ИРАН НА ПРАГУ ПРАВЉЕЊА НУКЛЕАРНЕ БОМБЕ?! Да ли ће сукоб на Блиском истоку добити СТРАВИЧАН заплет?

Један високи командант иранске Револуционарне гарде казао је у четвртак да би Иран могао размотрити своју “нуклеарну доктрину” услед израелских претњи. Остаје нејасно на шта је конкретно мислио, а агенција Ројтерс истиче да се израз “нуклеарна доктрина” обично односи на земље које, за разлику од Ирана, већ имају нуклеарно оружје.

Крах договора

Договором из 2015. године постављена су строга ограничења на иранске нуклеарне активности у замену за укидање међународних санкција против Техерана. Скресане су иранске залихе обогаћеног уранијума, и остављена му је само мања количина обогаћена до чистоће од 3,67 одсто, што је далеко од отприлике 90 одсто колико је потребно за оружје.

Сједињене Државе су тада саопштиле да је главни циљ повећати време које би Ирану било потребно да произведе довољно фисилног материјала за нуклеарну бомбу - највећу препреку у програму развоја оружја - на барем годину дана.

Међутим 2018. године, тадашњи предсједник САД Доналд Трамп је повукао Сједињене Државе из договора, поново увео санкције Техерану које су смањиле продају иранске нафте и имале негативне посљедице на економију те земље. Иран је 2019. почео са кршењем ограничења када су у питању нуклеарне активности, а затим их и значајно проширио, истиче Ројтерс.

Сада су прекршена сва кључна ограничења договора, укључујући и она која се односе на место, опрему и степен до којег уранијум сме бити обогаћен, као и мера које су се односиле на количину материјала у залихама.

Залихе обогаћеног уранијума, које су споразумом биле ограничене на 202,8 килограма, у фебруару су износиле 5,5 тона, наводи се у најновијем кварталном извјештају УН нуклеарног надзорног тела које спроводи инспекције иранских постројења за обогаћивање.

Иран сада обогаћује уранијум до 60 одсто чистоће и има материјала обогаћеног до тог нивоа, који би ако буде додатно обогаћен могао, према теоријској дефиницији Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА), бити довољан за два нуклеарна оружја.

То значи да је такозвано “време пробоја”, време потребно да Иран произведе довољно уранијума високог нивоа обогаћености за нуклеарну бомбу - готово на нули, односно да је питања дана или седмица.

ИАЕА спроводи инспекције постројења које је Иран декларисао као места за обогаћивање уранијума: једно надземно постројење и веће, подземно у комплексу Натанз, и још једно које се налази у унутрашњости планине у Фордову.

Услед одлуке Ирана да престане са имплементацијом елемената договора, ИАЕА не може више да у потпуности надзире иранску производњу и ради попис центрифуга, машина које обогаћују уранијум, и више не може да спроводи ванредне инспекције. То је подстакло спекулације о томе да ли је Иран могао основати тајну локацију за обогаћивање, али о томе још нема конкретних индикација.

Наоружање

Поред обогаћивања уранијума, постоји питање колико дуго би било потребно Ирану да произведе остатак нуклеарног оружја и потенцијално га направи довољно малим како би стао у систем попут балистичког пројектила, уколико се одлучи на тако нешто. То је, како истиче британска агенција много теже оценити јер није јасно колико знања и експертизе поседује Иран.

Америчке обавјештајне агенције и ИАЕА вјерују да је Иран имао координисани програм нуклеарног наоружања који је обустављен 2003. Радили су на аспектима оружја, а дио тог рада настављен је до 2009, наводи се у извештају ИАЕА из 2015. године.

Иран пориче да је икада имао програм нуклеарног наоружања, мада је врховни лидер Али Хаменеи казао да уколико би то жељели свјетски лидери “не би могли да нас зауставе”.

Процене о томе колико је времена Ирану потребно за нуклеарно оружје варирају од неколико месеци до годину дана.

У марту 2023. године тада највиши амерички војни званичник Марк Мајли, сведочио је пред Конгресом да Ирану треба неколико месеци да дође до нуклеарног оружја, али није казао на чему је заснована таква процјена.

У кварталном извјештају у фебруару ове године, ИАЕА је саопштила: “јавна саопштења у Ирану која се односе на технолошке капацитете за производњу нуклеарног оружја само појачавају забринутост генералног директора у вези са тачношћу и потпуношћу иранских објава у вези са безбедносним смерницама”.

Дипломате су казале да је међу тим изјавама и телевизијски интервју иранског бившег нуклеарног шефа Алија Акбара Салехија у којем је производњу нуклеарног оружја упоредио са прављењем аутомобила и казао да Иран зна да направи све потребне дјелове.

Извор: Србија Данас/Вијести/Аутор: Н.Богетић/Пренео: М.Б.