SRBIJA U OČIMA AMERIKE: Da li nam je bilo bolje pod REPUBLIKANCIMA ili DEMOKRATAMA?
SAD kao i svaka druga ozbiljna država svoju spoljnu politiku definišu godinama, pa i decenijama unapred. Ona najčešće nije podložna dramatičnim promenama u strategiji, već su promene uglavnom taktičke prirode, i nastaju kao odgovor na aktuelno stanje na terenu.
Američki predsednik u svojim rukama ima sve konce spoljne politike. Međutim, on se uvek rukovodi dugoročnom strategijom, spoljnopolitičkim načelima i unapred definisanim pravcima spoljne politike za svaki konkretan region. U skladu sa tim, politika se prema nama neće značajnije menjati bez obzira ko bude izabran. Ipak, Tramp je veća nepoznanica, pa je njegov izbor možda bolja opcija od Klintonove, čija nam je potencijalna politika dobro poznata iz ne tako davne prošlosti.
Strategijska dokumenta ispred predsedničkih ingerencija
Spoljna politika SAD se bazira na usvojenim strategijama za svaki region na svetu. Dokument na koji je potrebno obratiti pažnju kada je Balkan u pitanju je Volfovicova doktrina usvojena 1992. godine, a predviđena da se primenjuje u periodu od 1994-1999. Njeno osnovno načelo je da se "spreči ponovna pojava novog rivala na teritoriji bivšeg SSSR ili drugde u Evroaziji".
Taj cilj se u pomenutoj doktrini naziva “dominantnim faktorom” u regionalnoj strategiji odbrane,i podrazumeva "nastojanje da se neprijateljske sile spreče da dominiraju u regionu čiji bi resursi pod konsolidovanom kontrolom bili dovoljni da se stvori nova sila globalnog karaktera." Ova doktrina se, razume se, odnosi pre svega na prostor bivšeg Sovjetskog Saveza, ali i na druge geopolitički značajne regione i države u Evroaziji.
PUTIN I ERDOGAN PORUČILI ZAPADU: Više niste CENTAR SVETA!
Posle Ukrajine, Srbija je verovatno prostor najintenzivnijeg sučeljavanja Rusije i Zapada na zapadnim obodima evroazijske kopnene mase. Kao Ukrajina na ruskim granicama, ona igra suštinski važnu ulogu na Balkanu, granicama EU i u blizini toplih mora, pa je SAD u interesu da ovaj region trajno stabilizuju, razume se, u skladu sa sopstvenim interesima.
OZBILJNO UPOZORENJE: AMERIKANCI razmeštaju NOVE NUKLEARNE RAKETE u NEMAČKOJ!
Ključni interes spoljne politike SAD u ovom delu sveta je svođenje snage srpskog faktora na "prihvatljivu" meru. Upravo zbog toga je odnos spoljne politike SAD prema Srbiji određen trenutnim američkim odnosom prema Kremlju.
Odnos predsednika SAD prema Srbiji - od neprijateljstva do prećutnih saglasnosti
Odnos predsednika SAD-a prema Srbiji je postao posebno značajan nakon dramatičnih geopolitičkih promena s završetkom Hladnog rata i raspada Jugoslavije. Od raspada SFRJ i nastanka najpe SR Jugoslavije, zatim Srbije i Crne Gore i na kraju Srbije, na čelnoj poziciji u SAD su se smenila četiri američka predsednika - Džordž Buš Stariji, Bil Klinton, Džordž Buš Mlađi i Barak Obama.
Otac i sin Buš su bili republikanci, dok su Klinton i aktuelni predsednik Obama demokrate. U vreme Džordža Buša Starijeg SAD su prećutno podržale raspad SFRJ, a zatim i među prvima priznale nove osamostaljene države.
AMERIKANCI PREDVIĐAJU: SVETSKA PROIZVODNJA NAFTE će se DUPLIRATI do 2040. GODINE!
Demokrata Bil Klinton je taj posao dovršio davanjem saglasnosti za sprovođenje operacija "Bljesak" i "Oluja" kojima je okončan građanski rat u Hrvatskoj, kao i kreiranjem dejtonske konstrukcije u BiH. Takođe, Klinton je inicirao agresiju NATO alijanse na SR Jugoslaviju, kojom je postavio temelj za izdvajanje tzv. Kosova iz Srbije. U vreme republikanca Buša Mlađeg privremene institucije u Prištini su proglasile nezavisnost, dok su u vreme demokrate Obame one imale podršku za uzimanje sve više prerogativa državnosti.
Promenu suštine spoljne politike SAD prema Srbiji i njenim interesima ne bi trebalo očekivati. Međutim, između kandidata na predstojećim izborima postoje minimalne razlike, koje bi veoma lako mogle da dođu do izražaja sa daljim zaoštravanjem situacije u svetu.
KRIMSKA TUŽITELJKA: Pripadnici KIJEVSKOG REŽIMA su KUKAVICE!
Hilari Klinton spada u "jastrebove", odnosno tvrđu struju američkog establišmenta, pa se njena politika prema našem regionu može približno naslutiti. Sa druge strane, Tramp je uglavnom nepoznanica kako američkoj, tako i globalnoj stručnoj javnosti. Svojim živopisnim istupima u javnosti, koji su često na granici dobrog ukusa, pobrao je simpatije mnogih ljudi, kako u SAD, tako i izvan te zemlje.
Bilo da na novembarskim izborima u SAD pobedi republikanski biznismen Donald Tramp, ili najmoćnija sila sveta dobije prvu ženu predsednika iz demokratskih krugova, politika se prema Srbiji i njenim interesima neće dramatično menjati. Jedini faktor koji može uticati na promenu stava SAD po ključnim pitanjima u našem regionu je dalje dramatično zaoštravanje globalne geostrateške utakmice, koja bi rezultirala iznuđenom izmenom prioriteta spoljne politike SAD u našem regionu.
