Из Немачке дошла на свадбу у Крушевац, а кад је братаници дала коверту доживела је срамоту

Свадбе, поклони, коверте са новцем, већина страхује од тога да се не обрука када цу цифре у питању. Тако је и једна Радмила (53) из Немачке отишла на свадбу у Србију али није се најбоље провела.

БИКОВИЋУ ДЕВОЈКА ПОРУЧИЛА ДА ЈЕ ОЖЕНИ: Нова свадба на видику, А РАЗЛОГ ЈЕ... (ФОТО)

ФЕНОМЕНАЛАН СПОЈ: Сутра је свадба, а овом пару се смеши светла будућност!

Наиме, она је одвојила чак 200 евра за поклон својој братаници, али то није било довољно да се не осети непријатно. Ово је њена исповест:

- Кад живиш ‘преко баре’, сви мисле да си пун пара и да само сипаш. Било је тако деведесетих, јер тада је у Србији и Босни било немогуће зарадити више од неколико марака месечно, отприлике, народ се крпио, а западна Европа колико год била скупа, опет је била ниво за земље на Балкану. Дођеш овде са оним што ти остане тамо, па си цар. Частиш, купујеш поклоне и сви срећни.

А онда остариш. Неко се разболи, трошиш паре на лекаре, крпиш крај с крајем. Ја сам остала без мужа, син је скоро све прокоцкао. Распали смо се као породица, ја сам сама под старе дане остала да радим.

Братаница из Крушевца ме недавно позвала на свадбу. И рекла сам да ћу доћи. И било ме срамота, живота ми, да се обрукам.

Двеста евра сам понела, немам више. Заправо, имам више, али морам нешто да оставим са стране, шта да радим кад занемоћам, ко зна шта ће се десити сутра, чисто сумњам да ће млади данашњи рођаци да потрче да ме лече и помажу.

Свадба је била лепа, али чим сам дала коверту, видела сам очи које се цакле. Сви су гледали у некад богату рођаку из Немачке, у мене, сви су, наравно, очекивали да дођем у великом стилу.

СВАДБА О КОЈОЈ СЕ ПРИЧА! Милица Тодоровић се ОТКАЧИЛА на венчању! Погледајте шта је радила! (ВИДЕО)

Али нисам. А хтела сам. Хтела сам и желела сам, али живот је све преокренуо.

И онда смо сутрадан причали с младенцима шта су све добили, говорили су како им то није битно, али било је, било је. Неколико пута су нагласили како су им неки јадни рођаци из Босне донели 500 евра, како су се задужили, јер су дуго чекали да се братаница уда.

Била сам љута на себе. Не бих пропала да сам им више одвојила. Било ми је криво, јер ме воле и лепо ме угосте. А с друге стране, морам нешто да оставим да имам за не дај боже…

Да ли сам исправно поступила? Не знам. Надам се да ће бити бољих времена, да се сви чашћавамо, сви имамо и да се никад не размишља о садржају коверте.

Овако сам имала утисак да сам се обрукала, не јер они мене неће волети због двеста евра, него јер младости желим више да дам, желим да им помогнем, желим да им новац не буде проблем. Само пусте жеље су остале -