СРБИЈА У ОЧИМА АМЕРИКЕ: Да ли нам је било боље под РЕПУБЛИКАНЦИМА или ДЕМОКРАТАМА?

Амерички председник у својим рукама има све конце спољне политике. Међутим, он се увек руководи дугорочном стратегијом, спољнополитичким начелима и унапред дефинисаним правцима спољне политике за сваки конкретан регион. У складу са тим, политика се према нама неће значајније мењати без обзира ко буде изабран. Ипак, Трамп је већа непознаница, па је његов избор можда боља опција од Клинтонове, чија нам је потенцијална политика добро позната из не тако давне прошлости.

Стратегијска документа испред председничких ингеренција

Спољна политика САД се базира на усвојеним стратегијама за сваки регион на свету. Документ на који је потребно обратити пажњу када је Балкан у питању је Волфовицова доктрина усвојена 1992. године, а предвиђена да се примењује у периоду од 1994-1999. Њено основно начело је да се "спречи поновна појава новог ривала на територији бившег СССР или другде у Евроазији".

Тај циљ се у поменутој доктрини назива “доминантним фактором” у регионалној стратегији одбране,и подразумева "настојање да се непријатељске силе спрече да доминирају у региону чији би ресурси под консолидованом контролом били довољни да се створи нова сила глобалног карактера." Ова доктрина се, разуме се, односи пре свега на простор бившег Совјетског Савеза, али и на друге геополитички значајне регионе и државе у Евроазији.

ПУТИН И ЕРДОГАН ПОРУЧИЛИ ЗАПАДУ: Више нисте ЦЕНТАР СВЕТА!

После Украјине, Србија је вероватно простор најинтензивнијег сучељавања Русије и Запада на западним ободима евроазијске копнене масе. Као Украјина на руским границама, она игра суштински важну улогу на Балкану, границама ЕУ и у близини топлих мора, па је САД у интересу да овај регион трајно стабилизују, разуме се, у складу са сопственим интересима.

ОЗБИЉНО УПОЗОРЕЊЕ: АМЕРИКАНЦИ размештају НОВЕ НУКЛЕАРНЕ РАКЕТЕ у НЕМАЧКОЈ!

Кључни интерес спољне политике САД у овом делу света је свођење снаге српског фактора на "прихватљиву" меру. Управо због тога је однос спољне политике САД према Србији одређен тренутним америчким односом према Кремљу.

Однос председника САД према Србији - од непријатељства до прећутних сагласности

Однос председника САД-а према Србији је постао посебно значајан након драматичних геополитичких промена с завршетком Хладног рата и распада Југославије. Од распада СФРЈ и настанка најпе СР Југославије, затим Србије и Црне Горе и на крају Србије, на челној позицији у САД су се сменила четири америчка председника - Џорџ Буш Старији, Бил Клинтон, Џорџ Буш Млађи и Барак Обама.

Отац и син Буш су били републиканци, док су Клинтон и актуелни председник Обама демократе. У време Џорџа Буша Старијег САД су прећутно подржале распад СФРЈ, а затим и међу првима признале нове осамостаљене државе.

АМЕРИКАНЦИ ПРЕДВИЂАЈУ: СВЕТСКА ПРОИЗВОДЊА НАФТЕ ће се ДУПЛИРАТИ до 2040. ГОДИНЕ!

Демократа Бил Клинтон је тај посао довршио давањем сагласности за спровођење операција "Бљесак" и "Олуја" којима је окончан грађански рат у Хрватској, као и креирањем дејтонске конструкције у БиХ. Такође, Клинтон је иницирао агресију НАТО алијансе на СР Југославију, којом је поставио темељ за издвајање тзв. Косова из Србије. У време републиканца Буша Млађег привремене институције у Приштини су прогласиле независност, док су у време демократе Обаме оне имале подршку за узимање све више прерогатива државности.

Промену суштине спољне политике САД према Србији и њеним интересима не би требало очекивати. Међутим, између кандидата на предстојећим изборима постоје минималне разлике, које би веома лако могле да дођу до изражаја са даљим заоштравањем ситуације у свету.

КРИМСКА ТУЖИТЕЉКА: Припадници КИЈЕВСКОГ РЕЖИМА су КУКАВИЦЕ!

Хилари Клинтон спада у "јастребове", односно тврђу струју америчког естаблишмента, па се њена политика према нашем региону може приближно наслутити. Са друге стране, Трамп је углавном непознаница како америчкој, тако и глобалној стручној јавности. Својим живописним иступима у јавности, који су често на граници доброг укуса, побрао је симпатије многих људи, како у САД, тако и изван те земље.

Било да на новембарским изборима у САД победи републикански бизнисмен Доналд Трамп, или најмоћнија сила света добије прву жену председника из демократских кругова, политика се према Србији и њеним интересима неће драматично мењати. Једини фактор који може утицати на промену става САД по кључним питањима у нашем региону је даље драматично заоштравање глобалне геостратешке утакмице, која би резултирала изнуђеном изменом приоритета спољне политике САД у нашем региону.