ШТА ЧЕКА ПУТИНА АКО ПОБЕДИ НА ИЗБОРИМА? Ово је ШЕСТ највећих изазова са којима се МОРА суочити руски председник
Русију чекају избори у марту на којима ће Владимир Путин проверити своју подршку међу грађанима. Овде је шест највећих изазова који га чекају након готово извесне победе
Руски председник Владимир Путин рекао је да ће тражити још шест година у Кремљу учествујући на изборима у марту следеће године, на којима се очекује његова убедљива победа.
СРУШЕНА ДО ТЕМЕЉА: Бомбардована и дигнута у ваздух најстарија и највећа џамија у Гази (ВИДЕО)
ЕРДОГАН О ПОЈАСУ ГАЗЕ: "Турска је спремна да спречи даље крвопролиће"
УЗБУНА! Сирене завијају над Израелом, Хамас лансирао ракете, Тел Авив на ногама!
Ево неких од кључних избора и изазова са којима ће се суочити у новом мандату.
Рат у Украјини
После више од 21 месеца рата, руске снаге контролишу више од шестине територије Украјине. Линија фронта се није значајно померила у протеклој години јер је сукоб прерастао у рат исцрпљивања.
Путинов крајњи циљ остаје нејасан. Није имао успеха у првом покушају да заузме престоницу и уклони украјинско руководство када су се руске снаге повукле из околине Кијева. Од тада је четири украјинска региона прогласио делом Русије, али те територије контролише само једним делом.
Неки аналитичари кажу да Путин изгледа да верује да је време на његовој страни: Москва се нада да ће решеност Запада да наоружа и финансира Украјину избледети, посебно ако председнички избори у САД следеће године врате Доналда Трампа у Белу кућу.
Ако би одлучио да ескалира, Путин би могао да искористи чињеницу да Русија има веће резерве људства од Украјине тако што би прогласио нову рунду мобилизације поред позива за 300.000 људи који је наредио у септембру прошле године. Међутим, први талас мобилизације је био хаотичан и непопуларан, што је навело стотине хиљада Руса да побегну у иностранство, а Кремљ је више пута говорио да нема потребе за другим кругом.
Алтернативно, Путин би могао да дозволи да се рат претвори у „замрзнути конфликт“ у којем би Русија покушала да задржи Украјину у гушењу окупацијом југа и истока земље на неодређено време.
Спољна политика
Путинова одлука да зарати у Украјини довела је до прекида односа са Западом. Приближио се Кини и Индији у покушају да прекине доминацију САД у међународним односима и изгради оно што он назива „мултиполарним светом“, а такође негује везе са Африком, Блиским истоком и Латинском Америком. Путин је последњих месеци одржао састанке са лидерима Северне Кореје и Ирана, две земље које деле његово непријатељство према Сједињеним Државама и које имају капацитет да снабдевају руску војску специфичним наоружањем у Украјини. Путин ће у новом мандату ставити акценат на руске везе са растућом групом земаља БРИКС-а, коју Москва жели да прошири и на друе гране осим трговине, како би укључила нове области као што је сарадња у свемиру и БРИКС-ове олимпијске игре.
Нуклеарно оружје
Са својим конвенционалним снагама заглављеним у Украјини од стране мањег, али веома мотивисаног противника наоружаног од стране Запада, Путин је више пута говорио о величини и могућностима руског нуклеарног арсенала. Он је изнео могућност да би Русија могла да настави нуклеарна тестирања по први пут од 1990. године, иако Москва каже да неће тестирати ако то не ураде Сједињене Државе. Изгледи за продужење споразума о новом СТАРТ-у који ограничава број стратешких бојевих глава које Русија и Сједињене Државе могу да распореде, тренутно су мали. То је последњи преостали пакт о контроли нуклеарног наоружања између две земље и требало би да истиче у фебруару 2026.
Трговина и енергетика
Русија је изгубила већину свог уносног енергетског тржишта у Европи од почетка рата. Као компензацију, Москва рачуна на три велика нова пројекта:
– Ново „гасно чвориште“ у Турској које ће омогућити Русији да преусмери свој извоз гаса
- Нови гасовод, Снага Сибира 2, који ће допремати још 50 милијарди кубних метара руског гаса годишње у Кину преко Монголије
- Проширење Северног морског пута, омогућено топљењем арктичког леда, како би се лука Мурманск у близини границе Русије са Норвешком повезала са Беринговим мореузом у близини Аљаске.
Напредак у овим питањима у новом Путиновом мандату биће важна мера колико далеко он може да успе да ублажи ефекат западних санкција и заокрене руску трговину ка истоку.
Домаћа економија
Путин се често хвали отпорношћу Русије пред западним санкцијама. Бруто домаћи производ (БДП) је у октобру порастао за 5% на годишњем нивоу, али раст у великој мери потиче од огромног повећања војне производње. Одбрана и безбедност би требало да прогутају око 40% буџетске потрошње за наредну годину, истискујући друге приоритете као што су образовање и здравство. Стотине хиљада Руса, укључујући многе младе професионалце и ИТ стручњаке, побегло је из земље од почетка рата, што је довело до недостатка радне снаге у кључним индустријама. Инфлација је изнад 7%, а каматне стопе су 15%. Током већег дела своје владавине, Путин је био у стању да повећа своју привлачност Русима подизањем животног стандарда, али сада се суочава са изазовом да спречи да он буде нарушен.
Обнављање елите
Путин је у октобру напунио 71 годину, а до краја новог мандата имаће 77 година – иако је то још увек млађе него што је био председник САД Џо Бајден када је положио заклетву.
Неке од водећих личности у Путиновом кругу старије су од њега, укључујући ФСБ-овог шефа безбедности Александра Бортникова (72), председника Савета безбедности Николаја Патрушева (72) и министра спољних послова Сергеја Лавров (73). Министар одбране Сергеј Шојгу (68) остао је на свом месту упркос жестоким критикама неких проратних коментатора због руских војних неуспеха у Украјини. Путин је дуго показао да не жели да уздрма свој тим, а критичари су га оптуживали да цени лојалност над стручношћу. Ипак, неке промене би му могле бити принуђене у наредном мандату. Млађе личности које треба посматрати су председник парламента Вјачеслав Володин (59), министар пољопривреде Дмитриј Патрушев (46) и Путинов бивши телохранитељ Алексеј Ђумин (51), гувернер региона Тула.
