НАКОН 35 ГОДИНА ОД НУКЛЕАРНЕ КАТАСТРОФЕ ЛОВИЋЕ СЕ ЈЕЛЕНИ: Чернобиљ постаје туристичка атракција?
Сви знамо и упознати смо са догађајем који се догодио 26. априла 1986. године у Украјини. Катастрофа у Чернобиљу променила је дотадашњи свет, а данашње власти у Украјини планирају да развијају туризам у тој Украјинској области.
Пре 35 година, 26. априла 1986. године, у нуклеарној електрани "Владимир Иљич Лењин", у близини града Припјат у данашњој Украјини, тада SSR, дошло је до хаварије на једном од реактора, а последице те, како се сматра, највеће еколошке катастрофе у историји нуклеарне енергије, научници још сагледавају.
НУКЛЕАРНА КАТАСТРОФА КОЈА ЈЕ УЗДРМАЛА СВЕТ: Када је експлодирао реактор у Чернобиљу, човечанство дрхтало од страха
КАКАВ ДНК НОСЕ ДЕЦА РОДИТЕЉА КОЈИ СУ ПРЕЖИВЕЛИ ЧЕРНОБИЉ: Нова научна студија запрепастила истраживаче (ФОТО/ВИДЕО)
АЛЕКСАНДАР РУКАВИШЊИКОВ У БЕОГРАДУ "Бићу срећан ако људи заволе мој споменик" (ФОТО)
Занимање за Чернобиљ и последице те несреће не престаје, па тако власти Украјине намеравају да брендирају ту катастрофу и на подручју око Чернобиља активно развијају туризам, а у белоруском делу контаминиране зоне разматра се могућност организовања лова на лосове и јелене.
Анализа података прикупљених током 35 година, коју су спровели стручњаци из Русије, Белорусије, Украјине и балтичких земаља, показује да се у већем делу контаминиране територије економске активности могу обављати без икаквих ограничења када је реч о зрачењу.
У извештају се наводи и да посебне мере треба да остану на појединим деловима контаминиране зоне, где се региструју повећани нивои зрачења.
Закључак је да се током последњих 35 година, ситуација са зрачењем знатно побољшала у поређењу са 1987. годином, а површина загађеног пољопривредног земљишта смањена је два или више пута. Отприлике исто побољшање ситуације забележено је у контаминираним областима које припадају Белорусији и Украјини.
Простор око Чернобила, одакле су људи отишли, данас је јединствени резерват флоре и фауне.
У фебруару ове године први заменик министра заштите животне средине и природних ресурса Украјине Богдан Боруховски представио је у Кијеву као бренд зону око Чернобиља, а циљ је привлачење туриста.
Логотип зоне је шестоугао у облику поклопца реактора у Чернобиљу, формиран црним зрацима који се одвајају од центра.
Према идеји аутора, логотип ће се мењати сваке године и зраци ће бити све тањи, а до 2064. године, када се очекује да последице несреће у Чернобиљу буду потпуно превазиђене, потпуно ће нестати.
Такође, у белоруском делу контаминиране зоне разматра се могућност организовања лова на лосове и јелене. Површина резервата је 216 хиљада хектара, а он обухвата подручје око 100 евакуисаних села, у којима је пре несреће живело више од 20.000 људи. У резервату је већ дозвољен организовани туризам и гости могу да посматрају дивље животиње.
У анализи се наводе и последице које је по здравље људи у протеклих 35 година имала та катастрога и истиче да у систему Националног радијационо-епидемиолошког регистра за 2020. годину, међу децом рођеном после 2000. године, нема статистички значајне повезаности између учесталости урођених обољења и дозе зрачења којој су били изложени њихови родитељи у периоду између 1986. и 2000. године.
Забележена је, наводи се, већа учесталост канцерогених обољења и смртности од болести система циркулације код оних који су улазили у зону несреће у периоду 1986-1987. године.
Наведено је да је 60 одсто особља Чернобиља и ватрогасаца, који су првог дана примили дозе зрачења опасне по живот, након три деценије било живо. У Русији су од особа које су биле под надзором њих 54 умрле, а од њих је 28 умрло за првих 100 дана после зрачења.
Такође, стручњаци не сумњају да последице несреће укљуцују 134 случаја акутне радијационе болести међу запосленима у нуклеарки и спасиоцима, који су били највише озрачени.
У извештају се, међутим, указује да, захваљујући спровођењу заштитних мера, није било ниједног случаја акутне радијационе болести међу становништвом. Наведено је и да је повећан број случајева обољевања и смрти од леукемије међу руским спасиоцима у првој деценији након несреће, као и учесталост карцинома штитасте жлезде међу онима који су у време несреће били деца или адолесценти, што је последица одсуства забране конзумације млека од животиња са контаминиране територије.
