ЏИНОВСКИ ФРИЖИДЕР, ЈОШ УВЕК НАЈВЕЋИ НА СВЕТУ: Ево где се налази "вечно смрзнуто тло" (ВИДЕО)
Направљен током 1950-их за чување огромне количине рибе, фрижидер "Нови Порт" је још увек највећи на свету.
Овај џиновски фрижидер састоји се од 200 пећина у пермафросту (вечно смрзнутом тлу). Ручно је ископан за шест година (1950-1956). Не топи се ни преко лета и ужива статус споменика материјалне културе.
РУСИЈА ИМА ЈАСАН ПЛАН: У московској области масовна вакцинација за две недеље
Да ли је ово најчуднија планета у свемиру: Суперсонични ветрови, океани лаве и киша од камења
ЦРНИ КОРОНА ОБЛАК НАДВИО СЕ НАД СВЕТОМ: Број од 50 милиона заражених само што није премашен
Као и у многим другим случајевима у Стаљиново доба, највеће складиште смрзнуте рибе на свету ручно су направили људи који су принудно пресељени на руски Север. Али зашто је совјетској држави био потребан тако велики фрижидер у вечно смрзнутом тлу на Јамалу, где се зими температура спушта испод 50 степени Целзијуса?
Почетком 1920-их новонасталој бољшевичкој држави био је преко потребан новац. У тешким временима револуције и грађанског рата дуго нису вршена географска истраживања, али су убрзо затим обновљена, па су совјетски истраживачи 1920. године открили нову тиху лагуну на обали Северног леденог океана, у заливу где се река Об улива у Карско море.
Залив је коришћен од 17. века, али су морнари пролазили кроз њега да стигну до ушћа реке, а сада је пронађено безбедно место где се може саградити лука. Испоставило се, наиме, да је Опски залив место миграције јесетре, што је значило да ће ту бити много укусне рибе и кавијара. На том месту је 1930. године подигнута фабрика за прераду рибе. Количине рибе су биле енормне, тако да је 1940. године овде било упослено 60 рибарских бродова и основано је насеље Нови Порт.
У Новом Порту су се настанили углавном принудно исељени житељи европског дела Русије – Немци из Поволжја, станвници западне Украјине, Молдавије и многи други грађани СССР-а који су услед Стаљинових репресија пресељени у ову смрзнуту забит. "Прва постава" житеља Новог Порта бројала је око 1.000 становника, од тога 400 радно способних.
Рибе је било све више, али је недостајао простор за складиштење. Јесетра је ловљена зими, за време миграције, а транспортована је током лета, за време пловне сезоне. У међувремену је требало негде чувати огромну количину уловљене рибе, а у тој "недођији" није било довољно струје за напајање довољног броја фрижидера. Због тога је донета одлука да се направи џиновски фрижидер у пермафросту, тј. вечно смрзнутом тлу. Совјетско руководство је дошло до монструозног закључка да је много јефтиније одрадити то ручно, него транспортовати тешку технику у такву забит.
Густав Бекман био је Немац који је принудно пресељен у Нови Порт 1942. године, када му је било 30 година. Вероватно је протеран само зато што је био Немац, јер је Немачка годину дана раније напала СССР и тада је рат још увек био у току.
Бекман је почео да ради у Новом Порту, најпре као риболовац, а затим као техничар. Његов посао је био да прописује норму улова другим риболовцима, тако да је добро знао којом количином рибе се располаже. Управо је Бекман предложио да се направи подземни фрижидер и именован је за главног инжењера.
Улаз у складиште је окренут према заливу, два метра изнад највишег забележеног нивоа воде. Улазни ходник је имао нагиб 15 степени, а пећине су ископане на дубини од 12-13 метара.
Сви радови су вршени ручно. Вечно смрзнуто тле је ископано пијуком. Радило се у три смене, у свакој смени по 15-20 мушкараца, али и жена, које су извлачиле напоље саонице натоварене исеченим комадима пермафроста. Сав посао је завршен за шест година.
Од 2020. године фрижидер "Нови Порт" одржава инжењер Александар Нељапин, који је управљао њиме од 1978. Константна температура у пећинама је -12 степени Целзијуса.
Пећински фрижидер од 2008. има статус објекта од културног значаја. За преко пет деценија свога постојања ниједном није реновиран, нити реконструисан, а сада се ради на његовој рестаурацији.
Па ипак, он је још увек у функцији. Може да прими 1.750 тона или 3.200 кубика смрзнуте рибе. Подземни ходници су дуги 1.300 метара. Има шест вентилационих шахти. Од јануара до априла складиште се пуни рибом помоћу фабричке траке. Од априла до јуна се риба товари на барже и транспортује у Салехард, где се сортира и пакује. Овај јединствени објекат је историјски споменик и уједно важно складиште у ланцу производње црног кавијара који се толико цени у Русији.
