ДОКТОРКА СВЕТЛАНА ДАЛА СВОЈ ЖИВОТ ДА СПАСИ ДЕЦУ: Детаљи погибије хероине у НАПАДУ НА БОЛНИЦУ

Докторка Светлана Лукјанчук (30), нефролог, погинула је у руском нападу на дечју болницу у Кијеву у понедељак, док је покушавала да заштити пацијенте.

Докторка Светлана је одјурила у подрум дечје болнице у Кијеву да обиђе своје најмлађе пацијенте, који су пребачени тамо након што су се у главном граду Украјине огласиле сирене за вадушну опасност.

У једном тренутку је одлучила да се врати на спрат, где је било још пет малишана на дијализи, како би проверила да ли је све уреду са њима. Док је бринула о деци, која нису могла да буду спуштена у подрум због терапије, градом су тукле руске ракете, а онда је уследио језив моменат. Један пројектил ударио је у зграду дечје болнице. Стакла одељења за дијализу су се распрснула, а од силине детонације докторка Светлана је одлетела на другу страну просторије... Она је једна од двоје одраслих који су страдали у грађању Дечје болнице Охмадит, главне дечје болнице у Украјини.

У нападу је повређено више од 300 људи, међу којима осморо деце, а већи део болнице, укључујући и операциони блок, одељења интензивне неге и неонатологије, оштећени су у нападу.

Повреде су задобили и малишани који су били на дијализи и о којима је Светлана бринула у тренуцима пре трагичне смрти.

Њена колегиница Валентина Хребењук је неутешна због Светланине смрти.

"Она је имала доста искуства и људи су је често питали за савет", рекла је Валентина.

У тренутку када су се огласиле сирене за ваздушну опасност и Валентина је била задужена да брине о малишанима са болестима бубрега. Она је била са децом и њиховим родитељима у склоништу у тренутку када су ракете погодиле зграду.

-Све је било пуно дима, није могло да се дише. Ваздух је био загушљив, деца су вриштала, као и родитељи. Нисмо знали куда да кренемо- присетила се Валентина стравичних тренутака.

У једном је тренутку, каже, схватила да је ракета ударила код собе за дијализу.

"Тада сам видела Светлану на прозору, детонација ју је бацила на окно", рекла је Валентина у сузама.

Након што је децу извукла из подрума и пребацила их у другу склониште, Валентина је отрчала до собе за дијализу да помогне. Деца су била посечена стаклом које је пукло у експлозији.

Упитана како су на напад реаговала деца, која се већ боре са стравичном болешћу, Валентина каже да је то тешко описати, јер је свако дете различито.

-Једно је било тихо, друго је плакало, треће је тражило да га носимо у наручју, четврто је трчало- прича Валентина и додаје да је све било превише емотивно.

-У први мах они нису ни схватили шта се догодило. Када се све смирило почели су да плачу, да се грле, да помажу једно другом- прича докторка.

Она каже да су деца, која су била са њом у склоништу, остала неповређена.

-Када су друга деца видела ове малишане са дијализе, који су били повређени, то је било страшно- прича Валентина и додаје да је морала да остане јака због њих, иако су је емоције биле преплавиле.

-Било је страшно, престрашно. Знаш да мораш да се држиш, јер ту су деца, мајке које вриште...- каже Валентина.

Тек је увече схватила шта се тог дана заиста догодило.

-Тада тек процесуираш где си био, шта ти се догодило, како си реаговао и шта си у радио. Стварно је застрашујуће. Али то није тренутни страх, он је ту дуго времена, поготово када видиш овако нешто... А када се догоди овако нешто у болници, бол је немерљив, ово слама срца- каже Валентина.

Извор: Србија Данас/Телеграф