ФРАНЦУЗИ БИРАЈУ НОВОГ ПРЕДСЕДНИКА: Ево коме је опала популарност, а ко се налази на врху
Французи у априлу бирају председника за наредних пет година.
Избори ће највероватније бити одржани у два круга, 10. и 24. априла. Емануел Макрон, актуелни председник, има за циљ да освоји други мандат.
Кандидати
Кандидата је 12, осам мушкараца и четири жене.
Од шест главних кандидата, троје је десно оријентисано а двоје лево.
РАДИ БОЉЕГ ПРАЋЕЊА СЕВЕРНЕ КОРЕЈЕ: Јужна Кореја први пут успешно ланисирала свемирску ракети на чврсто гориво
ЖЕНА ХИТНО ПРЕБАЧЕНА у болницу након ТРАГЕДИЈЕ У ПРОДАВНИЦИ АУТО-ДЕЛОВА: Задобила око 50 убода шрафцигером...
ПОГИНУО ПОТПУКОВНИК ВОЈСКЕ СРБИЈЕ: На хеликоптер пуцано са земље, нема преживелих
Емануела Макрона сматрају за центристу. Он представља странку Република у покрету и привлачи бираче са десне и леве стране.
Марин Ле Пен и Ерик Земур су кандидати крајње деснице, а Земур се сматра најтврдокорнијим.
Валери Пекрес се залаже за умереније, десничарске републиканце.
Жан-Лик Меланшон је из крајње левичарске партије Француска непокорена, а Јаник Жадо је кандидат Зелених.
После низа великих неуспеха, француска традиционална левица је скоро нестала из конкуренције. Подршка Социјалистичкој партији је пала откако је њен кандидат Франсоа Оланд био на председничкој функцији између 2012. и 2017. године.
Посматрачи кажу да ће Макрон вероватно имати користи од подела на левици, док га десница оптужује да копира њихову политику. Изборна кампања је такође била у сенци рата у Украјини, а председник је играо важну дипломатску улогу у покушају склапања мира.
Како функционише изборни систем?
Два круга избора биће одржана у размаку од 14 дана.
Уколико, како се очекује, ниједан кандидат не освоји више од 50 посто гласова у првом кругу 10. априла, два кандидата са највише гласова ићи ће у други круг, који ће се одржати 24. априла.
Ко победи у другом кругу, дужност ће преузети 13. маја.
Шта кажу анкете?
Емануел Макрон је имао јасно и значајно вођство у анкетама најмање шест месеци. То вођство је порасло после инвазије Русије на Украјину.
Марин Ле Пен је далеко испред осталих кандидата, док је подршка њеном екстремно десничарском ривалу Ерику Земуру, који је својевремено рекао да се "диви" Владимиру Путину, опала.
Шта су кључна питања?
Осим Украјине, истраживања јавног мњења показују да су највећа питања кампање били економија, имиграција и безбедност.
Француска је у јануару забележила највећи годишњи економски раст у последњих пола века, опоравивши се од шока који је изазвала пандемија ковида. Очекује се да ће снажна франуцска економија помоћи Макронову кампању.
У Француској је незапосленост пала на 7,4%, мало изнад просека за еврозону, али близу циља који је поставио председник када је дошао на власт.
Што се тиче имиграције, званична статистика показује да је 2020. године у Француској живело око 6,8 милиона имиграната.
Око трећине су били Европљани, како из Европске уније, тако и из земаља које нису чланице ЕУ. Све у свему, Алжирци су највећа страна заједница, а следе Мароканци и Португалци.
Имиграција је била истакнута у кампањама десничарских кандидата. Земур је обећао да ће применити политику "нулте имиграције“ ако буде изабран и да ће враћати 100.000 имиграната годишње у Алжир, Тунис и Мароко.
Ле Пен је осудила његов приступ, али је предложила референдум о великом смањењу имиграције ако постане председница.
Што се тиче безбедности, Емануел Макрон је обећао да ће на улице распоредити више хиљада полицајаца, након оштрих критика Валери Пекрес, Земура и Марин ле Пен и поручио да је стопа злочина за време његовог мандата пала.
Француска је претрпела низ терористичких напада последњих година који су ојачали важност питања безбедности за многе француске бираче.