. То се догодило пет пута - три пута у 19. веку (1824, 1876. и 1888. године), затим 2000. и на изборима 2016. године, када је кандидаткиња демократа Хилари Клинтон добила око три милиона гласова више од Трампа на нивоу целе државе, али не и већину електора.

Присталице постојећег изборног система наводе да би његовом променом и укидањем електорског колеџа државе са највећим бројем становника, као што су Калифорнија и Тексас, имале пресудан утицај на исход избора и да би била игнорисана питања значајна за бираче у мањим државама.

Током година је било много планова за промену изборног система. За прелазак на класични систем, у којем побеђује кандидат са највише освојених гласова, потребно је да такав закон усвоје савезне државе које у збиру дају 270 од 538 електорских гласова. До априла ове године, такав закон су усвојили Дистрикт Колумбија и 17 савезних држава, наклоњених Демократској странци, са укупно 209 електора.

Међу присталицама демократа убедљива већина је за промену изборног система, а обрнуто је код републиканаца, чија су последња два шефа државе, Трамп (2017-2021) и Џорџ Буш млађи (2001-2009), постали председници управо захваљујући систему електора, пошто су у целој држави добили мање гласова од ривала из Демократске странке.

Када су "очеви оснивачи" САД осмислили институт електорског колеџа, имали су две намере - да минимизирају корупцију и да председничку функцију и електорски колеџ институционално раздвоје од других грана власти.

Током првих деценија постојања САД, електоре су у више од половине федералних јединица бирали парламенти савезних држава, до 1832. године остала је само једна држава у којој је електоре бирало њено законодавно тело, а од 1864. о члановима електорског колеџа у свим државама одлучују бирачи.

Избори се и данас, ради поштовања традиције, одржавају првог уторка после првог понедељка у новембру, како је одлучено 1845. године. До тада су одржавани у различитим данима између септембра и новембра.

Новембар је изабран зато што је тада жетва завршена, а тадашњој већински сеоској популацији у земљи био је потребан цео дан за пут до седишта округа, где се гласало.

Уторак је изабран јер се тиме остављао један цео дан за пут између недеље, која се сматрала даном за одлазак у цркву и одмор, и изборног дана.

Да избори увек буду у уторак после првог понедељка одлучено је са циљем избегавања гужви у седишту округа првог дана у месецу, када су се обично састајали локални судови, или у среду, која је често била пијачни дан.
 

Србија Данас/Агенције