ШОКАНТНА ОБЈАВА НАУЧНИКА КОЈИ ЈЕ ОТКРИО ЕБОЛУ: Чекају нас пандемије које ће бити МНОГО ГОРЕ од ковида
Међу научницима је завладао страх, заснован на чињеницама
Болница у Демократској Републици Конго. Пацијенткиња седи на кревету показујући симптоме грознице. Са својом породицом може да комуницира једино преко заштитног паноа. Идентитет јој није откривен јер чека резултате теста на еболу.
ГРАД ГРЕХА СТАРИХ РИМЉАНА: Ово место је толико обиловало ПЕРВЕРЗИЈАМА, да га је Бог ПОТОПИО (ФОТО/ВИДЕО)
АТЕНТАТ ПОТРЕСАО КАБУЛ: Држава је изгубила битног човека, нападнута и полиција (ФОТО)
ИНЦИДЕНТ ИЗНАД ГРЧКИХ ОСТРВА: Атина послала борбене авионе на турску авијацију
Вакцина и лек против еболе постоји и тај третман је довео до тога да се стопа смртност од ове болести смањи. Међутим, поставља се питање: шта ако ова жена нема еболу? Шта ако је она заправо нулти пацијент "Болести X", први случај неке нове инфекције која би могла да букне у свету као што је то био случај са ковидом-19?
Ово није ствар научне фантастике. То је стварни, научни страх, заснован на чињеницама.
- Сви морамо да будемо уплашени. Ебола је била непозната. Ковид је био непознат. Морамо се плашити нових болести - рекао је доктор Дадин Бонколе, лекар ове пацијенткиње из ДР Конго.
Претња човечанству
- Човечанство се суочава са непознатим бројем нових и потенцијално фаталних вируса који настају из афричких тропских прашума - наводи професор Жан Жаке Мујембе Тамфум који је 1976. године помогао у откривању вируса еболе и од тада је у првој линији лова на нове патогене.
- Сада живимо у свету у ком ће нови патогени изаћи на видело. И то је оно што представља претњу за човечанство - рекао је он.
Као млади истраживач, Мујембе је узео прве узорке крви од жртава мистериозне болести која је проузорковала крварење и усмртила око 88 одсто пацијената и 80 одсто особља које је радило у болници Јамбуку када је болест први пут откривена.
Бочице са крви послате су у Белгију и САД, где су научници пронашли вирус у облику црва. Назвали су је "ебола" према реци која се налазила у близини првог жаришта у земљи која се тада звала Заир.
Идентификација еболе ослањала се на ланац који је повезивао најудаљеније делове афричких прашума са високотехнолошким лабораторијама на Западу.
Сада се Запад мора ослонити на афричке научнике у Конгу и другде који делују као стражари и упозоравају на будуће потенцијалне болести.
У Ингенди су страхови од сусрета са новим, смртоносним вирусом остали врло стварни чак и након опоравка пацијенткиње која је показивала симптоме који су личили на еболу. Њени узорци су тестирани на лицу места и послати
Националном иституту за биомедицинска истраживања (ИНРБ) у Киншаси, где су даље тестирани на друге болести са сличним симптомима. Сви резултати су били негативни, а болест која ју је задесила остаје мистерија.
Мујембе је упозорио на још много зоонотских болести, оних које прелазе са животиња на људе.
Жута грозница, различити облици грипа, беснила, бруцелоза и лајмска болест су међу онима које прелазе са животиња на људе, често преко преносиоца као што су глодари или инсекти. Те болести су раније изазивале епидемије и пандемије.
ХИВ је настао из весте шимпанзе и мутирао у модерну пошаст која се појављује свуда у свету. Сарс, Мерс и вирус ковид-19, познат као САРС-ЦоВ-2, су сви корона вируси који су на људе скочили из непознатих "резервоара" у животињском царству. Сматра се да ковид-19 потиче из Кине, вероватно од слепих мишева.
А да ли Мујембе сматра да би будуће пандемије могле да буду и горе од ковида-19, апокалиптичније? Нажалост, да.
У порасту појава нових вируса
Од тренутка када је забележена прва инфекција са животиње на човека, жута грозница 1901. године, научници су пронашли још најмање 200 вируса за које је познато да изазивају болест код људи.
Према истраживању Марка Вулхауса, професора епидемиологије са Универзитета у Единбургу, нове врсте се откривају толиком брзином да их има 3-4 нове на годишњем нивоу. Већина их потиче од животиња.
Стручњаци сматрају да је све већи број нових вируса резултат еколошког уништења и трговине дивљим животињама. Како њихова природна станишта нестају, животиње попут пацова, слепих мишева и инсеката опстају тамо где нестају веће животиње. Способни да живе заједно са људима често постају, како се сумња, и преносиоци нових болести на људе.
На пример, научници су повезали прошла избијања еболе са тешким искоришћавањем прашума. У једној студији из 2017. године, истраживачи су користили сателитске податке како би утврдили да је 25 од 27 епидемија еболе лоцираних дуж граница биома прашуме у Централној и Западној Африци између 2001. и 2014. године започело баш на местима која су погођена крчењем шуме.
У студији се додаје да су се зоонотске епидемије еболе појавиле у подручјима где је густина људске популације била велика и где вирус има повољне услове, али да је релативни значај губитка шума делимично независан од ових фактора.
У првих 14 година 21. века подручје веће од величине Бангладеша оборено је у прашуми слива реке Конго. Уједињене нације упозориле су да ће се прашуме у земљи до краја века можда потпуно изгубити ако се наставе тренутни трендови крчења шума и раста становништва.
Како се то буде догодило, животиње и вируси које преносе судариће се са људима на нове и често погубне начине. Ипак, не мора да буде тако.
Мултидисциплинарна група научника са седиштем у САД, Кини, Кенији и Бразилу израчунала је да би глобално улагање од 30 милијарди долара годишње у пројекте заштите кишних шума, заустављања трговине дивљином и пољоприведе било довољно да надокнади трошкове спречавања будућих пандемија.
Група је навела да би трошење 9,6 милијарди долара годишње на глобалне шеме заштите шума могло да доведе до смањења глобалног крчења шума за 40 одсто у подручјима са највећим ризиком од преливања вируса. Сличан програм у Бразилу довео је до смањења крчења за 70 одсто између 2005. и 2012. године.
Иако 30 милијарди годишње звучи пуно, научници тврде да би се инвестиција брзо исплатила.
Рани систем упозорења
Мујембе сада предводи ИНРБ у Киншаси. Потпуно нове лабораторије отворене су у јануару, а овај институт подржавају Јапан, САД, Светска здравствена организациј, ЕУ и други међународни донатори, укључујући невладине организације, фондације, академске институције...
ИНРБ лабораторије су светски систем раног упозоравања на нове епидемије познатих болести, попут еболе и, што је можда још важније, за оне болести које тек треба да буду откривене.
- Ако се патоген појавио у Африци, требаће времена да се прошири по целом свету. Дакле, ако се овај вирус открије рано, биће прилика за Европу (и остатак света) да развију нове стратегије за борбу - рекао је он.
Мујебе има извиђачке јединице на првој линији рата против нових патогена. Лекари, вирусолози и истраживачи раде дубоко у унутрашњости ДР Конго, тражећи непознате вирусе пре него што изазову нове пандемије. Сајмон Пјере Надимбо и Геј Мидинги су еколози и ловци на вирусе ДР Конго, где се налази Ингенде. На недавној експедицији пар је скупио 84 слепа миша. Ујед само једног од њих могао би бити тренутак када нова болест прескаче са животиње на човека.
Након што слепи мишеви буду тестирани, пуштају се на слободу. На десетине нових корона вируса пронађено је баш у овим врста у протеклих неколико година. Не зна се колико је сваки од њих опасан по људе.
Како је ебола први пут скочила на човека није познато, али научници верују да су болести као ебола и ковид-19 "скочиле" када су животиње искасапљене.
Такозвано "месо из жбуња" често је извор протеина за људе који живе у прашумама, али се њиме тргује и далеко од места где се набавља. Извоз је врло често забрањен, па се трговци довијају на различите начине. Међу месом се налазе мајмуни, крокодили, корњаче...
"Болест X" се можда налази баш унутар неке од ових животиња, а пошто су ове егзотичне посластице резервисане за "привилеговане", зараза тако брзо прелази у метрополе.
И птичји грип и Сарс су потекли са такозваних мокрих пијаца, а иако још није званично потврђено и ковид-19 је потекао са једне од њих.
- Уколико одете у шуму... мењаћете екологију, а инсекти и пацови ће напустити то место и доћи у села... Тако се преноси вирус нових патогена - рекао је Мујембе.
