Европа у дебелој кризи: За Француску се ова недеља може назвати "тренутком истине"

За Француску се ова недеља може назвати 'trenutkom истине'. Уосталом, те речи је употребио француски премијер Михаел Барније након што је постало очигледно да је Марин ле Пен одлучила да помогне победницима избора, левици, да изгласају неповерење француској влади.

Француска је на ивици фискалног понора због пет узастопних година са екстремно високим фискалним дефицитима, па су приноси на њене 10-годишње обвезнице у једном тренутку премашили оне које мора да плаћа Грчка. Другој европској економској сили хитно је потребан прорачун како би инвеститорима показали да имају било какав план за заустављање урушавања јавних финансија, али он се не може усвојити јер Емануел Макрон потпуно игнорише резултате избора за националну скупштину, што је као да се сопственим рукама нестручно поиграва с две политичко-економске "ручне бомбе":

-фискална имплозија
-каскадни ефекат фискалног колапса Француске на друге презадужене чланице ЕУ.

Барније, као премијер којег је Макрон поставио без икакве подршке, више није имао избора.

-У понедељак је искористио уставни механизам, познат као члан 49.3, који омогућава доношење закона без гласања, али отвара могућност подношења предлога за изгласавање неповерења. Подршка Националног окупљања омогућила би му усвајање закона (доношење буџета) уз задржавање могућности преживљавања гласања о неповјерењу - пише Блумберг.

Док Барније најављује рушење у француском парламенту, како би Француска могла да обезбеди финансијска средства и избегне олујну кризу, Макрон и даље не показује знаке спремности да призна резултате избора, јер му то дозвољава уставно-правни положај.

Макрон - јак само на речима

Нејасно је зашто Емануел Макрон меша своју личност са личношћу великог француског председника Шарла де Галуа; француског официра који се борио против нациста у Другом светском рату, коме су висока председничка овлашћења пристајала као добро одабране ципеле. Макрон, може се претпоставити, мисли да је изнад демократије јер је склон епским изјавама.

Када је најавио чизму европских војника на руској територији, покушавао је да звучи као Наполеон Бонапарта, али је изазвао ширу политичку панику међу војним савезницима и политичким пријатељима јер се одједном отворило питање шта ако озлоглашени Путин схвати Макронов политички ПР као реалну претњу.

Цена коју Французи тренутно плаћају због Макроновог протеста против исхода избора је трагична; ако вам цена финансирања порасте изнад цене коју плаћа Грчка, то значи да ће камате појести новац за социјалу, образовање, инвестиције... а Макрон поручује да су сви, и левица и десница, толико политички неодговорни да сами не смеју да преузму власт. То је "осећај" за демократију какав у Европи није виђен од 1930-их.

Догађаји у Француској су потврда да није могуће бити 'salonski државник', односно претварати се да водите одговорне јавне политике. Апсурд ситуације је, објашњава, теза Њујорк тајмса да Француска захваљујући чврстим уставно-правним решењима хипотетички не би требало да заврши у институционалној кризи, нити као САД када њени политичари не могу да се договоре око финансирања, па се затварају јавне службе јер не могу да издвајају новац за плате милиона државних службеника:

"Француски устав нуди неколико сценарија који би могли одржати државне послове више-мање под контролом. Француске институције су релативно јаке, а закони земље дозвољавају континуитет у случају одсуства владе и буџета", упозорава ЊТ.

Он је једини крив

Уопште нема сумње да је главни кривац за пуну политичку и финансијску кризу Емануел Макрон. Француска је у фискалној кризи након дугог периода са Макроном на власти. Нејасно је одакле француском председнику теза да је само његово мишљење исправно, па је буквално суспендовао демократију и онемогућио изборним победницима, левици, да формирају владу јер су њихове идеје превише опасне, тј. неприхватљиве.

Наметнуо је Барнијеа, а сада са њим покушава да изгради атмосферу да су сви остали неодговорни, а посебно Мари ле Пен, која би, по свему судећи, радије ризиковала да продуби финансијске проблеме Француске са левицом него да настави сарадњу са Јелисејском палатом.

-"Мали" проблем велике француске политичке свађе је у томе што је тренутно нејасно колико далеко могу пасти француске обвезнице, односно колику ће јачину имати земљотрес на европским тржиштима капитала ако пад Барнијеове владе, односно владе без стварног политичког легитимитета, изазива нову, маничну распродају француских вредносних хартија, онакву  какву смо већ гледали током протекле недеље. Уколико дође до драматичне распродаје француских обвезница, евро би могао да претрпи један од најтежих шокова од када је пуштен у јавни промет пре 22 године у првих 12 чланица еврозоне. То су биле Белгија, Немачка, Грчка, Шпанија, Француска, Ирска, Италија, Луксембург, Холандија, Аустрија, Португал, Финска.

Тржишта се природно плаше хаоса. Изгласавање неповерења очекује се већ у среду и вероватно ће бити усвојено. Барније ће поднети оставку, а мандат владе ће постати технички. Да ли француска ризница може да преживи узбудљиву политичку недељу неоштећена, тешко је питање. Чак и да је Барније успео да прогура буџет, питање је како би га тржишта оценила. Ле Пен најављује земљотрес.

Ле Пен најављује земљотрес

-Барније није попустио у вези с владиним планом за остваривање значајних уштеда одлагањем индексације пензија у складу са инфлацијом. Национално окупљање поднело је амандман за укидање те мере, али он није на време интегрисан - наводи се у саопштењу званичника Министарства финансија, преноси Блумберг.