ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ОД АМЕРИЧКЕ ИНВАЗИЈЕ НА ИРАК: "Доказ" како изгледа демократија какву Вашингтон замишља
Да ли се ова инвазија икада исплатила?
Две деценије након што је у америчкој инвазији на Ирак свргнут Садам Хусеин, та нафтом богата земља још увек је пуна ратних ожиљака и далеко је од либералне демократије какву је Вашингтон замишљао.
Рат председника Џорџа В. Буша, покренут након напада 11. септембра, урезан је у сећање због масовне америчке војне силе, рушења големе Садамове статуе, а потом година крвавих секташких превирања.
АНКАРА УДАРИЛА НА МОСКВУ, АЛИ ИЗГУБИЛА МИЛИЈАРДЕ! ЕУ и Америка само потпаљују ватру - "Окупљамо фронт против Путина!"
ДОЋИ ЋЕ ДО НОВОГ СУКОБА У ЕВРОПИ? Америка слива милионе у једну државу - Москва спрема државни удар?
"АЛБАНЦЕ СРБИ УГРОЖАВАЈУ КРВАВИМ ЗЛОЧИНИМА!" Американци дали подршку Куртију - "Покушавају да обмане јавност!" (ВИДЕО)
Одлука о копненој инвазији покренутој 20. марта 2003. како би се срушио ирачки државни, страначки и војни апарат, продубила је хаос који је потакнуо године крвопролића из чега ће касније настати џихадистичка групација под називом Исламска држава.
Америчке снаге, уз подршку углавном британских војника, никада нису пронашле оружје за масовно уништење које је било оправдање за рат и напослетку су напустиле Ирак – ослобођен од диктатора, али нарушен нестабилношћу и под утицајем Ирана, највећег америчког непријатеља.
- Сједињене Државе једноставно нису разумеле нарав ирачког друштва, нарав режима који су свргнули - рекао је Семјуел Хелфонт, асистент на Морнаричкој постдипломској школи у Калифорнији.
Буш, чији је отац отишао у рат с Ираком од 1990. до 1991. након Садамовог напада на Кувајт, казао је да земљи жели наметнути “либералну демократију”, али тај је подстицај нестао иако је Садам брзо свргнут - рекао је Хелфонт.
- Изградња демократије захтева врееме, а изградња демократије не ствара утопију преко ноћи - рекао је Хамзех Хадад, сарадник при Европском одбору за међународне односе.
Уместо проналаска нуклеарног, биолошког или хемијског оружја, напад међународне коалиције предвођене САД-ом отворио је Пандорину кутију, трауматизовао Ирачане и отуђио неке традиционалне америчке савезнике.
Насиље је поновно букнуло у Ираку након смртоносног бомбашког напада на муслиманско шијитско светилиште у Самари северно од Багдада у фебруару 2006., што је био повод за грађански рат који је трајао две године.
До 2011., кад је Барак Обама повукао Американце из Ирака, убијено је више од 100.000 ирачких цивила, навела је група Ирак Боди Каунт. Седињене Државе тврдиле су да је на њиховој страни убијено готово 4500 људи.
Хаос и корупција
Нови ужаси погодили су Ирак када је Исламска држава прогласила свој “калифат” и 2014. завладала готово трећином земље. Њихова дивља владавина окончана је тек 2017. након исцрпљујуће војне кампање.
Данас је око 2500 америчких снага стационирано у Ираку. Више нису тамо као окупатори, већ су у саветодавној и неборбеној улози у међународној коалицији против ИД-е, чије преостале ћелије повремено бомбардују и нападају.
Године насиља дубоко су промениле Ирак, који је дуго био дом разнолике мешавине етничких и верских групација. Мањински Језиди били су мета кампање коју је УН назвао геноцидном кампањом и протеран је већи део некад живахне хришћанске заједнице.
Напетости тињају између владе у Багдаду и аутономне курдске власти у северном Ираку, посебно око извоза нафте.
У октобру 2019., млади Ирачани предводили су протестни покрет дуж земље фрустрирани због лошег управљања, ендемске корупције и уплитања Ирана, што је окончано крвавим гушењем са стотинама мртвих.
Упкос големим резервама нафте и плина у Ираку, отприлике трећина од 42 милиона становника живи у сиромаштву, а око 35 посто младих је незапослено, наводи УН.
У политици је и даље хаотично. Парламенту је била потребна цела година, обележена послеизборним унутрашњим сукобима, да напокон потврди нову владу у октобру прошле године.
Премијер Mohammed Схи ал-Судани обећао је да ће се борити против мита и корупције у земљи који се налази при дну индекса перцепције корупције Transparency Интернатионала.
- Сваки Ирачанин може вам рећи да је корупција почела цветати…1990-их - када је Ирак био под међународним санкцијама - рекао је Хадад и додао да је корупција сада више у фокусу “јер је Ирак отворен према свету”.
Ирак се суочава с другим изазовима, од разорене инфраструктуре и свакодневних нестанака струје до несташице воде и разорних климатских промена.
Упкрос томе, Хадад тврди да је данашњи Ирак “држава која се демократизује” и којој треба времена да сазре јер је “демократија неуредна”.
Иран стиче утицај
Нежељена последица америчке инвазије био је голем пораст утицаја који Иран сада има у Ираку.
Иран и Ирак водили су дуготрајни рат 1980-их, али комшије имају и блиске културне и верске везе као већински шијитске земље.
Ирак је постао кључна господарска жила куцавица Исламској Републици пошто је погођена санкцијама због оспораваног нуклеарног програма, док Иран опскрбљује Ирак плином и струјом.
Политички гледано, ирачке шијитске странке, ослобођене бремена сунитског диктатора Садама, постале су “најмоћнији играчи - рекао је Хамди Малик, сарадник на Вашингтонском институту.
Групацје које подупиру Иран успеле су одржати одређену “кохезију” успркос унутрашњим сукобима након посљедњих избора, а “Иран игра кључну улогу” у осигуравању да та кохезија потраје - рекао је Малик.
Ирачке мањине “Курди и сунити нису снажни актери, углавном јер пате од озбиљних унутрашњих раскола - додао је Малик.
Проиранске странке доминирају ирачким парламентом, а више од 150.000 бораца бивших паравојних снага Хашед ал-Шаби које подржава Иран интегрисано је у државну војску.
Багдад сада мора управљати односима и с Вашингтом и с Техераном, рекао је западни дипломата у Ираку под условом анонимности.
- Покушава успоставити равнотежу у својим односима с Ираном, сунитским комшијама и са западом - рекао је дипломата.
Вести из Сирије, Ирака, Јемена и Либије читајте ОВДЕ.
Више вести из света можете прочитати ОВДЕ.
