ЧУРКИНОВА СМРТ ИЗНЕНАДИЛА СВЕТ: Ево по чему ће га памти СРПСКА ЈАВНОСТ
Данас изненада преминуо у Њујорку
Виталиј Чуркин, који је данас изненада преминуо у Њујорку, словио је за искусног дипломату који је током своје последње дужности - шефа руске Мисије при УН - оштро улазио у вербалне сукобе са, пре свега, америчким колегама о кључним светским питањима.
Српска јавност памтиће га као политичара који је на седницама Савета безбедности УН остро критиковао институције у Приштини због пожаја Срба и неалбанаца на Косову, не либећи се да стане на страну Србије.
БРЕАКИНГ: Russian ambassador то УН Vitaly Churkin диес – Фореигн Ministry https://t.co/FMFj6vnZqU pic.twitter.com/6iBB7mfA9B— РТ (@RT_com) February 20, 2017
Он је и 2015. године у име Русије уложио вето пред Саветом безбедности УН на резолуцију Велике Британије да се у Сребреници догодио геноцид.
Учестовао је као специјални представник председика Русије на преговорима о бившој Југославији.
Чуркин се родио 21. фебруара 1952. у Москви, а дипломатску каријеру је започео 1974. године.
Дипломирао је на Московском институту за спољне послове 1974. и ту је почео да ради, а докторирао је историју на Дипломатској академији Совјетског савеза 1981. године.
Између осталог, био је директор Одсека за информисање Министарства за спољне послове Совјетског Савеза и Русије, а такође је био представник руског Министарства спољних послова и заменик министра спољних послова Русије од 1992. до 1994. године.
Био је представник за штампу некадашњег министра спољних послова ШСР Едуарда Шеварнандзеа, амбасадор у Чилеу, Белгији, Канади, као и предавник Русије при НАТО.
Од 1992- 1994. је био заменик некадашњег шефа дипломатије Русије Андреја Козирјева.
Тада је био и специјални представник председника Руске Федерације на преговорима о Југославији. Од 8. априла 2006. обављао је дужност амбасадора Русије при УН, заменивши на том месту Андреја Денисова.
Течно је говорио руски, монголски, француски и енглески. Сведочио је у пред Конгресом САД о нуклеарној катастрофи у Чернобиљу, што је био први пут у историји ШСР да се тако нешто догоди.
Како се наводи, изабран је зато иако је тада био млади 34-годишњи дипломата јер је имао репутацију некога ко течно говори енглески.